EPS traži da se uvede strateška rezerva za proizvodnju električne energije

Nadzorni odbor Elektroprivrede Srbije (EPS) uputio je Ministarstvu rudarstva i energetike inicijativu za uvođenje mehanizma strateške rezerve kao prelaznog rešenja za obezbeđivanje sigurnosti snabdevanja kupaca u Srbiji.

Mehanizam strateške rezerve je način da se snabdevanje domaćih potrošača obezbedi iz domaćih elektrana u situacijama poremećaja na tržištu, što se trenutno i dešava s obzirom na visoki rast cena poslednjih meseci.

Svi članovi Nadzornog odbora Elektroprivrede Srbije prihvatili su inicijativu Milorada Grčića, v. d. direktora EPS-a.

„Strateška rezerva znači konzerviranje svih elektrana koje treba da izađu iz redovnog rada i za slučaj energetske krize, dekonzerviraju se i pokreću“, rekao je Milorad Grčić, v. d. direktora EPS-a.

Prema njegovim rečima, cilj ove inicijative je obezbeđivanje stabilnog snabdevanja uz nepromenjene cene za građane Srbije.

Kapaciteti koji budu konzervirani posle analize stručnih službi mogu se aktivirati u uslovima kriza sličnih ovoj trenutnoj, kada dođe do poremećaja na tržištu, odnosno kada cena i količina električne energije opravdavaju rad termo kapaciteta koji su u strateškoj rezervi, saoštio je EPS.

Vlaisavljević: postojeći Zakon o energetici napravljen je po trgovačkom principu

Dragan Vlaisavljević, izvršni direktor za trgovinu električnom energijom, pojasnio je da je ovo prelazno rešenje urađeno po modelu iz Evropske unije.

Neke zemlje kao što je Nemačka uvele su strateške rezerve i u ovoj situaciji ih aktiviraju, dok je Rumunija u potpunosti zavisna od vetra, rekao je Vlaisavljević, i dodao da postojeći Zakon o energetici zasnovan na trgovačkom principu. To znači da se nedostajuće količine električne energije za domaće kupce nabavljaju na tržištu.

Petar Stanojević, član NO EPS-a ispred Vlade Srbije, podržao je inicijativu.

„Ja sam i za strateške rezerve i za konzervaciju kapaciteta, jer ovo jeste prva velika energetska kriza, ali verujem da nije poslednja“, objasnio je Stanojević.

Šta je to strateška rezerva?

Mehanizam strateške rezerve pod nazivom capacity mechanisam primenjuje se i u Evropskoj uniji, gde stratešku rezervu obično čine elektrane na gas ili ugalj.

Suština je da se u vremenu poremećaja na tržištu, kada su cene visoke, što je trenutna situacija, ili vanrednih situacija, ove elektrane uključuju i proizvode električnu energiju. Naravno, država mora da plati tim elektranama to što one stoje i ne proizvode ništa kada je situacija na tržištu mirna. Takođe, elektrane u strateškoj rezervi moraju da ispunjavaju važeće ekološke standarde, u suprotnom ne mogu da budu deo rezerve.

Država mora da odluči šta je bolje i jeftinije: osloniti se na stratešku rezervu ili tržište

U Srbiji bi stratešku rezervu mogle da čine termoelektrane koje moraju da budu ugašene zbog neispunjavanja ekoloških standarda, ali i one koje će u narednih pet do deset godina morati da budu zatvorene jer im je istekao vek trajanja. Srbija tako do kraja 2023 mora da ugasi termoelektrane Kolubara A i Morava.

Da bi ovaj mehanizam zaživeo neophodno je da se promeni Zakon o energetici jer strateška rezerva sada ovim propisom nije predviđena. Deficit u proizvodnji električne energije u Srbiji ili manjak energije za snabdevanje domaćeg tržišta obezbeđuje se uvozom odnosno nabavkom na tržištu. Država je pred izborom da li da se osloni na stratešku rezervu, koja ima svoju cenu, ili na tržište, koje opet ima svoju cenu.