EU ima dovoljno zemljišta za razvoj projekata obnovljivih izvora energije – studija

Rezultati analize Evropskog biroa za životnu sredinu pokazuju da Evropa ima dovoljno zemljišta za razvoj projekata obnovljivih izvora energije bez ugrožavanja proizvodnje hrane i zdravlja prirode.

Zaključak studije ‘Zemlja za obnovljive izvore’ koju je objavio Evropski biro za životnu sredinu (EEB) jeste da će za sadašnje i buduće projekte solarnih i vetroelektrana u Evropskoj uniji biti potrebno samo 2,2 odsto ukupnog zemljišta da ta zajednica najkasnije 2040. postigne klimatsku neutralnost.

Oko pet odsto zemljišta u EU se smatra prikladnim. Analiza otkriva da širom 27-članog trgovinskog bloka, čak i kada se izuzmu poljoprivredno zemljište i područja ključna za biodiverzitet, ostaje dovoljno prostora za razvoj projekata obnovljivih izvora energije.

Pitanje upotrebe zemljišta postalo je značajno nakon donošenja nove Direktive EU o obnovljivoj energiji. Predviđene su specijalne zone (go-to areas) za izgradnju i rekonstrukciju pogona za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, a države članice treba same da ih odrede. Neki od kritičara, najviše iz oblasti zaštite životne sredine, nisu zadovoljni ovom merom. Osmišljena je tako da za specijalna područja rok za izdavanje dozvola bude prepolovljen na 12 meseci. Ovaj izuzetak je napravljen nauštrb standarda za zaštitu životne sredine, tvrde protivnici.

Izveštaj pokazuje da zone sa raznovrsnim biodiverzitetom i poljoprivredno zemljište ne moraju biti ugroženi da bi Evropa dostigla klimatsku neutralnost.

Većina pogodnog zemljišta za razvoj obnovljivih izvora energije nalazi se u ruralnim oblastima

Većina zemljišta pogodnog za razvoj projekata obnovljivih izvora energije nalazi se u ruralnim oblastima: 78 odsto za solarne elektrane i 83 odsto za vetroelektrane. U studiji se navodi da postoji mnogo degradiranog poljoprivrednog zemljišta koje se može iskoristiti za postavljanje fotonaponskih postrojenja. Takođe, proizvodnja energije iz solara može da koegzistira sa proizvodnjom hrane i obnavljanjem zemljišta, i to kroz instaliranje agrosolarnih elektrana.

Baveći se izazovima i mogućnostima integracije obnovljive energije u ruralnim oblastima, EU može da postigne svoje klimatske ciljeve istovremeno podstičući ruralni razvoj i otpornost, tvrde autori studije.

Italija i Nemačka će morati da uvoze struju od svojih suseda

Ukoliko se pogledaju pojedinačne zemlje, pogodno zemljište nije jednako raspoređeno. Na primer, Italija i Nemačka će morati da uvoze struju, jer nemaju dovoljno ovakvih površina, dok ih Rumunija i Španija imaju u izobilju, znatno iznad svojih potreba za energijom.

Uključivanje lokalnih zajednica omogućiće postavljanje dovoljnog kapaciteta za iskorišćavanje obnovljivih izvora energije

Analiza se oslanja i na pretpostavljene promene u ponašanju ljudi. Pre svega na smanjenje aviosaobraćaja za 17 odsto i pad potražnje za energijom, kako bi ciljevi EU za 2040. bili ispunjeni.

Izveštaj uzima u obzir i otpor lokalnog stanovništva prema solarnim i vetroelektranama, zbog čega predlaže zaštitne zone oko stambenih i industrijskih područja gde se obnovljivi izvori energije ne mogu razvijati, i isključivanje zaštićenih područja koja mogu biti atraktivna za turiste.