Životna sredina

Ekstremne vrućine će uvećati broj smrtnih slučajeva za još 55.000, južna Evropa na udaru

vrucina smrtni slucajevi evropa studija

Foto: Mircea Iancu from Pixabay

Objavljeno

23.08.2024.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

23.08.2024.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Broj smrtnih slučajeva od ekstremnih vrućina naglo će porasti u narednim decenijama i daleko nadmašiti očekivano smanjenje smrtnih slučajeva uzrokovanih hladnoćom, navodi se u studiji koja je objavljena u medicinskom časopisu The Lancet Public.

Trenutno je velika većina smrtnih slučajeva povezana sa temperaturom u Evropi posledica niskih temperatura, ali će ekstremne vrućine postati sve smrtonosniji izazov, posebno u južnoj Evropi i područjima sa više starijih ljudi, smatraju autori studije iz Zajedničkog istraživačkog centra Evropske komisije (Joint Research Centre – JRC), preneo je Euronews.

Između 1991. i 2020. godine bilo je oko 364.000 smrtnih slučajeva uzrokovanih hladnoćom i 44.000 smrtnih slučajeva uzrokovanih toplotom godišnje širom Evrope, pri čemu je hladnoća ubila više ljudi u istočnoj Evropi, a ekstremne vrućine više u južnoj Evropi.

Očekuje se da će ovi regionalni dispariteti samo rasti, smatraju istraživači.

U narednim decenijama bi ukupan broj smrtnih slučajeva zbog hladnoće trebalo da se smanji, ali očekuje se rast u Irskoj, Norveškoj i Švedskoj, gde se povećava broj ljudi starijih od 85 godina.

Analiza je pretpostavila da će globalno zagrevanje dostići tri stepena Celzijusa

Takođe se predviđa da će smrtni slučajevi uzrokovani toplotom naglo rasti širom kontinenta, a najviše će biti pogođeni Španija, Italija, Grčka i delovi Francuske, piše u studiji.

Euronews navodi da će se broj smrtnih slučajeva povećati za 55.000 godišnje do 2100, što je povećanje od 13,5 odsto, ako se ništa ne uradi na borbi protvi klimatskih promena.

Analiza je pretpostavila povećanje globalnog zagrevanja za tri stepena Celzijusa, što je gornja granica trenutne putanje, prema poslednjim procenama Ujedinjenih nacija. To je takođe dvostruko više od cilja od 1,5 stepeni postavljenog Pariskim sporazumom.

Gradska populacija ugroženija

Istraživači su analizirali podatke za skoro 1.400 regiona u 30 zemalja širom Evrope kako bi procenili broj smrtnih slučajeva od ekstremnih vrućina i hladnoća. Uzeli su u obzir i starenje stanovništva.

Taj pristup im je omogućio da identifikuju žarišta na kojima će ljudi biti najviše pogođeni u budućnosti, rekao je Huan-Karlos Siskar (Juan-Carlos Ciscar), jedan od autora studije i naučni službenik u Zajedničkom istraživačkom centru.

Studija posebno obraća pažnju na ljude koji žive u gradovima, gde toplota može predstavljati veći zdravstveni rizik nego u ruralnim oblastima.

Rezultati analize pokazuju da postoji ogromna potreba za razvojem politika koje će biti usmerene na zaštitu pogođenih područja i članova društva koji su najugroženiji od ekstremnih temperatura, rekao je David Garsija-Leon, autor studije i naučni službenik JRC-a.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

tesla robotaksi elon mask

Elon Mask predstavio robotaksi Sajberkeb

23. avgust 2024. - Na događaju u studiju producentske kuće Worner Bros u Los Anđelesu Elon Mask je predstavio robotaksi, ali i robokombi i robota Optimusa

Protivnici zagovornici rudarenja litijuma prvi put Narodnoj skupstini

Narodna skupština glasala protiv zabrane eksploatacije litijuma u Srbiji

23. avgust 2024. - Parlamentarci raspravljaju o predlogu grupe opozicionih poslanika i poslanica za zabranu istraživanja, rudarenja i prerade litijuma i bora

Veliki pacificki tepih smeca

Veliki pacifički tepih smeća može da se očisti u narednoj deceniji

23. avgust 2024. - Ocean Cleanup tvrdi da bi sa 7,5 milijardi dolara mogao da za deset godina očisti celokupno smeće nagomilano u Pacifiku

reke susa vodostaj 2023 izvestaj wmo planeta klima

2023. je bila najsušnija godina za reke na planeti u poslednje tri decenije

23. avgust 2024. - Najnoviji izveštaj Svetske meteorološke organizacije ukazuje na kritične promene u dostupnosti vode i to u vremenu rastuće potražnje