Ekološke politike treba da budu socijalno pravednije

Rezultati istraživanja koje je SINUS institut sproveo za fondaciju Friedrich-Ebert-Stiftung pokazuju da velika većina ispitanika u 19 zemalja smatra da ekološke politike treba da budu socijalno pravednije.

Anketno istraživanje ‘Stavovi prema društveno-ekološkoj transformaciji’ fokusirano je na analizu stavova i percepcija ljudi u različitim zemljama o klimatskim promenama, ekološkim izazovima i potrebom za promenama načina života i poslovanja kako bi se odgovorilo na ove globalne probleme. Obuhvaćene su i uloge vlada, kompanija i drugih aktera u borbi protiv klimatskih promena i sprovođenju odgovarajućih politika.

Istraživanje je sproveo SINUS institut, za fondaciju Friedrich-Ebert-Stiftung (FES). Anketa je održana od 20. aprila do 23. maja 2023. u 19 evropskih i severnoameričkih zemalja.

Strah od ekstremnih vremenskih prilika, izumiranja vrsta i nestašice vode je široko rasprostranjen

Većina ispitanika smatra da su klimatske promene veoma važno pitanje. Na skali od nula do 10, čak 64 odsto je dalo ocenu od osam do 10. Strah od ekstremnih vremenskih prilika, izumiranja vrsta i nestašice vode je široko rasprostranjen.

Na pitanje koja su najvažniji problemi kojima bi politike trebalo da se bave, više od polovine ispitanika (56 odsto) je na prvo mesto stavilo zdravstvo i negu, a slede inflacija i pad kupovne moći (48 odsto). Obrazovanje, škole i univerziteti našli su se na trećoj poziciji (37 odsto). Zaštita životne sredine, prirode i klime zauzela je tek četvrto mesto (34 procenta).

Postoje značajne razlike između država u određivanju prioriteta. Dve trećine ispitanika se slaže sa tvrdnjom da su mere zaštite klime i životne sredine društveno nepravedne jer opterećuju najugroženije odnosno ljude koji najmanje zarađuju. Ocene su posebno visoke u Nemačkoj (67 odsto), Francuskoj (71 odsto), Hrvatskoj (72 odsto) i Turskoj (73 odsto).

Na osnovu prikupljenih podataka može se pretpostaviti da će mere klimatske politike biti kritikovane ili odbačene ukoliko povećavaju inflatorni pritisak i dovode do pojedinačnih nepovoljnih uticaja, piše u izveštaju.

Ispitanici sa niskim i srednjim prihodima češće od proseka veruju da će im nakon primene klimatskih politika biti gore.

Podrška države neophodna

Odobravanje pojedinačnih mera je najveće onda kada postoji podrška države ili se ne očekuju negativni efekti. Čak 92 odsto ispitanika podržava smanjenje cena javnog prevoza. Skoro 90 odsto ispitanika podržava dosledan prelazak na obnovljive izvore enrgije.

Ipak, kada je postavljeno konkretno pitanje kako može da pređe na grejanje iz obnovljivih izvora energije, najveći broj ispitanika (69 odsto) smatra da su državne subvencije neophodne.

„Nismo želeli samo da saznamo koje percepcije, interese i strahove ljudi povezuju sa socio-ekološkom transformacijom i gde je podrška široka, a gde su barijere. Želeli smo i da istražimo koliko su različitim društvenim miljeima prihvatljive mere klimatske politike i koji uslovi treba da budu ispunjeni da bi neka mera bila prihvaćena“, izjavila je FES-ova direktorka studije Klaudija Deč.

Studija pokazuje da se većina ljudi zalaže za dosledne mere klimatske zaštite, dodala je i dodala da bi ogromna većina volela da vidi socijalno pravednu transformaciju privrede i načina života.