Sekretarijat Energetske zajednice poslao je pisma vlastima šest zemalja, ugovornih strana, pozivajući ih da preispitaju subvencionisanje uglja u smislu usklađenosti sa pravilima Evropske unije (EU) o državnoj pomoći. Pisma su poslata nakon objavljivanja nove studije o subvencionisanju sektora uglja u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Srbiji, Ukrajini i na Kosovu*, u kojoj su identifikovane i direktne i “skrivene” subvencije.

U studiji, čiji je autor Damir Miljević i koja je objavljena je u decembru 2020. godine, utvrđeno je da su svih šest posmatranih ugovornih strana pružale direktnu pomoć proizvodnji električne energije iz uglja i lignita tokom 2018. i 2019. godine i da je ukupan iznos tih subvencija premašio 900 miliona evra. U apsolutnim iznosima, subvencionisanje uglja bilo je najveće u Ukrajini, Srbiji i Bosni i Hercegovini.

Takođe, zajmovi sa državnim garancijama iznosili su skoro 2 milijarde evra samo u 2019. godini, navodi se u studiji, koja pokriva 2018. i 2019. godinu i koja se nadovezuje na prethodno istraživanje koje se odnosilo na period od 2015. do 2017. godine.

Iznosi subvencija u odnosu na proizvedenu električnu energiju bili su najviši u Ukrajini i Bosni i Hercegovini

Prosečni iznosi subvencija u odnosu na proizvedenu električnu energiju, što je najbolja mera uticaja subvencija na troškove proizvodnje struje iz uglja, bili su najviši u Ukrajini i Bosni i Hercegovini, a u stopu su ih pratili Srbija i Kosovo*, navodi se u izveštaju.

Iako je registrovan pad u apsolutnim iznosima u poređenju sa periodom 2015.-2017. godina, u svim posmatranim zemljama, osim Ukrajine, korišćenje subvencija ostalo je na visokom nivou, što predstavlja prepreku energetskoj tranziciji i postizanju ciljeva po pitanju klimatske neutralnosti, navodi se u izveštaju.

Subvencije za ugalj dovode do poremećaja na tržištima električne energije i šalju pogrešne signale investitorima i potrošačima

Subvencije za proizvodnju električne energije iz uglja i lignita često služe za održavanje u životu nerentabilnih i neefikasnih termoelektrana i rudnika uglja, što dovodi do poremećaja na tržištima električne energije i šalje pogrešne signale investitorima i potrošačima. Ove subvencije takođe negativno utiču na donošenje odluka o budućnosti elektroenergetskog sektora, piše u izveštaju.

U saopštenju, Sekretarijat Energetske zajednice podseća da su se ugovorne strane u više navrata obavezale na punu primenu i sprovođenje pravila EU o državnoj pomoći po pitanju elektrana na ugalj, kao na primer u zaključcima Ministarskog saveta Energetske zajednice od 17. decembra 2020. godine.