EU pomaže Srbiji da unapredi životnu sredinu za dobrobit građana

Pristupanje EU nudi Srbiji jedinstvenu priliku da podigne svoje standarde u oblasti zaštite životne sredine, nabavi najnovije tehnologije i obezbedi bolji kvalitet života građanima, kaže u intervjuu za Balkan Green Energy News ambasador Sem Fabrizi, šef Delegacije EU u Srbiji. On ističe da bi Srbija trebalo da poveća resurse namenjene zaštiti životne sredine, kako ljudske tako i novčane, primera radi, primenom načela „zagađivač plaća“. Fabrizi je govorio i o pomoći EU u sektoru zaštite životne sredine, o porukama godišnjeg izveštaja Evropske komisije, kao i o efektima kampanje, koju je prošlog leta sprovela Delegacija EU u Srbiji.

Evropska unija je prvi partner i najveći donator Srbije, sa više od 3,6 milijardi evra bespovratne pomoći od 2001. Takođe je glavni trgovinski partner koji pokriva gotovo dve trećine ukupne spoljnotrgovinske razmene Srbije; isto tako, dve trećine svih stranih investicija dolazi iz EU.   EU podržava Srbiju u unapređenju životne sredine i naporima da postigne evropske standarde, sve za dobrobit građana Srbije.

Navedite nam projekte koji su najvredniji u pogledu efekta, pouka i potencijala da se i drugde primene.

Evropska unija je glavni partner Srbije u zaštiti životne sredine. Svi naši projekti se osmišljavaju i sprovode tako da pozitivno utiču na zaštitu životne sredine i kvalitet života građana. U proteklih 19 godina, EU je donirala Srbiji 402 miliona evra za zaštitu životne sredine. Govorimo o donaciji, ne o zajmovima.

Najveći projekti su usmereni na izgradnju pogona za prečišćavanje otpadnih voda, regionalnih deponija, izgradnju i obnovu sistema vodosnabdevanja, na sisteme za zaštitu vazduha i sisteme upravljanja medicinskim otpadom. Ljudi već sada uživaju u čistijem vazduhu i vodi u mnogim delovima Srbije, i to zahvaljujući finansijskim sredstvima Evropske unije.

U proteklih 19 godina, EU je donirala Srbiji 402 miliona evra za zaštitu životne sredine.

Upravo sada EU radi na pripremi postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Nišu, kako voda iz niške kanalizacione mreže više ne bi zagađivala Nišavu. Ovaj projekat je omogućila sjajna saradnja između Ministarstva zaštite životne sredine, Grada Niša i Delegacije EU.

Takođe ćemo izgraditi postrojenja za otpadne vode u Brusu i Blacu, kao i u Kraljevu. Uz to ćemo krenuti i sa pružanjem važne podrške opštinama da dodaju sisteme za separaciju otpada, u cilju pospešivanja lokalne cirkularne ekonomije. Podržavamo i stvaranje mreže Natura 2000, čiji je cilj zaštita divljih životinja.

Priprema se gradnja postrojenja za otpadne vode u Brusu, Blacu i Kraljevu

Sve su to sjajni primeri blagodeti procesa evrointegracija koje ljudi u Srbiji već sad osećaju. Naravno, kvalitet vazduha i vode i klimatske promene su dugoročna pitanja. Mogao bih reći čak da su to „evergrin“ – večne teme u svakom smislu te reči. Još mnogo toga treba da se uradi, ali to nije nemoguća misija!

EU

• izgradila sistem za praćenje kvaliteta vazduha koji može da obaveštava građane o kvalitetu vazduha u realnom vremenu, sa 28 stanica za praćenje kvaliteta vazduha i opremu za laboratoriju
• izgradila postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Inđiji, Šapcu i Leskovcu i sad meštani uživaju u kvalitetnijoj vodi. Još jedno postrojenje se trenutno gradi u Raškoj
• izgradila postrojenja za preradu čvrstog otpada: Duboko-Užice, Srem-Mačva i Pirot
• izgradila regionalni centar za upravljanje otpadom u Subotici, uključujući 3 transferne stanice i postrojenje za preradu čvrstog otpada
• razvila sistem upravljanja medicinskim otpadom, sa 80 zdravstvenih ustanova koje su dobile savremenu opremu za tretman medicinskog otpada
• opremila nacionalnu laboratoriju za analizu vazduha, vode i tla
• rehabilitovala tri jezera za infiltraciju pijaće vode
• obnovila 60 km rečnih kanala.

EU takođe pomaže srpskim vlastima u usaglašavanju domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU. Kakvo je trenutno stanje i kako Srbija stoji u naporima koje ulaže u zaštitu životne sredine i dostizanje evropskih standarda i ciljeva?

Godišnji izveštaj Evropske komisije procenjuje trenutno stanje u svim sektorima u okviru procesa pristupanja EU. U oblasti životne sredine i klimatskih promena izveštaj Komisije za 2019. godinu navodi da je Srbija postigla izvestan nivo pripreme, ali je, nažalost, proteklih godina postigla samo ograničen napredak u daljem usklađivanju sa pravnim tekovinama EU i u strateškom planiranju.

Dakle, pred Srbijom je još dalek put kada je reč o zakonodavstvu i institucionalnom ustrojstvu. Za zaštitu životne sredine su potrebni dodatni javni resursi – finansijski, ali i kadrovski.

Postignut je samo ograničen napredak u daljem usklađivanju sa pravnim tekovinama EU i u strateškom planiranju

Sprovođenje Pariskog sporazuma je, takođe, važan projekat za sve zemlje potpisnice, uključujući Srbiju. Znači, Srbija treba više da se angažuje u politikama koje su naklonjene klimi, naročito da usvoji nov zakon o klimatskim promenama i novu strategiju o klimi. Sa druge strane, Srbija mora da ulaže u smanjenje, separaciju i reciklažu otpada, jačanje praćenja kvaliteta vazduha, poboljšanje upravljanja rečnim tokovima i pripremu za Natura 2000.

Odgovornost je na celoj vladi, ne samo na resornim ministarstvima poput Ministarstva zaštite životne sredine. Na primer, vidimo da Ministarstvo rudarstva i energetike radi na utvrđivanju nedostataka u dodatnom usklađivanju Zakona o efikasnom korišćenju energije, Zakona o energetici i podzakonskih akata sa direktivama EU. To su izuzetno važni propisi, ako želimo da postignemo ciljeve koji su postavljeni za uštetu energije i smanjenje emisija CO2.

Tema zaštite životne sredine prožima različite sektore. Rudarstvo nije izuzetak, sa ogromnim količinama rudarskog otpada koji nastaje u procesu. EU podržava Srbiju i Ministarstvo rudarstva i energetike u rešavanju istorijskog rudarskog otpada. Ko će imati najviše koristi od tog projekta?

EU pomaže Srbiji u popisivanju 200 do 250 napuštenih deponija rudarskog otpada i još oko 200 aktivnih rudnika sa rudarskim otpadom. Lokacija, veličina i sastav otpada nekih 500 rudnika će biti uneti u Katastar. Mi definitivno pomažemo u mapiranju rudarskog otpada.

Ti podaci služe kao polazna osnova za aktivnosti Ministarstva i lokalnih vlasti koje su usmerene na smanjenje rizika, upravljanje rudarskim otpadom ili na to da taj otpad eventualno dalje koriste kompanije koje eksploatišu mineralne resurse.

Na kraju, korist od toga bi imale i lokalne zajednice i ljudi koji žive u blizini deponija rudarskog otpada.

Jedan od najvećih ekoloških i klimatskih izazova u Srbiji odnosi se na emisije iz elektrana koje rade na ugalj. Kako je EU dosad pomagala Srbiji da se smanji nihov negativan uticaj? 

Ulažemo napore i finansijska sredstva da ublažimo negativne efekte termoelektrana u Obrenovcu i Kostolcu. Rezultate možete da vidite kada posetite taj kraj: dim u Obrenovcu je sada u okvirima normi zahvaljujući filterima čiju ugradnju je finansirala EU. To je dobar primer kako su emisije elektrana na ugalj postale manji zagađivači i čistije po životnu sredinu i ljude koji žive u tom području. Sve je to deo jedne velike slike.

Kaže se da se potrebne investicije u sektor voda u Srbiji mere u milijardama evra. Ima li konkretnih procena tih investicionih potreba? I šta zemlja može sama da uradi, a šta da obezbedi finansijska sredstva EU u tu svrhu? 

Srbija aktivno priprema svoju pregovaračku poziciju za Poglavlje 27 – poglavlje o životnoj sredini i klimi u pravnim tekovinama EU, koje predstavljaju zakonsku i stratešku osnovu. Te pozicije se zasnivaju na temeljnoj analizi onoga što je potrebno da se usaglasi sa direktivama EU, u smislu institucionalnih mehanizama, kadrovskih potreba i, naravno, investicionih potreba.

Srbija treba da poveća resurse namenjene ovom sektoru, kako ljudske tako i novčane, primera radi, primenom načela „zagađivač plaća“

Procene postoje i javne su. One jesu definitivno ogromne jer je zaštita životne sredine u Srbiji godinama zanemarivana. Pristupanje EU nudi Srbiji jedinstvenu priliku da podigne svoje standarde u oblasti zaštite životne sredine, nabavi najnovije tehnologije i obezbedi bolji kvalitet građanima.

U izveštaju Evropske komisije za 2019. kaže se da Srbija treba da poveća resurse namenjene ovom sektoru, kako ljudske tako i novčane, primera radi, primenom načela „zagađivač plaća“. Srbija takođe može bolje da definiše svoje prioritete i programiranje projekata tako što će ubrzati pripremu tehničke dokumentacije za investicione projekte i osigurati da predlozi projekata budu dovoljno zreli i sa takvim aranžmanima da projekti mogu biti održivi.

EU je spremna da nastavi sa podrškom investicijama u ekološku inrastrukturu.

 Možete li nam reći kakvi su bili svrha i rezultati nedavne kampanje o životnoj sredini u Srbiji?

Delegacija EU i Ministarstvo za e vropske integracije zajedno sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine su od 12. do 28. juna 2019. realizovali integrisanu kampanju o zaštiti životne sredine i pomoći koju EU pruža Srbiji u tom sektoru.

Fokusirali smo se na povećanje svesti građana o važnosti ekoloških pitanja; veliku pomoć koju pruža EU i koristima te pomoći za životnu sredinu; i na pozivanje građana i cele zajednice da učestvuju u očuvanju prirode i da razumeju i podrže kreiranje politike. Zaštita životne sredine, naravno, nije samo zadatak vlade. To je svačiji zadatak.

U kampanji o životnoj sredini privukli smo pažnju miliona ljudi u Srbiji

To su bile opšte poruke kampanje. Moto „osvrni se i pokreni se!“ je bio podstrek ljudima da se angažuju. Bilo je vrlo uzbudljivo voditi ovu kampanju: preko televizije, društvenih medija, tradicionalnih medija, privukli smo pažnju miliona ljudi u Srbiji, a kroz događaje i takmičenja aktivirali smo na hiljade građana, naročito mladih.

I sam sam učestvovao u brojnim inicijativama sa građanima, kompanijama, uticajnim ljudima i naravno predstavnicima državnih organa i na republičkom i na lokalnom nivou.

Time je Srbija postala deo globalnih napora usmerenih na podizanje svesti o životnoj sredini i klimatskim promenama. Već sad vidimo da sve veći broj ljudi u Srbiji shvata poruku, promoviše je i aktivira se u cilju transformisanja društva, posebno mladi. To je jedan od najvažnijih ciljeva EU i mi ga ostvarujemo!