EPS započeo probni rad svog prvog vetroparka Kostolac

Elektroprivreda Srbije pustila je u probni rad vetropark Kostolac, snage 66 MW.

Izgradnja „Kostolca“ je završena i prvi vetropark Elektroprivrede Srbije (EPS) proizveo je prve megavat-sate, saopštio je EPS.

Po dobijanju rešenja o priključenju na prenosni sistem pušten je napon u trafostanici i četiri strujna kruga, a zatim su se zavrtele elise vetrogeneratora 1. Time je, dodaju, počeo probni rad novog proizvodnog kapaciteta. U toku je energizacija i ostalih vetrogeneratora.

Prva EPS-ova vetroelektrana sa 20 generatora ukupne snage 66 MW prostire se na lokacijama Drmno, Petka, Ćirikovac i Klenovnik, na prostoru zatvorenih površinskih kopova uglja EPS-ovog ogranka Termoelektrane-kopovi (TE-KO) Kostolac. TEKO Kostolac u svom sastavu ima termoelektrane na ugalj i površinske kopove uglja.

Živković: Istorijski trenutak za EPS

Zatvoreni kopovi uglja su idelane lokacije za instaliranje vetroparkova i solarnih elektrana. Ta praksa je prisutna u mnogim zemljama ragiona,

„Ovo je istorijski trenutak za EPS i osim energije iz vode, uglja i Sunca, sada na mreži imamo i prvu energiju iz našeg vetroparka u Kostolcu. To je 66 MW nove snage i veliki korak ka povećanju udela obnovljive energije i ka održivom energetskom razvoju ne samo EPS-a, već celokupne srpske energetike – rekao je Dušan Živković, generalni direktor EPS-a.

On je istakao da je vetropark u Kostolcu samo početak daljeg intenzivnog razvoja novih zelenih kapaciteta u okviru EPS-a, te da je veoma značajno što je izgrađen na mestu starog rudarskog odlagališta i što je taj prostor dobio sasvim novu, održivu namenu.

Elektrana bi trebalo da godišnje daje 187 miliona kWh

Živković je istakao da je izgradnja vetroparka bila veliki izazov, ali i prava prilika da zajednički iskusni inženjeri i mlade, nove snage u EPS-u steknu nova znanja i iskustva za buduće projekte.

Planirana godišnja proizvodnja elektrane na vetar je 187 miliona kWh, što je dovolјno za snabdevanje zelenom električnom energijom oko 30.000 domaćinstava, naveo je EPS.

Projekat se finansira iz kredita nemačke razvojne banke KfW u vrednosti od 110 miliona evra, bespovratnih sredstava Evropske unije, odnosno Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) u iznosu od 30 miliona evra, dok je deo sredstava obezbedio EPS.

Inače, u januaru 2024. ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović je izjavila da je sporazumom sa EU o donaciji od 30 miliona evra zaokružena finansijska konstrukcija projekta.

WBIF je u decembru 2024. saopštio da je ukupna vrednost projekta 145,1 milion evra. Od toga 81,8 miliona je kredit KfW-a, grant WBIF-a 31 milion, dok je EPS obezbedio 32,3 miliona.