EU predstavila REPowerEU plan za ubrzanje energetske tranzicije

Evropska komisija je predstavila akcioni plan REPowerEU, za ubrzano smanjenje zavisnosti od ruskih fosilnih goriva i ubrzanje zelene tranzicije. Plan EU zahteva dodatna ulaganja od 210 milijardi evra do 2027, a stratešku poziciju zauzima i povećanje udela obnovljivih izvora energije sa 40 na 45 procenata do 2030. godine, kao i ušteda energije i diverzifikacija energetskog snabdevanja.

Postoji dvostruka hitnost za transformaciju evropskog energetskog sistema, a to su okončanje zavisnosti EU od ruskih fosilnih goriva i klimatska kriza, navodi se u saopštenju Evropske komisije.

Komisija predlaže niz mera, koje mogu da odgovore na ovu ambiciju, poput uštede energije, diversifikaciju snabdevanja energijom i ubrzano uvođenje obnovljive energije kako bi se zamenila fosilna goriva u domovima, industriji i proizvodnji električne energije.

REPowerEU: Obnovljiva energija treba da bude prepoznta kao najvažniji javni interes

Obnovljiva energija treba da bude prepoznta kao najvažniji javni interes, dok je ušteda energije najbrži i najjeftiniji način za rešavanje trenutne energetske krize, napomenuto je u REPowerEU planu.

Plan su predstavili potpredsednik Evropske komisije Frans Timmermans, zadužen za Evropski zeleni dogovor i evropska komesarka za energetiku Kadri Simson.

Ubrzavanje izgradnje obnovljivih izvora energije

Povećanje udela iz obnovljivih izvora energije u proizvodnji električne energije, industriji, zgradama i transportu će ubrzati energetsku nezavisnost, dati podsticaj zelenoj tranziciji i vremenom smanjiti cene, navodi se u dokumentu.

Predlog Evropske komisije o povećanju udela obnovljivih izvore energije sa 40 na 45 procenata u ciljevima za 2030. godinu, uključuje niz novih inicijativa i strateških planova.

Najavljena je posebna Solarna strategija EU, koja ima za cilj da se kapaciteti iz solarnih elektrana udvostruče do 2025, a takođe i da do 2030. bude instalirano dodatnih 600 gigavata solara.

REPowerEU predlaže i inicijativu za solarne krovove, prema kojoj će postepeno biti uvedeno i obavezno postavljanje solarnih panela na nove javne i poslovne zgrade i nove stambene zgrade.

Vodonik će biti zamena za prirodni gas, ugalj i naftu u transportnim sektorima i industriji koju je teško dekarbonizovati

Komisija je predložila i ciljeve od 10 miliona tona domaće proizvodnje vodonika iz obnovljivih izvora i 10 miliona tona iz uvoza do 2030. godine. Vodonik će biti zamena za prirodni gas, ugalj i naftu u transportnim sektorima i industriji koju je teško dekarbonizovati. Izdvojeno je dodatnih 200 miliona evra za istraživanja, kako bi se ubrzali projekti vodonika.

Takođe, preporučeno je da se udvostruči stopa upotrebe toplotnih pumpi, geotermalne i solarne toplotne energije u modernizovanim sistemima daljinskog i komunalnog grejanja.

Akcioni plan za biogas je će obezbediti finansijske podsticaje za povećanje proizvodnje na 35 milijardi kubnih metara do 2030. godine, navedeno je u planu.

Plan diverzifikacije snabdevanja

Nova energetska platforma EU će preko radnih grupa omogućiti dobrovoljnu zajedničku kupovinu gasa, LNG-a i vodonika, putem udružene potražnje, optimizacijom korišćenja infrastrukture i koordinacijom kontakta sa dobavljačima.

Komisija će razmotriti i razvoj „mehanizma zajedničke kupovine“ koji će pregovarati i ugovarati kupovinu gasa u ime država učesnica. Preko ove platforme biće omogućena i zajednička kupovina obnovljivog vodonika.

Komisija će razmotriti i zakonodavne mere, kako bi se postepeno zahtevala diversifikacija snabdevanja gasom od strane država članica

Prema planu, biće razmotrene i zakonodavne mere kako bi se postepeno od država članica zahtevala diversifikacija snabdevanja gasom. Komisija je predstavila i Spoljnu energetsku strategiju EU, koja ima za cilj da olakša diverzifikaciju energije i izgradnju dugoročnih partnerstava sa dobavljačima.

Kako bi se REPowerEU ciljevi ostvarili, potrebna su dodatna ulaganja od 210 milijardi evra do 2027. Smanjenjem uvoza ruskih fosilnih goriva, EU može da uštedi skoro 100 milijardi evra godišnje, navedeno je saopštenju.

Komisija je usvojila 5 paketa sankcija prema Rusiji, koje obuhvataju uvoz uglja. Takođe, iznet je predlog i za postepeno ukidanje uvoza nafte do kraja godine, o kojima trenutno raspravljaju države članice, navedeno je u saopštenju.

Predlozi za uštedu energije

Evropska komisija je predložila da se poboljšaju dugoročne mere energetske efikasnosti. Obavezujući ciljevi za energetsku efikasnost u okviru Evropskog zelenog sporazuma, treba da se povećaju sa 9 na 13 procenata. Prema ranijem predlogu, potrošnja gasa do 2030. u EU bi trebalo da se umanji za 30 procenata. Više od trećine takvih ušteda dolazi od ispunjavanja ciljeva za energetsku efikasnost.

Komisija objavila i dokument EU o uštedi energije, u kojem se navode detalji o „kratkoročnim promenama u ponašanju koje bi mogle smanjiti potražnju za gasom i naftom za 5 procenata“, napomenuto je.

Predlaženo je državama da smanje stope PDV-a na energetski efikasne sisteme grejanja i izolaciju zgrada

Države članice se ohrabruju da započnu specifične komunikacijske kampanje o uštedi energije, koje bi bile usmerene na domaćinstva i industriju. Predlaženo je takođe i da države upotrebe fiskalne mere koje bi podsticale uštedu energije, poput smanjenja stopa PDV-a na energetski efikasne sisteme grejanja, izolaciju zgrada.

Prema REPowerEU planu, ušteda energije,  energetska efikasnost, elektrifikacija, povećano korišćenje obnovljivog vodonika, biogasa i biometana u industriji bi mogli da uštede do 35 milijardi kubnih metara prirodnog gasa do 2030. godine.

Kako bi se poboljšale uštede u sektoru transporta i ubrzala tranzicija ka vozilima sa nultim emisijama, komisija je će razmotriti zakonodavnu inicijativu za povećanje udela vozila sa nultom emisijom u javnim i korporativnim voznim parkovima, i najavila paket o ekološkom saobraćaju za povećanje energetske efikasnosti u sektoru.