x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Vaša imejl adresa je sigurna kod nas

x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Your email is safe with us

EK: Albanija hitno da smanji zavisnost od hidroenergije i da adekvatno sprovodi ispitivanje uticaja na životnu sredinu

03.06.2019. | Komentari: 0Autor:

Foto: Pixabay
EK: Albanija hitno da smanji zavisnost od hidroenergije i da adekvatno sprovodi ispitivanje uticaja na životnu sredinu

Albanija je umereno pripremljena na polju energetike, navodi Evropska komisija (EK) u poslednjem izveštaju o napretku zemlje u usklađivanju zakonodavstva sa propisima EU.

Albanija je usvojila Nacionalnu energetsku strategiju za period od 2018. do 2030. godine, navodi se u delu izveštaja o Poglavlju 15. Međutim, država je odložila reforme tržišta električne energije i trebalo bi da ubrza sprovođenje reforme čiji je cilj povezivanje tržišta, naročito u smislu uklanjanja pravnih i ugovornih barijera integraciji energetskih tržišta, navodi EK.

U narednih godinu dana, Albanija naročito treba da uradi sledeće:

  • da diverzifikuje proizvodnju električne energije tako što će smanjiti zavisnost of hidroenergije i podstakne proizvodnju iz alternativnih obnovljivih izvora energije,
  • da privede kraju razdvajanje delatnosti energetskih kompanija i ukloni pravne barijere ostvarivanju prava kupaca na promenu snabdevača električnom energijom,
  • da u potpunosti uskladi Zakon o energetskoj efikasnosti sa zakonodavstvom EU, uspostavi Fond za energetsku efikasnost i pripremi i usvoji propise za primenu Direktive o energetskim performansama zgrada (EPBD).

Albanska mreža za prenos električne energije je povezana sa sistemima susedne Grčke i Crne Gore od 2014. godine, kada je Evropska mreža operatora prenosnih sistema za električnu energiju (ENTSO-E) odobrila sinhronizaciju albanskog prenosnog sistema sa kontinentalnim evropskim. Gubici u distributivnoj mreži Albanije su 2018. i dalje bili visoki, 24,4%, mada niži nego 2017. godine, kada su iznosili 27,5%, navodi se u izveštaju.

Ostvaren je izvestan napredak u pravnom razdvajanju delatnosti snabdevanja operatora distributivnog sistema OSHEE. Ovo je ostvareno osnivanjem tri nove kompanije. Međutim, još uvek nije obavljeno delotvorno pravno razdvajanje jer je došlo do odlaganja prenosa ljudskih resursa na nove kompanije. Funkcionalno razdvajanje je albansko regulatorno telo za energetski sektor, ERE, odložilo do decembra 2020. godine. U januaru 2018. godine, Sekretarijat Energetske zajednice je pokrenuo postupak protiv Albanije zbog kršenja propisa o razdvajanju delatnosti kompanije OSHEE.

Cene električne energije u Albaniji su i dalje regulisane, a trebalo bi da budu postepeno liberalizovane u skladu sa primenom zakona. Sloboda za sve kupce da menjaju snabdevača je efektivno uskraćena izmenama Zakona o elektroenergetskom sektoru, dok je sprovođenje neadekvatno s obzirom da kupci na naponu 35kV imaju pravo da ih snabdeva rezervni snabdevač, a kupci na nižem naponu da ih snabdeva univerzalni snabdevač. Tržište električne energije je i dalje zatvoreno zakonski uređenim tipom ugovora između državnih proizvođača i snabdevača električnom energijom. Ove ugovore treba hitno raskinuti, navodi se u izveštaju.

Elektrana Vlora treba da se prebaci sa destilatnog goriva na gas

Elektrana Vlora (u opštini Vlora/Valona), čiju su izgradnju finansirale Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) sa 40 miliona evra, Evropska investiciona banka (EIB) sa 40 miliona evra i Svetska banka sa 20,5 miliona evra, još uvek nije počela proizvodnju, iako je izgrađena još 2011. godine. Razlog ovome je kvar sistema za rashlađivanje pogona koji nikad nije popravljen.

Trebalo bi obaviti konverziju elektrane Vlora sa korišćenja destilatnog goriva na gas kada se obavi priključenje na Transjadranski gasovod (TAP). To bi doprinelo stabilnijoj proizvodnji električne energije tokom suša u južnom delu Albanije, navodi Evropska komisija.

Hitno smanjiti zavisnost od hidroenergije upotrebom drugih OIE

Regulatorni okvir za obnovljive izvore energije (OIE) je u ranoj fazi razvoja, navodi se u izveštaju. Revidirani nacionalni akcioni plan za obnovljive izvore energije u periodu od 2018. do 2020.godine predviđa udeo OIE od 38% u ukupnoj finalnoj potrošnji energije, u skladu sa ciljem dostizanja udela OIE od 38% do 2020. godine.

Usvajanjem Zakona kojim se promovišu OIE 2017. godine Albanija je povećala nivo usklađenosti sa zakonodavstvom EU. Ovim Zakonom je uveden sistem podrške koja se dodeljuje kroz konkurentan postupak za proizvodnju iz OIE u solarnim elektranama kapaciteta većeg od 2 MW i vetroelektrane kapaciteta većeg od 3 MW. Postupak se zasniva na sistemu podrške razlikom u ceni koja se plaća povrh tržišne cene električne energije. Zakon predviđa neto merenje za solarne i vetroenergetske elektrane kapaciteta do 500 kW.

Međutim, potrebno je hitno povećati kapacitete OIE tako da se smanji zavisnost od hidroenergije, navodi Evropska komisija.

Albanija električnu energiju proizvodi skoro isključivo u hidroelektranama (98%), što je čini podložnom šokovima nepovoljnih hidroloških uslova. Povrh toga, Albanija ne proizvodi dovoljno električne energije u hidroelektranama za domaće potrebe, što je čini neto uvoznikom struje.

Realizovano je nekoliko (domaćih i stranih) investicija u OIE u skladu sa ugovorima o koncesijama za izgradnju i upravljanje hidroelektranama. Međutim, 20% od više od 500 koncesionih ugovora odnosi se na zaštićena područja, a neke od hidroelektrana imaju značajan uticaj na lokalni biodiverzitet.

Planovi za izgradnju hidroelektrana su pokrenuli debatu i proteste zbog uticaja na životnu sredinu i prava na vodosnabdevanje. Izražene su sumnje u vezi sa kvalitetom ispitivanja uticaja na životnu sredinu i procena uticaja na životnu sredinu koje su pratile energetske projekte. Investicije u hidroenergetiku treba da budu u skladu sa relevantnim propisima o životnoj sredini Evropske unije. Hidroelektrane u zaštićenim područjima i na osetljivim lokacijama treba da prođu kroz sve neophodne zakonske procedure (treba sprovesti javne rasprave (Arhuska konvencija), poštovati nacionalno zakonodavstvo i sprovesti ispitivanje uticaja na životnu sredinu i procenu uticaja na životnu sredinu), navela je EK.

Potrebno osnovati Fond za energetsku efikasnost, izmeniti Zakon

Glavni cilj akcionih planova za energetsku efikasnost u periodu od 2017. do 2020. godine je kumulativna ušteda 6,8% energije u Albaniji do 2020. godine. Agencija za energetsku efikasnost je osnovana 2016. godine sa zadatkom da implementira politike i mere, ali još uvek nema zaposlene i nije počela sa radom.

Osnovana je radna grupa u Ministarstvu energetike i infrastrukture koja treba da pripremi osnivanje Fonda za energetsku efikasnost. Međutim, još uvek nije postignuta potpuna usklađenost sa pravilima Energetske zajednice, zbog čega je Ministarski savet Energetske zajednice usvojio odluku prema kojoj Albanija ne ispunjava svoje obaveze, podseća EK.

Albanija još uvek nije izmenila Zakon o energetskoj efikasnosti u cilju usklađivanja sa Direktivom o energetskoj efikasnosti (EED). Albanija je predala prvi godišnji izveštaj u skladu sa EED u martu 2018. godine (nakon odlaganja od devet meseci). Drugi godišnji izveštaj, koji je trebalo da preda u junu 2018. godine, predala je u martu 2019. godine. Zakon o energetskim performansama zgrada je stupio na snagu 2016. godine, ali Albanija još uvek nije zaokružila pravni okvir neophodan za punu usklađenost sa propisima EU u ovoj oblasti.

Poglavlje 27 – životna sredina i klimatske promene

Albanija je donekle pripremljena u pogledu Poglavlja 27 – životna sredina i klimatske promene. Postignut je ograničen napredak u daljem usklađivanju politika i pravnog okvira sa propisima EU u oblastima kao što je upravljanje vodama. Međutim, potrebni su značajni napori na implementaciji i sprovođenju, naročito u oblasti voda i klimatskih promena.

U narednih godinu dana, Albanija posebno treba da:

  • uskladi propise sa ključnim direktivama o vodama i brže razvija kapacitete nacionalnih agencija za upravljanje vodnim resursima i vodosnabdevanje, kanalizaciju i upravljanje otpadom,
  • hitno preduzme mere za proveru i poboljšanje procena uticaja na životnu sredinu i strateških procena uticaja na životnu sredinu postojećih i planiranih projekata, planova i programa, naročito u sektorima hidroenergetike, građevinarstva i rudarstva,
  • počne da sprovodi Pariski sporazum tako što će usvojiti nacionalnu strategiju i zakonodavstvo o klimatskim promenama i početi da izrađuje integrisane Nacionalne energetske i klimatske planove u skladu sa obavezama članstva u Energetskoj zajednici.

Komentari (0)

Budite prvi da unesete komentar za ovaj clanak.

Unesi Komentar

Molimo sačekajte... Unesite obavezna polja. Desila se greška, molimo osvežite stranicu i pokušajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat.