Životna sredina

Ekološka bezbednost je osnovno pitanje bezbednosti u svetu, poručio Ministar Trivan na skupu sa OCD

Ekološka bezbednost je osnovno pitanje bezbednosti u svetu, poručio Ministar Trivan na skupu sa OCD

Slika: Ministarstvo zaštite životne sredine

Objavljeno

13.11.2017.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

13.11.2017.

Država

Komentari

0

Podeli

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan u razgovoru sa predstavnicima civilnog društva rekao je strategije održivog razvoja nisu donele nikakve rezultate u proteklih 40 godina i da je pitanje ekološke bezbednosti danas osnovno pitanje bezbednosti u svetu.

Na Panel diskusiji sa predstavnicima civilnog društva koju je Ministarstvo organizovalo uoči odlaska delegacije Srbije na Konferenciju UN o klimatskim promenama u Bon, Trivan je naglasio da su klimatske promene najvažniji globalni ekološki problem, i da se tako mora i rešavati.

“Ne postoji ni pojedinac, ni institucija koja može sama doći do konkretnih rešenja”, naveo je ministar i pozvao nevladine organizacije da direktno sarađuju sa ministarstvom u borbi protiv klimatskih promena koje će, podsetio je na procene stručnjaka, u velikoj meri pogoditi naš region.

Prvi susret i razmena mišljenja između vladinog i civilnog sektora usledili su vrlo brzo nakon što je Trivan najavio da će novoosnovano Ministarstvo zaštite životne sredine biti mnogo otvorenije za civilno društvo. Obećao je da će ovakvi susreti ubuduće biti česti jer želi da u direktnoj komunikaciji čuje mišljenje ljudi koji na svoj način doprinose boljoj i zdravijoj životnoj sredini.

Posebnu važnost bliske saradnje sa civilnim društvom i medijima, ministar je obrazložio potrebom jačanja svesti javnosti o borbi protiv klimatskih promena.

Trivan je najavio da će se zakon o klimatskim promenama naći pred Skupštinom Srbije sledeće godine. Predstavio je i plan svog ministarstva koje će se, kako je rekao, fokusirati na pošumljavanje, kao “najefikasniji, najjednostavniji i najjevtiniji način borbe protiv klimatskih promena”, jer samo smanjivanje emisije gasova sa efektom staklene bašte nije dovoljno.

Veoma mali broj zemalja u svetu koristi pošumljavanje u borbi protiv klimatskih promena, pa ni Srbija nije bila izuzetak, podsetio je ministar. „U ovom trenutku pošumljeno je 27 odsto teritorije Srbije, a mi planiramo da do 2040. godine pod šumom bude oko 40 odsto naše teritorije“.

Među predstavnicima civilnog sektora koji su učestvovali na panelu su, između ostalih, bili i Sonja Liht, predsednica Beogradskg fonda za političku izuzetnost, Milan Ružić  iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Branislava Jovičić, predsednica Centra za promociju održivog razvoja – CPOR,  Aleksandar Macura iz RES fondacije, kao i veliki broj predstavnika drugih organizacija civilnog društva koje se aktivno bave temom klimatskih promena.

Panel diskusiju vladinog i civilnog sektora o klimatskim promenama, održanu 10. novembra, organizovalo je Ministarstvo zaštite životne sredine uz podršku Programa za razvoj UN (UNDP).

Zamenica Stalne predstavnice UNDP-a, Steliana Nedera ukazala je da se Srbija, ratifikovanjem Pariskog sporazuma o klimatskim promenama, obavezala da će biti još jedna od država koje će raditi na smanjenju emisije štetnih gasova, i da je to veliki ekološki korak.

Skupština Srbije ratifikovala je Pariski sporazum o borbi protiv klimatskih promena krajem maja 2017.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Subvencije stara dizel vozila Srbija Euro 3

Srbija će za zamenu starih dizel vozila izdvojiti 102 miliona evra

13. novembar 2017. - Podsticaji za nabavku ekološki čistijih vozila iznosiće 2.100 evra za kupovinu putničkog automobila, 2.500 evra...

dri revizija upravljanje opasnim otpadom

Izveštaj revizora o opasnom otpadu u Srbiji: ne zna se koliko ga ima, ko ga stvara, kako se tretira

13. novembar 2017. - Izveštaj o reviziji "Upravljanje opasnim otpadom" Državna revizorska institucija pripremila je za period 2020-2021.

Električni i elektronski otpad

Električni i elektronski otpad: Gde u Srbiji reciklirati i može li se od starih uređaja zaraditi

13. novembar 2017. - Suočeni sa nedostatkom informacija, većina ljudi odustane od reciklaže, tako da stari uređaj završi u komunalnom otpadu ili u podrumu

Otpad je resurs: EU uvodi strožiju regulativu i zabranjuje izvoz plastičnog otpada

Otpad je resurs: EU uvodi strožiju regulativu i zabranjuje izvoz plastičnog otpada

13. novembar 2017. - Evropski parlament je podržao predlog o uvođenju strožijih pravila o otpremanju otpada iz zemlja Evropske...