EU planira da uloži 500 milijardi evra u nuklearnu energiju do 2050.

Samo za postojeće nuklearne elektrane u EU biće potrebno 50 milijardi evra investicija do 2030, a 500 milijardi do 2050. godine za postrojenja nove generacije, navodi evropski komesar za unutrašnje tržište Thierry Breton. Iz toga proishodi da su neophodna ulaganja od 20 milijardi evra godišnje u nuklearnu energiju.

Komesar Breton je u intervjuu za francuski nedeljnik Le Journal du Dimanche istakao da je nuklearna energija jedan od vektora energetske tranzicije i da se zbog toga ne može isključiti iz zelene taksonomije.

„Samo za postojeće nuklearne elektrane biće potrebno 50 milijardi evra investicija do 2030. godine. I 500 milijardi do 2050. za nove generacije nuklearnih elektrana. To predstavlja oko 20 milijardi evra godišnje. Uključivanje nuklearne energije u taksonomiju je stoga ključno, kako bi se omogućilo sektoru da privuče sav kapital koji mu je potreban“, rekao je Breton.

Uključivanje nuklearne energije u taksonomiju privlači potreban kapital.

Evropska komisija je podnela predlog zemljama članicama o uključivanju nuklearne energije i gasa u zelenu taksonomiju Evropske unije. Do kraja januara se očekuje i glasanje o konačnoj verziji dokumenta u Evropskom parlamentu.

Nuklearke su prelazno rešenje na putu ka smanjenju neto emisija na nulu najkasnije 2050. godine

Breton je istakao potrebu za nuklearnom energijom i zbog rastuće potražnje u Evropi za ugljenički neutralnom električnom energijom.

Da bi neto emisije ugljenika došle na nulu, potrebno je ubrzati ugljenički neutralnu proizvodnju, istakao je. S obzirom na to da će se u narednih trideset godina potražnja za električnom energijom udvostručiti, neophodna su značajna ulaganja u povećanje proizvodnih kapaciteta, a to podrazumeva ulaganja u obnovljive izvore, kao i u nuklearnu energiju, po Bretonovom mišljenju.

U narednih trideset godina potražnja za električnom energijom će se udvostručiti

Danas je 26 odsto električne energije proizvedene u EU nuklearnog porekla, rekao je. S obzirom na započetu tranziciju i prema procenama stručnjaka, nuklearna energija će do 2050. imati udeo od najmanje 15 procenata, kaže Breton, uz opasku da će to zavisiti i od raspoloživosti drugih izvora energije.

Finansiranje energetske tranzicije

Energetska tranzicija ka obnovljivim izvorima energije će dovesti do industrijske revolucije velikih razmera, govori evropski komesar. To će uzrokovati i konkurenciju u finansiranju, trku za investicijama, naveo je i naglasio da je obnovljive izvore energije neophodno mobilisati 65 milijardi evra godišnje. Uz to, biće potrebno dodatnih 45 milijardi evra godišnje za ulaganja u mrežnu infrastrukturu, rekao je komesar.

Evropska komisija je predlogom taksonomije klasifikovala nuklearnu energiju kao privremenu alternativu fosilnim gorivima. Ipak, predlog taksonomije ne predviđa nikakvo vremensko ograničenje za nova postrojenja i za naprednu proizvodnju koja stvara niži nivo otpada, pojasnio je Breton.

Postoje tri glavna pravca razvoja, naveo je i rekao da bi prvi bio da se proširi većina od 103 nuklearna reaktora, koliko ih trenutno radi u Evropi. Ti projekti bi po zelenoj taksonomiji imali pristup sredstvima do 2040. godine. Drugi pravac, po komesarovim rečima, jeste razvoj reaktora treće generacije, po pravilima ulaganja u zelenoj taksonomiji do 2045. godine. Pojavljuje se i nova tehnologija malih modularnih reaktora (SMR), koji su takođe obuhvaćeni taksonomijom.

Energetski miks je suvereni izbor država

Nova taksonomija bi bila važeća od 2023. godine, ukoliko dokument bude usvojen. Podršku predlogu najviše je zagovarala Francuska, ali je izazvao i glasno protivljenje pojedinih članica, pre svih Austrije i Nemačke. Te zemlje se protive nuklearnoj energiji usled bojazni od potencijalnih ekoloških incidenata i straha od odlaganja nuklearnog otpada. S druge strane, pristalice tvrde da će nuklearne elektrane morati da imaju najsavremenija postrojenja i tehnologije, a da će standardi za odlaganje nuklearnog otpada biti maksimalno striktni.

Austrija i Nemačka se protive nuklearnoj energiji iz bojazni od ekoloških incidenata

Komesar naglašava da države članice suvereno donose odluke o energetskom miksu koji će u toj tranziciji koristiti. Od 27 zemalja članica, polovina se opredelila da uključi nuklearnu energiju. Zajednički evropski cilj na koji se treba fokusirati je nula emisija najkasnije 2050, podvukao je u intervjuu za francuski nedeljnik.