Energetska obnova opštinskih zgrada u Sloveniji podržana programom EU

Lokalne vlasti mogu da se prijave u četiri kruga, od kojih rok za poslednji ističe 16. novembra. Energetska obnova objekata u vlasništvu samouprava u Sloveniji kofinansira se sa najviše 40 procenata. Samo 15 odsto paketa dolazi iz državnog budžeta, dok ostalo pokrivaju evropski fondovi.

Vladina služba za razvoj i evropsku kohezionu politiku dala je zeleno svetlo za podršku merama energetske efikasnosti u lokalnim zajednicama u četiri runde. Opštine će se prijavljivati da iz programa pokriju i do 40 procenata prihvatljivih troškova za zgrade koje poseduju i koriste. Ova energetska obnova u Sloveniji vredi 25 miliona evra, od čega 21,25 miliona ili 85 odsto dolazi iz kohezionih fondova Evropske unije.

Podaci iz dokumentacije pokazuju plan da se paket potroši do kraja 2022. godine kroz ugovore, građevinske radove i grupne projekte uključujući javno–privatna partnerstva. Pomenuta uprava, zadužena za evropske regionalne, strukturne i socijalne fondove napomenula je da je za postupak odgovorno Ministarstvo za infrastrukturu.

Javni poziv je raspisan za ugovore uključujući javno–privatna partnerstva koji ističu do kraja 2022. godine

I troškovi za druge radove ulaze u kofinansiranje ukoliko su neophodni da se izvede energetska obnova, po uslovima navedenim u konkursu koji je raspisan u Sloveniji. Prvi rok za podnošenje prijava ističe 30. marta. Preostala tri su 15. jun, 14. septembar i 16. novembar. Koverte će biti otvorene za najkasnije osam dana.

Osnovna sredstva su namenjena za fasade, krovove i podove te tehničke sisteme poput grejanja, ventilacije i klimatizacije.

Ukoliko su drugi radovi neophodni da se izvede energetska obnova, ovaj program u Sloveniji takođe pokriva deo tih troškova

Zadatak da odabere opštine i raspodeli sredstva imaće ministar za infrastrukturu. Trenutno je na toj funkciji Alenka Bratušek. Ona je upravo predstavila nacionalni energetski i klimatski plan, koji je usvojila ova bivša jugoslovenska republika.

Spoljni izvođači imaju prava na do 12 odsto ukupne svote ne računajući porez na dodatu vrednost. Maksimum za izdatke na ime informisanja i komunikacija je jedan procenat, a ograničenje za plate je tri odsto. Država je saopštila da neće pristati da kofinansira nepredviđene i dodatne radove, porez na nekretnine, kupovinu polovne opreme i pravne troškove.