EU reciklira 44 odsto komunalnog otpada, cilj je polovina

Zemlje Evropske unije reciklirale su 44 odsto komunalnog otpada 2014. godine, čime su se približile cilju Direktive EU o otpadu koja predviđa stopu od 50 odsto do 2020.

Članice Evropske agencije za životnu sredinu (EEA), kojih ima ukupno 33 uključujući i Srbiju, reciklirale su 34 odsto u 2014. godini. U državama EEA količina recikliranog otpada porasla je za 10 odsto između 2004. i 2014. godine, dok je u zemljama EU rast iznosio 13 odsto u istom periodu.

Sedmi Akcioni plan EU za životnu sredinu nalaže da do 2020. godine otpad treba da postane resurs kojim se bezbedno upravlja, deponovanje je ograničeno na  rezidualni otpad (koji se ne može reciklirati ili ponovo upotrebiti), a proizvodnja energije iz otpada ograničeno na sirovine koje se ne mogu reciklirati.

Količina komunalnog otpada koji se reciklira u Evropi je u porastu zahvaljujući investicijama u mehanizme sakupljanja i obrade, finansijskim podsticajima za alternative deponovanju otpada i zabranama deponija. Istovremeno, postoje velike razlike između država sa najvišim i najnižim procentom reciklaže, navodi se u studiji EEA.

Od balkanskih zemalja u 2014. godini najslabije su stajale Bosna i Hercegovina, koja nije reciklirala komunalni otpad, Srbija i Turska sa po jedan odsto. Ispred njih su Rumunija (13%), Hrvatska (16%), Kipar (18%), Grčka (19%) i Bugarska (23%). Na prvom mestu je Slovenija sa čak 36 odsto recikliranog komunalnog otpada.

U Srbiji je u međuvremenu porastao udeo recikliranog komunalnog otpada. Trenutno se reciklira oko pet odsto, prema poslednjim podacima koje je BGEN dobio od Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine. Cilj Srbije je da dostigne nivo od 50 odsto do 2030.

Nemačka, Austrija, Belgija, Švajcarska, Holandija i Švedska reciklirale su barem polovinu komunalnog otpada u 2014. Količina recikliranog otpada porasla je najmanje za 10 odsto u 15 od 32 države u periodu 2004-2014. Međutim, u sedam zemalja nije bilo gotovo nikakvog napretka (Španija, Belgija, Letonija, Holandija, Slovačka, Malta i Švajcarska), dok je u Finskoj, Austriji i Turskoj došlo do smanjenja procenta obrade otpada.

Studija EEA utvrdila je jasnu vezu između rasta stope recikliranja i pada stope deponovanja otpada. U državama sa visokom stopom recikliranja deponovanje opada, i to još brže nego što stopa recikliranja raste, jer strategije upravljanja otpadom često kombinuju reciklažu i spaljivanje, a u nekim slučajevima i mehaničko-biološku obradu.

Na kraju, studija se poziva na Cirkularni ekonomski paket Evropske komisije, koji sadrži predloge EU ciljeva posle 2020. godine. Među predloženim ciljevima do 2030. godine su reciklaža 65 odsto komunalnog i 75 odsto ambalažnog otpada, kao i ograničenje za odlaganje komunalnog otpada na deponije od 10 odsto.