Električna energija

Elektrodistribucija Srbije najavljuje veliki projekat zamene brojila

pametna brojila tender elektrodistribucija srbije sasa stefanovic

Foto: Printscreen RTS/Youtube

Objavljeno

16.11.2021.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

16.11.2021.

Država

Komentari

0

Podeli

Elektrodistribucije Srbije (EDS), zadužena za distributivni sistem za prenos električne energije, uskoro će objaviti javni poziv za izbor konsultanta za nabavku pametnih brojila.

Elektrodistribucija Srbije potpisala je sredinom septembra ugovor o kreditiranju uvođenja pametnih brojila sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD). Ukupna vrednost projekta je 80 miliona evra, a ugovor sa EBRD-om se odnosi na prvu fazu – nabavku i instalaciju sistema i softvera i oko 205.000 brojila u Čačku, Nišu i Kraljevu, koja će biti vredna 40 miliona evra.

Nova brojila će pomoći da se smanje gubici u mreži, spreči neovlašćeno trošenje električne energije ili krađa i omogući daljinsko očitavanje potrošnje. Takođe, biće moguće i daljinsko isključenje potrošača sa mreže, priključenje prozjumera, kao i praćenje potrošnje u realnom vremenu.

EDS očekuje da u ovo vreme sledeće godine započne ugradnju novih brojila

Saša Stefanović, direktor Poslovnog sistema EDS-a, izjavio je da je ova kompanija na početku posla zamene brojila i da je u ovom trenutku jedino potpisan ugovor o kreditu sa EBRD, preneo je RTS.

On je naveo da su stvoreni preduslovi za pripremu tehničke dokumentacije i za raspisivanje javne nabavke, i to za izbor konsultanta, a zatim i za isporučioca opreme.

Ovaj proces u skladu sa procedurama odvijaće se u narednih šest do devet meseci, a Stefanović očekuje da bi u ovo vreme sledeće godine EDS trebalo da ima komercijalni ugovor i da započne zamenu brojila.

Biće nabavljen softver i hardver koji će nadograditi već ugrađena pametna brojila

On je istakao da EDS svake godine uloži oko pet miliona evra u kupovinu novih elektronskih brojila. Kao operator distributivnog sistema, ova kompanija ima obavezu da menja stara i dotrajala brojila i da ugrađuje nova kako bi u svakom trenutku imala tačna merenja potrošene električne energije.

EDS godinama unazad ugrađuje pametna brojila, a ono što sada želi da uradi je da to brojilo nadogradi savremenim softverom i hardverom koji će moći automatski da prikuplja podatke i da ih obrađuje, naglasio je Stefanović.

Gubici godišnje odnesu 200 miliona evra

Gubitak električne energije u niskonaponskoj mreži u 2019. godini je bio 11 odsto, dok je u Evropi četiri. Na ovaj način EDS godišnje izgubi električne energije u vrednosti od 200 miliona evra.

Novi savremeni sistem će, prema rečima Stefanovića, omogućiti da EDS ima daljinski nadzor nad svim mernim mestima. Kompanija će moći da prati sve energetske veličine, kao što su napon, električna energija i snaga.

Takođe, moći će da preuzima i dobija informacije sa mernog mesta o pokušaju fizičkog pristupa mernom mestu, otvaranju poklopca brojila, postavljanju magneta i sličnih uređaja koji mogu da ometaju pravilno merenje potrošnje, najavljuje Stefanović.

EDS će, kako je dodao, moći i daljinski da isključi potrošača sa mreže.

Pametna brojila važna na putu tranzicije ka modernom elektroenergetskom sistemu

Elena Boškov Kovač, direktorka i jedan od osnivača IKT firme Blueprint Energy Solution, kaže za Balkan Green Energy News, da je projekat instaliranja pametnih brojila važan momenat za EDS i Srbiju na putu tranzicije ka modernom elektroenergetskom sistemu i digitalizaciji jednog od najvažnijih elemenata elektrodistributivne mreže – mernoj infrastrukturi.

Do 2024, podsetila je očekuje se da će gotovo 77 odsto evropskih potrošača imati pametno brojilo za struju.

Potencijal korišćenja ovakvih digitalnih tehnologija značajno doprinosi energetskoj efikasnosti i može pomoći EDS-u u boljem upravljanju mrežom i njenom modernizacijom koja se zasniva na pouzdanijoj analizi podataka koje će ovaj projekat pružiti.

Da bi projekat bio uspešan važno je osmisliti ga u skladu sa međunarodnim standardima

Projekat će biti koristan za ceo elektroenergetski sistem Srbije kroz odlaganje određenih investicija u energetsku infrastrukturu, omogućenu i poboljšanu integraciju obnovljivih izvora energije, veću energetsku efikasnost i poboljšan kvalitet snabdevanja električnom energijom kranjih potrošača, istakla je Boškov Kovač, koja je takođe i kopredsedavajuća grupe koja savetuje Evropsku komisiju o koracima koje je potrebno napraviti u kontekstu daljeg napredovanja energetske tranzicije.

Ona smatra da je za ostvarivanje očekivanih ciljeva ovog projekta EDS-a bitno da se instaliranje pametnih brojila i njihove infrastrukture osmisli uz uvažavanje neophodnih funkcionalnosti u skladu sa međunarodnim standardima i odgovarajućim softverom i hardverom kako bi se dobio maksimalan učinak iz ove investicije.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Kosovo ce na aukcijama podeliti premije za solarne elektrane snage 100 MW

Kosovo* raspisuje aukcije za solarne elektrane snage 100 MW

20 маја 2022 - Nadmetanje će biti podeljeno u tri lota, kako bi privuklo ne samo strane, već i domaće investitore, kažu u Ministarstvu ekonomije

EPS zapoceo gradnju prvog vetroparka

Tomašević, EPS: vetropark Kostolac biće pušten u rad najkasnije za 26 meseci

20 маја 2022 - Elektroprivreda Srbije je ugovor o kreditu potpisala novembra 2017, a energetsku dozvolu za vetropark je dobila krajem 2018.

Sloveniju ocekuje skok cena struje u trecem kvartalu

Sloveniju očekuje skok cena struje u trećem kvartalu 2022.

19 маја 2022 - Potrošači struje u Sloveniji zasad nisu osetili cenovni udar, izjavio je Aleksander Mervar, generalni direktor kompanije ELES

Kako razlikovati zeleni vodonik od plavog, sivog ili ruzicastog evo definicije H2 iz obnovljivih izvora

Kako razlikovati zeleni vodonik od plavog, sivog ili ružičastog: ovo je standard za zeleni H2

19 маја 2022 - Organizacija za zeleni vodonik objavila je Standard za zeleni vodonik kojim je definisala šta se smatra zelenim vodonikom