Životna sredina

Ekološki dug EU: 7% svetske populacije koristi skoro 20% prirodnih resursa planete

Ekoloski-dug-EU-resursi-planeta

Foto: Twitter.com/WWFEU

Objavljeno

16.05.2019.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

16.05.2019.

Država

Komentari

0

Podeli

Kada bi svi ljudi na svetu živeli kao stanovnici Evropske unije, ceo godišnji budžet planete Zemlje bi ove godine bio potrošen već 10. maja, dan kada je EU ušla u ekološki dug prema planeti. Godišnji budžet prirode se sastoji of hrane, vlakana, drvne građe, upijanja CO2 i zemljišta za izgradnju infrastrukture, saopštila je Svetska organizacija za prirodu (WWF).

Dan ekološkog duga – datum u okviru jedne kalendarske godine do kog je čovečanstvo iskoristilo onoliko ekoloških resursa koliko ekosistemi planete mogu da obnove tokom cele godine, prošle godine je obeležen 1. avgusta. Ovaj dan se svake godine obeležava sve ranije, što je još jedan znak da se svet ubrzano kreće putem neodrživosti.

Ekoloski-dug-EU

Prema izveštaju „Dan ekološkog duga Evropske unije – život izvan granica prirode“ WWF-a i Mreže za globalni ekološki otisak (Global Footprint Network), EU ima nesrazmeran uticaj na resurse planete – sa samo 7% globalnog stanovništva, Evropska unija potroši skoro 20% globalnog biokapaciteta. Drugim rečima, potrebno je 2,8 planeta da se zadovolje godišnje potrebe Evropske unije, što je mnogo više od prosečnog svetskog ekološkog otiska od oko 1,7 planeta.


Ekološki otisak je mera površine biološki produktivnog zemljišta i morskog područja potrebnog za proizvodnju resursa koje stanovništvo potroši i za apsorpciju stvorenog otpada, uzimajući u obzir tehnološki napedak koji se ostvari tokom date godine. Potrebe za prirodnim resursima se odnose na hranu, vlakna, drvnu građu, zemljište potrebno za izgradnju puteva i zgrada i upijanje CO2 koji se emituje sagorevanjem fosilnih goriva.


„Posledice tog prekomernog iskorišćavanja prirodnih resursa uzrokuju gubitak šuma i biološke raznovrsnosti, naglo opadanje ribljih fondova, nestašicu vode, eroziju zemljišta, zagađenje vazduha i izraženije klimatske promene. Zbog toga su sve češće ekstremne vremenske pojave poput suša, poplava i divljih požara, koje dovode do brojnih konflikata i pogoršavaju globalne nejednakosti među ljudima“, navodi WWF.

Evropska unija i njene članice imaju priliku da svoj ekološki otisak dovedu u ravnotežu sa biološkim resursima planete tako što će pravilno postaviti prioritete i sprovesti politike neophodne za oporavak i zaštitu prirode do 2030. godine i dostizanje klimatske neutralnosti do 2040. godine, navodi WWF.

Rumunija ove godine poslednja u EU obeležava Dan ekološkog duga

Situacija sa ekološkim dugom u EU je neravnomerna. Podaci pokazuju da se obrasci potrošnje pojedinačnih zemalja izuzetno razlikuju, iako im je svima zajednička potrošnja izvan granica planete. Luksemburg prvi u EU dostiže Dan ekološkog duga – za samo 46 kalendarskih dana – dok Bugarska, na primer, ove godine Dan ekološkog duga obeležava 22. juna.

Rumunija ove godine poslednja ove godine obeležava Dan ekološkog duga – 12. jula. Naglo smanjenje ekološkog otiska Rumunije počelo je od Rumunske revolucije 1989. godine i zatvaranja mnogih industrijskih i drugih preduzeća. Rumunska privreda je doživela nagli rast od početka 2000-ih do recesije 2008. godine. Ovi ekonomski trendovi utiču i na ugljenični otisak Rumunije, koji čini najveći deo ekološkog otiska zemlje, navodi se u izveštaju.

Ugjenični otisak je mera emisija CO2 iz sagorevanja fosilnih goriva i proizvodnje cementa

Podaci Mreže za globalni ekološki otisak pokazuju i da je Rumunija jedna od nekoliko zemalja Evrope koje imaju rezervu biokapaciteta, koja se definiše kao „procenat za koji biokapacitet prevazilazi ekološki otisak“, a koja u Rumuniji iznosi 1%. Nasuprot Rumuniji, Kipar ima najveći deficit biokapaciteta u Evropi, od čak 1.300%.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Naucnici kisnica nigde nije bezbedna za pice

Naučnici upozorili da kišnica nigde nije bezbedna za piće

11 августа 2022 - Ako se gleda po najstrožim standardima, kišnica svuda na svetu sadrži previše večnih hemikalija (PFAS), čiji štetni uticaj još nije dovoljno poznat

Sume_statistika_jugoistocna Evropa_posumljenost po glavi stanovnika

Za šest decenija smanjila se površina šuma po glavi stanovnika za 60 procenata

11 августа 2022 - Tokom proteklih 60 godina, u svetu je nestalo 80 miliona hektara šume što je površina...

Rio Tinto rad studiji izvodljivosti projekat Jadar

SEOS ukazuje da je obustavljanje projekta Jadar farsa, investitor nastavlja po planu i čeka formiranje nove vlade

10 августа 2022 - Rio Tinto je saopštio da u skladu s ranije preuzetim obavezama namerava da završi internu studiju izvodljivosti za projekat Jadar

Prijavite krivolov prepelica i zaštitite ugrožene ptice u Srbiji

08 августа 2022 - Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije poziva ljubitelje prirode i sve građane da prijave...