Energetska zajednica obeležila 20. godišnjicu – postala je stub integracije Jugoistočne Evrope

Ministarski savet Energetske zajednice je održao svoj godišnji neformalni sastanak u Atini, gde je ta organizacija osnovana pre dvadeset godina. Nije izgledno da će bilo koja ugovorna strana zadovoljiti uslove za izuzeće elektroenergetskog sektora od Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM), a Evropska unija 1. januara počinje da naplaćuje tu taksu na CO2, ali moguće je da će Evropska komisija predložiti izmenu.

Energetska zajednica podstiče integracije, reforme i investicije širom regiona, naglasili su visoki zvaničnici.

Ministri i ministarke koji predstavljaju ugovorne strane Energetske zajednice okupili su se na Neformalnom ministarskom sastanku u Atini da obeleže dvadesetu godišnjicu od osnivanja organizacije. I ugovor o osnivanju Energetske zajednice je tada potpisan u glavnom gradu Grčke. Zadatak ove međunarodne organizacije je da kreira integrisanije tržište, doprinese privlačenju investicija i da ubrza dekarbonizaciju putem prilagođavanja propisima Evropske unije o energetici, životnoj sredini i konkurentnosti.

Bliska saradnja je poslednjih godina omogućila ugovornim stranama da ojačaju bezbednost snabdevanja, pogotovo u kontekstu tekućeg ruskog rata u Ukrajini, saopštio je Sekretarijat Energetske zajednice. Ministri su na godišnjem skupu, čiji je domaćin bilo grčko Ministarstvo životne sredine i energetike, ukazali na potrebu za ubrzavanjem EU integracija, zasnovanih na sprovođenju bezbedne i istrajne energetske tranzicije.

Ministri su se složili sa predlogom da se preurede regioni za izračunavanje kapaciteta

Mnoge ugovorne strane su skoro dovršile reforme potrebne da otpočne 18-mesečni period do spajanja tržišta (market coupling) električne energije – uključujući potpuno usklađivanje zakona obuhvaćenih Paketom za za integraciju (tržišta) električne energije (EIP) i proglašavanja nominovanih operatora tržišta električne energije (NEMO). Ukoliko Evropska komisija i Sekretarijat Energetske zajednice verifikuju da je transponovanje dovelo do usaglašavanja, biće inicirana integracija u mehanizme za spajanje unutardnevnog (SIDC) i tržišta za dan unapred (SDAC) Evropske unije.

Ministarke i ministri su učinili važan korak napred u regionalnoj koordinaciji, budući da su podržali predlog operatorâ prenosnih sistema u EU da se rekonfigurišu regioni za izračunavanje kapaciteta (CCR), a to trenutno razmatra regulator za energetiku ACER – Agencija EU za saradnju energetskih regulatora. Prepoznajući značaj predloga za efikasno upravljanje interkonektovanom mrežom, založili su se za to da se brzo sprovedu dalji koraci, uključujući operacionalizaciju regionalnih koordinacionih centara (RCC) i regiona upravljanja sistemom (SOR).

Cilj je da se pojačaju protok električne energije i bezbednost mreže, i to posebno duž koridora sever-jug na Balkanu, a da se istovremeno obave pripreme za potpuno spajanje iliti uparivanje tržišta u EU.

Dekarbonizacija mora da ubrza pred implementaciju CBAM-a na početku 2026.

Da bi se izbegli poremećaji u regionu u trgovanju električnom energijom, ministrima je najvažnije da se pojasne propisi o CBAM-u za električnu energiju, istakao je sekretarijat. EU taj prekogranični porez na emisije ugljenika počinje da naplaćuje 1. januara.

Lorkovski: Integracija tržišta električne energije i dekarbonizacija su dve strane istog novčića

Budući da nije izgledno da će bilo koja ugovorna strana do tog trenutka ispuniti uslove za izuzeće, od suštinskog značaja je proporcionalna i pažljiva primena mehanizma, s obzirom na kontekst, a tome doprinosi angažovanje po aktuelnom pozivu Evropske komisije na predstavljanje dokaza, i to pred amandmane koje bi Evropska komisija mogla da predloži na uredbu o CBAM-u, navode u sekretarijatu.

„Integracija tržišta električne energije i dekarbonizacija su dve strane istog novčića. Zelena energetska tranzicija otvara prostor za suštinsku integraciju sa tržištem EU, i obrnuto. Ugovorne strane jedino usklađivanjem zakona i propisa, infrastrukturom i uvođenjem taksi mogu u potpunosti da imaju koristi od čiste, sigurne i priuštive energije“, izjavio je direktor Sekretarijata Energetske zajednice Artur Lorkovski.

Ministri su se založili za korišćenje prihoda od naplate emisija ugljenika za podršku ranjivim zajednicama i aktiviranje investicija u čistu energiju. Naglasili su da finansiranje pravične tranzicije mora da ide uporedo sa zakonskim reformama.

Ugovor o osnivanju Energetske zajednice je sada stub evropske energetske arhitekture

Sklopljen usled krize i uobličen saradnjom, Ugovor o osnivanju Energetske zajednice je postao stub evropske energetske arhitekture, istakao je Lorkovski. Nešto što je počelo u vidu eksperimenta u regionalnoj integraciji, sa slabim izgledima, preraslo je u dinamičan okvir – proširujući interno energetsko tržište EU, jačajući energetsku bezbednost i sprovodeći tranziciju ka čistoj energetici širom Jugoistočne i Istočne Evrope, poručio je.

Ugovorne strane energetske zajednice mogu da sasvim integrišu svoja tržišta električne energije sa EU i pre nego što joj se pridruže

„Naše ugovorne strane su sada na pragu velikog proboja: potpune integrisanosti tržišta električne energije sa EU – čak i pre nego što joj se pridruže. To je rezultat dve decenije reformi, dijaloga i izgradnje poverenja. Sa odgovarajućom političkom voljom, možemo da pređemo sa transponovanja u transformaciju“, izjavio je Lorkovski.

Po njegovom mišljenju, Grčka za ugovorne strane Energetske zajednice ima vrata ka tržištu tečnog prirodnog gasa (LNG-a) i pristupna je tačka prema evropskom elektroenergetskom sistemu. Tesna saradnja sa zemljama Zapadnog Balkana donosi ekonomsku korist Grčkoj – ali je, mimo privrede, to i pitanje bezbednosti i stabilnosti, naveo je Lorkovski na skupu.

Energetska zajednica je bila pionir u proširivanju tržišta energenata Evropske unije

Energetska zajednica je u protekle dve decenije približila EU svojim susedima i bila pionir u proširivanju tržišta energenata tog trgovinskog bloka van svojih granica, pored čega je podsticala integracije, reforme i investicije širom regiona, smatra Evropski komesar za energetiku i stambena pitanja Dan Jergensen.

„Sada je vreme da pogledamo u svoju zajedničku budućnost, zasnovanu na zelenijem, održivom i postojanom sistemu koji će svima doneti jeftinije energente i veću bezbednost“, kazao je.

Jergensen je, pored toga, u intervjuu za Kathimerini podsetio da je Jugoistočna Evropa prošlog leta prošla kroz skokove cena električne energije, uglavnom u večernjim satima, usled manjka prekograničnog kapaciteta i odgovarajuće fleksibilnosti. Jedino rešenje su još infrastrukture i integracija tržišta, jer se troškovi raspodeljuju, a korist uvišestručuje, smatra komesar.

Od svake dve milijarde evra godišnjih ulaganja u prekograničnu infrastrukturu može da se dobije pet milijardi evra, dodao je.

Papastavru: Jugoistočna Evropa je u nepovoljnijem položaju sa svojim elektroenergetskim sistemom, jer nije potpuno integrisan sa EU

Jugoistočna Evropa još uvek nije sasvim integrisana sa EU, što je strukturno nepovoljniji položaj za građane, izjavio je grčki ministar životne sredine i energetike Grčke Stavros Papastavru.

„Vrlo sam optimističan posle prve sesije na sastanku, jer su sve ugovorne strane iskazale posvećenost, snažnu posvećenost, spajanju tržišta“, dodao je. Papastavru je rekao da je u oblasti električne energije potrebno mnogo da se radi na premošćivanju jaza, radi prosperiteta građana i celog regiona.

Integracija u energetici je među glavnim činiocima u pridruživanju EU

Integracija u energetici nije samo tehničko pitanje – to je jedan od fundamentalnih činilaca postupka pridruživanja EU, kazao je ministar svojim koleginicama i kolegama iz Energetske zajednice.

„Grčka je bila suočena sa istim izazovima kroz koje mnogi od vas danas prolaze. Onomad, 2005. godine, naš energetski sistem je gotovo sasvim zavisio od lignita, više od 60 odsto. Danas imamo impresivnih 91 odsto smanjenu upotrebu lignita – to je jasan pokazatelj naše snažne posvećenosti budućnosti energetike koja će biti čista, održiva i otporna“, napomenuo je.

Đedović Handanović vidi mogućnost za spajanje tržišta sa Mađarskom već sledeće godine

Srbija je prva u regionu ispunila uslove za spajanje sa tržištem EU, rekla je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović. Navela je i da postupak verifikacije treba ubrzati, kako bi se Srbija već 2026. spojila sa tržištem Mađarske, a preko nje sa ostalim članicama EU.

Potvrdila je da će početak pune primene CBAM-a biti izazovan.

„Naše nadležne institucije analizirale su, veoma pažljivo i detaljno, ponuđene opcije u studiji koju je izradila Evropska komisija, na zahtev Srbije i drugih članica Energetske zajednice. Smatramo da porez na emisije ugljenika treba da se uvodi postepeno, fazno i pravedno, uz podršku fondova iz Evropske unije”, rekla je ministarka.

Istakla je da bi prihodi od oporezivanja emisija bili usmereni, kao i u EU, na dekarbonizaciju, razvoj u domenu obnovljivih izvora, unapređenje energetske efikasnosti, pravednu tranziciju i podršku privredi.

„Bez adekvatnog vremenskog perioda za tranziciju sa uglja na obnovljive izvore energije, modernizacije mreže, povećanja kapaciteta OIE i prilagođavanja industrije, viši troškovi ugljenika mogu samo povećati finansijski pritisak na našu industriju i potrošače, što se već događa unutar EU, umesto da dovedu do značajnog smanjenja emisija u kratkom roku. Rešavanje ovih pitanja zahteva pažljivo planiranje, faznu implementaciju i ciljanu finansijsku podršku EU, kako bi se klimatski ciljevi uskladili sa ekonomskom realnošću”, rekla je Đedović Handanović.

Podsetila je da su države članice EU imale više od dve decenije da se postepeno prilagode uvođenju taksi na emisije ugljenika. Đedović Handanović je ponovila da je Srbija spremna da nastavi sa usklađivanjem sa zakonodavstvom i politikom EU u oblasti energetike i klime.

„Sve reformske mere koje sprovodimo su pre svega zbog koristi naših građana i privrede i nećemo preko noći donositi odluke koje će ugroziti našu energetsku stabilnost“, kazala je.