Evropski parlament i Savet Evropske unije postigli su sporazum o zakonu o podršci potpunoj dekarbonizaciji industrije. Tau dugoočekivani akt je odgovor Evropske unije na ogromne subvencije za dekarbonizaciju u Sjedinjenim Američkim Državama koje su predviđene Zakonom o smanjivanju inflacije (eng. Inflation Reduction Act – IRA), ali i na dominaciju Kine širom sveta i Evrope u nizu sektora.
Zakonsko rešenje koje treba da omogući jačanje industrije u domenu tehnologija potrebnih za dekarbonizaciju (eng. Net Zero Industry Act – NZIA) ima za cilj da EU najkasnije 2030. proizvodi bar 40 odsto opreme i materijala potrebnih za tehnologije bez neto emisija gasova sa efektom staklene bašte, kao i da podigne udeo u globalnoj tržišnoj vrednosti na 15 odsto.
Sporazum utire put za smanjenje administrativnog opterećenja i pojednostavljenje izdavanja dozvola za tehnologije sa neto nula emisijama. Kao centralni deo Industrijskog plana za zeleni dogovor (eng. Green Deal Industrial Plan) zakon ima za cilj da osigura da je EU dobro opremljena za tranziciju ka čistoj energetici uspostavljanjem merila za proizvodne kapacitete EU za tehnologije bez neto emisija kako bi se podmirilo najmanje 40 odsto potražnje u EU do 2030.
Jedinstvena lista tehnologija
Drugi cilj je da se udeo u globalnoj tržišnoj vrednosti podigne na 15 odsto, saopštio je Evropski parlament. Dve institucije su se saglasile da će postojati jedinstvena lista tehnologija ber neto emisija, sa kriterijumima za odabir strateških projekata za dekarbonizaciju.
Hemijska, kao i industrije čelika i cementa mogu biti podržane strateškim projektima
Ideja je da se olakša pristup tržištu proizvodima koji ispunjavaju evropske kriterijume održivosti i otpornosti, i koji pomažu u diverzifikaciji izvora snabdevanja koji su zasnovani samo na jednoj ili nekolicini zemalja. Zakon će, takođe, obezbediti da neophodna kvalifikovana radna snaga bude dostupna za podršku u naporima da se neto emisije smanje na nulu, navodi se u saopštenju Evropske komisije.
Široka grupa tehnologija koje se mogu podržati putem strateških projekata uključuje proizvodnjuu energije iz obnovljivih izvora (solar i vetar na kopnu i moru), gorivne ćelije, elektrolizere, baterije, mreže, toplotne pumpe i održiva alternativna goriva.
Energetski intenzivni sektori, kao što su čelik, hemijska industrija i cement, koji proizvode komponente koje se koriste u tehnologijama bez neto emisija, ali i ulažu u dekarbonizaciju, takođe, mogu biti podržani strateškim projektima.
Članice EU će imati pravo da izaberu vrste strateških projekata
S obzirom na to da zemlje EU imaju pravo da biraju između različitih izvora energije, neće biti u obavezi da kao strateške projekte priznaju one koji se odnose na tehnologije koje nisu prihvaćene kao deo njihovog energetskog miksa, saopštio je Savet EU.
Rok za izdavanje dozvola za izgradnju ili proširenje velikih proizvodnih projekata za tehnologije sa neto nula emisijama (kapaciteta većeg od 1 GW), ali i za one koje se ne mere u gigavatima, trebalo bi da bude 18 meseci, dok je za manje projekte to 12 meseci. Za strateške projekte određivali bi se kraći rokovi.
EU će usvojiti cilj za skladištenje ugljenika od 50 miliona tona do 2030.
Sporazum uvodi koncept dolina za nteo nula ubrzanje, koje članice mogu uspostaviti kako bi olakšale stvaranje klastera industrijske aktivnosti za smanjenje emisija na nulu i dodatno pojednostavile administrativne procedure. To bi bile teritorije na kojima radi nekoliko kompanija koje se bave određenom tehnologijom.
Evropski zakonodavci i vlade nameravaju da formalizuju cilj da se obezbede kapaciteti za godišnje ubrizgavanje 50 miliona tona ugljen-dioksida u domaća geološke rezervoare do 2030. Predviđeno je da u tome učestvuju i proizvođači nafte i gasa iz EU.
Inače, inicijativu za donošenje zakona za podršku potpunoj dekarbonizaciji industrije predstavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pre godinu dana, kada je ozvaničen Industrijski plan za zeleni dogovor.
Predstavljena je zajedno sa Zakonom o kritičnim sirovinama (eng. CRMA), koji ima za cilj da obezbedi održiv i konkurentan lanac vrednosti kritičnih sirovina u Evropi. Evropski parlament i Savet EU postigli su politički dogovor o ovom propisu 13. novembra.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.