EU ubrzava energetsku tranziciju da smanji zavisnost od ruskog gasa

Stručnjaci procenjuju da se hitnim merama može znatno smanjiti potreba za gasom u Evropskoj uniji. Evropska komisija se sprema za promene u svojoj energetskoj politici, prvenstveno usmerene ka bržem okretanju od uvoza ruskog prirodnog gasa, uz naglasak na zelenu energiju i energetsku efikasnost.

Mastilo na novoj zelenoj taksonomiji Evropske unije samo što se osušilo, a administracija u Briselu već sprema mere za naglo smanjivanje potrošnje i uvoza gasa. Evropska komisija je odložila slanje svog stava o skoku cena energenata drugim najvažnijim institucijama da bi uvrstila smernice za ubrzanje prelaska na čiste izvore.

Prirodni gas je pre samo mesec dana proglašen tranzicionim gorivom. Sada, nakon izbijanja rata u Ukrajini, EU stremi smanjenju zavisnosti od ruskog gasa i diverzifikaciji izvora, prvenstveno kupovanjem tečnog prirodnog gasa (LNG) od drugih proizvođača, stoji u nacrtu dokumenta u koji je Euractiv imao uvid.

Međunarodna agencija za energetiku je procenila da EU pre početka sledeće zime može da smanji svoju potražnju za ruskim gasom za trećinu ili čak da ga prepolovi

Eksperti koji su učestvovali u brifingu za medije o energetskoj bezbednosti u Evropi kažu da do početka sledeće grejne sezone može da se uradi mnogo toga. Preporučili su sprovođenje mera i podsticaje za ubrzanje tempa toplotnog izolovanja zgrada i zamenu gasnih kotlova alternativnim tehnologijama poput toplotnih pumpi, kućnih baterija i ugradnje izolacije u potkrovljima.

Glavne alatke su energetska efikasnost i energija iz obnovljivih izvora, pogotovo za nadomešćivanje uglja, naveli su tokom pomenutog onlajn susreta kojeg je organizovala Evropska klimatska fondacija. Takođe treba ubediti građane da smanje temperaturu u svojim domovima i štede toplu vodu, na primer prilikom tuširanja, što isto donosi ogromne uštede, kažu stručnjaci iz nekoliko nezavisnih instituta.

Svaki zeleni kilovat-sat smanjuje zavisnost od ruskog gasa

Evropska komisija se zalaže za uvođenje zakonske obaveze za države članice da ne dozvoljavaju da se zalihe gasa smanje ispod zadatog sezonskog minimuma. Među drugim merama u pripremi je masovno uvođenje biogasa i vodonika, uz nabavku zelenog vodonika iz inostranstva, otkriva dokument. Zvaničnici EU su nedavno saopštili da taj 27-člani privredni blok računa na Afriku za pokrivanje velikog dela te potražnje.

„Svaki kilovat-sat električne energije kojeg Evropa proizvede iz solara, vetra, u hidroelektranama i od biomase smanjuje našu zavisnost od ruskog gasa i drugih izvora energije“, izjavila je 1. marta predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen.

Međunarodna agencija za energetiku je upravo objavila plan koji bi trebalo da posluži EU da za trećinu ili čak polovinu smanji količinu ruskog gasa koja joj je potrebna, odnosno da nadomesti deset odsto ukupnog uvoza. Ta organizacija je preporučila uvođenje poreza na ekstraprofit radi prikupljanja sredstava za pomoć ranjivom delu stanovništva koje se muči da plati račune za energente.

Zelena energija, energetska efikasnost postale deo koncepcije energetske bezbednosti

„U nacrtu Evropske komisije za komunikaciju su jako povezani Zeleni dogovor EU i način na koji možemo da smanjimo oslanjanje na gas; pominje se da bi primena paketa Fit for 55 dovela do smanjivanja zavisnosti EU od gasa za 23 odsto do 2030. godine. U širem smislu, on zaista pokreće promenu paradigme za energetsku bezbednost. Na energetsku bezbednost je u prošlosti gledano kroz prizmu bezbednosti snabdevanja i diverzifikacije izvora snabdevanja. Sada postoji šira koncepcija energetske bezbednosti, koja uključuje obnovljive izvore, energetsku efikasnost“, izjavio je na brifingu za medije Raphaël Hanoteaux, viši savetnik za gasnu politiku u institutu E3G.

Hanoteaux: U nacrtu dokumenta Evropske komisije nedostaje naglasak na hitne potrebe za jasnim merama poput finansiranja i rešavanjem izazova kao što je manjak radne snage

Sudeći po nacrtu, dati su jači predlozi nego ranije, dodao je. Ova komunikacija će verovatno biti objavljena sledeće nedelje. Međutim, nedostaje naglasak na hitne potrebe za jasnim merama poput finansiranja i rešavanjem izazova kao što je manjak radne snage, po Hanoteauxovom viđenju. Kazao je da je za obezbeđivanje uvoza vodonika potrebno mnogo diplomatskih aktivnosti na polju obnovljive energije, kao i da je konkurencija u sektoru LNG-ja jaka, budući da je 70 odsto ugovora dugoročno.

Treba revidirati odluku da gas dobije zelenu etiketu

Jan Rosenow, direktor evropskih programa u organizaciji Regulatory Assistance Project (RAP), vidi potrebu da se ponovo razmisli o odluci da se gas uključi u zelenu taksonomiju EU.

„Uvek je teško predložiti kratkoročno rešenje za dugoročni strukturni problem. Najvažniji sektor koji koristi gas je zapravo zgradarstvo, na kojeg često zaborave u diskusiji“, izjavio je i ocenio da više ne bi trebalo instalirati kotlove na gas.

I solarna i energija vetra su veoma efikasne za smanjivanje potražnje za gasom i cena za potrošače, navodi Rosenow. Vetar ima veliku prednost, jer se struja iz njega najviše proizvodi zimi, kada je i vrhunac potražnje za gasom, naglasio je.

Italija hitnim merama može da prepolovi uvoz ruskog gasa u roku od godinu dana

Pre bilo kakvog okretanja novom gasu, najveći prioritet treba dati svakoj alternativi za njegovo nadomešćivanje i smanjenje njegovog korišćenja uz upotrebu postojeće infrastrukture, izjavio je Luca Bergamaschi, suosnivač i izvršni direktor za međunarodne odnose u organizaciji ECCO. Taj nezavisni institut je objavio analizu u kojoj je zaključio da zajednički napori kombinovani s javnom kampanjom i ubrzanjem uvođenja zelene energije mogu da dovedu do nadomešćivanja 50 odsto ruskog uvoznog gasa u roku od godinu dana.

„Kada gledamo građane, javila se nova svest i odgovornost za suočavanje s ovom krizom i činjenicom da je na kontinentu rat. Postoje nove mogućnosti da se građani podstaknu na delovanje. To je možda najveća kulturološka promena koju vidimo“, izjavio je Bergamaschi. Podsetio je da je naftna kriza iz sedamdesetih godina prošlog veka dovela do velikog zaokreta ka uštedi energije.

Energetska kriza otvara vrata za čistije tehnologije

Bivši ministar za životnu sredinu i vode Bugarske Julian Popov izjavio je da je naftni embargo iz 1973. pokrenuo masovni razvoj tehnologija za energetsku efikasnost i zelenu energetiku, pogotovo vetroelektrane.

„Kad pogledamo zemlje koje smanjuju svoju zavisnost od uglja, vidimo da ga ne zamenjuju gasom. Zamenjuju ga kombinacijom obnovljive energije i energetske efikasnosti. To nam pokazuje formulu kako trenutno treba da promišljamo energetsku bezbednost“, podvukao je.

Ubrzavanje zelene tranzicije smanjuje izloženost uvozu fosilnih goriva, ali takođe dovodi do razvoja tehnologija i rešenja koje sada mogu masovno i brzo da se primene, kaže Popov. Oni su u mnogim slučajevima sada mnogo jeftiniji nego tradicionalni izvori energije, naveo je.