x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Vaša imejl adresa je sigurna kod nas

x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Your email is safe with us

EIB podržava prelazak na zelenu ekonomiju otpornu na klimatske promene

27.07.2017. | Komentari: 0

Slika: EIB
EIB podržava prelazak na zelenu ekonomiju otpornu na klimatske promene

Dubravka Negre, direktorka Regionalnog predstavništva Evropske investicione banke (EIB) za Zapadni Balkan, govori za Balkan Green Energy News o prioritetima i planovima EIB na Zapadnom Balkanu u narednih nekoliko godina. Ona objašnjava i kako EIB podržava prelazak na niskougljeničnu, ekološki orijentisanu ekonomiju otpornu na klimatske promene, izdvajajući najmanje 25 odsto svog kreditnog portfolija za to. Na Zapadnom Balkanu, EIB je do sada uložio 80 miliona evra kroz Fond za zeleni rast (GGF) u sektor obnovljive energije. Banka planira i da u okviru nove Inicijative povećanja ekonomske otpornosti (ERI) izdvoji više od tri milijarde evra za Zapadni Balkan u naredne tri godine, kao i da proširi kreditne aktivnosti na oblasti koje utiču na klimatske promene.

Koliko sredstava EIB planira da izdvoji za razvoj Zapadnog Balkana u narednom periodu i koje oblasti će imati prioritet?

Podrška Banke regionu počela je 2001. godine i danas smo jedan od najvećih zajmodavaca privreda Zapadnog Balkana sa odobrenim finansiranjem od 8,7 milijardi evra. Finansiramo izgradnju autoputeva i obilaznica, rehabilitaciju nacionalnih putnih i železničkih mreža, obnavljanje i izgradnju novih škola, bolnica, pravosudnih objekata, komunalne infrastrukture, a pružamo podršku i naučnoj zajednici kroz naš istraživački i razvojni kreditni program.

Značajna sredstva su već usmerena u te sektore i još uvijek imamo brojne tekuće projekte za koje će biti izdvojena značajna sredstva. U budućnosti nameravamo da dodatno proširimo naše kreditne aktivnosti u okviru nove Inicijative povećanja ekonomske otpornosti (ERI) na sektore kao što su obnovljiva energija i energetska efikasnost i životna sredina, koji pozitivno utiču na klimatske promene.

Ove godine i narednih godina, Banka će nastaviti da podržava projekte infrastrukture u oblasti zdravstva i pravosuđa, kao i železničkih i drumskog sektora, ali takođe predviđamo kontinuiranu podršku malim i srednjim preduzećima preko poslovnih banaka i nacionalnih banaka. Takođe se predviđa veća podrška potrebama Srbije u upravljanju migrantskom krizom u narednom periodu.

U okviru ERI planiramo da uložimo preko tri milijarde evra u region Zapadnog Balkana u naredne tri godine. Očekujemo da će značajan deo tih sredstava biti usmerenu projekte u Srbiji, kao najvećoj zemlji u regionu.

Koliko će održivi razvoj i borba protiv klimatskih promena biti zastupljeni u finansijskom portfoliju EIB za Zapadni Balkan?

EIB podržava prelazak na niskougljeničnu, ekološki orijentisanu ekonomiju otpornu na klimatske promene. Kao banka EU, mi smo svesni potrebe promovisanja ekoloških ciljeva i u razvijenim zemljama i zemljama u razvoju kako bi se širom sveta podržao održivi razvoj. Kao jedna od institucija koja najviše izdvaja za oblast klime u svetu, mi najmanje 25 odsto našeg kreditnog portfolija izdvajamo za niskougljenični rast otporan na klimatske promene.

EIB je do sada uložila u sektor obnovljive energije na Zapadnom Balkanu oko 80 miliona evra kroz učešće u Fondu za zeleni rast (Green for Growth Fund) namenjenog podršci koja se realizuje preko finansijskih posrednika, za projekte obnovljivih izvora manjeg obima, kao što su hidroelektrane i vetroelektrane kapaciteta do 30 MW, solarne energije (toplotne i fotonaponske), biogas i biomasa (bez prehrambenih useva) i geotermalni projekti.

U regionu Zapadnog Balkana u poslednjih nekoliko godina podržali smo rehabilitaciju nekoliko hidroelektrana u Bosni i Hercegovini sa zajmom od 90 miliona evra, a trenutno smo uključeni u izgradnju nove hidroelektrane snage 20 MW. Takođe pružamo tehničku pomoć, kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan, u pripremi projekta navodnjavanja u Bivšoj Jugoslovenskoj Republici (BJRM) Makedoniji, kao i za dva vetroparka u Bosni i Hercegovini.

Vrlo smo zainteresovani da i dalje budemo uključeni u projekte u vezi sa klimatskim promenama u regionu, uključujući obnovljive izvore energije. Pored projekata obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti, mi smo zainteresovani, kada je reč o ograničenjima za niske emisijama ugljenika, da doprinesemo rekonstrukciji postojećih distributivnih i prenosnih mreža.

Sa novom Inicijativom za povećanje ekonomske otpornosti, EIB će doprineti ostvarivanju održivog razvoja na Zapadnom Balkanu i u Srbiji, između ostalog, i mobilizacijom investicija privatnog sektora za projekte koji se finansiraju na osnovu javno-privatnog partnerstva i projektnog finansiranja. Naša namera je da usmerimo investicije u infrastrukturu, uključujući i energetiku, pored drugih sektora, sa posebnim fokusom na otvaranje novih radnih mesta.

Rekli ste nedavno da u okviru podrške Agendi povezivanja regiona EIB radi na procenjivanju novih projekata u Srbiji i Bosni i Hercegovini i u energetskom sektoru. O kakvim je projektima konkretno reč?

EIB podržava Agendu povezivanja i već imamo nekoliko projekata koji su potpisani u druskom i železničkom sektoru koji počinju da se primjenjuju u Crnoj Gori i BiH. Radimo na proceni novih projekata u Srbiji i BiH u železničkom, drumskom i energetskom sektoru. Svi ovi projekti će doprineti povezivanju građana i zemalja Zapadnog Balkana i država članica EU, i veoma su važni sa aspekta povezivanja i regionalne saradnje koji su takođe važni za proces evropskih integracija. U Srbiji konkretno počinjemo procenu projekta povezivanja gasnih interkonekcija. Slične mogućnosti razmatramo i u BJR Makedoniji.

Kakvi su vaši utisci o nedavno održanom samitu šest zemalja ZapadnogBalkana (WB6) u Trstu u oblasti energetike? Da li ste zadovoljni rezultatima?

Samit u Trstu pružio je priliku da se dalje napreduje na osnovu dostignuća prethodnih samita u Berlinu (2014), Beču (2015) i Parizu (2016), i ostvari napredak u nekoliko oblasti saradnje, posebno u Agendi povezivanja, koja je i ostaće ključni element procesa, kao i u procesu regionalne integracije. Samit je podsetio na potrebu da se na odgovarajući način odgovori na globalne izazove i potvrdi važnost jačanja reformi u oblasti vladavine prava, osnovnih prava, ekonomskog razvoja i konkurentnosti kako bi građani osetili rezultate.

Agenda povezivanja sa fokusom na transportnu i energetsku infrastrukturu relevantu za region i Transevropsku transportnu mrežu (TEN-T), i na reforme, napreduje i daje rezultate. Agenda će ostati ključna tačka u našoj agendi: dobro povezane energetske i transportne mreže sa funkcionalnom infrastrukturom pokreću ekonomski rast, otvaraju poslovne prilike, privlače investicije i generišu radna mesta.

Na samitu u Trstu razmotren je napredak u implementaciji projekata koji su pokrenuti na samitima 2015. i 2016. i pozdravljen početak važnih građevinskih radova. Još toga će uslediti do kraja godine.

Učesnici su se složili oko sedam dodatnih projekata povezivanja, uključujući one u energetskom sektoru, sa ukupnom ulaganjima od preko 500 miliona, od kojih će 194 miliona evra biti obezbeđeno kroz kofinansiranje grantovima EU i balansne pozajmice EIB-a i drugih međunarodnih finansijskih institucija i nacionalnih sredstava Zapadnog Balkana. To znači da su ukupna finansijska sredstva koja su od 2015. godine izdvojena za povezivanje dostigla više od 1,4 milijarde evra za ukupno 20 investicionih projekata.

Što se tiče EIB grupe, pored bilateralnih sastanaka, uključujući i sa novom premijerkom Srbije Anom Brnabić, samit u Trstu je bio prilika da se potpišu dodatni finansijski ugovori sa našim partnerima u regionu u sektoru zdravstva, privatnog kapitala i Mehanizma za razvoj i inovacije preduzeća na Zapadnom Balkanu.

Koliko je komponenta zaštite životne sredine važna kada Banka donosi dluku o finansiranju projekta?

Kao finansijsko telo Evropske unije, EIB promoviše politiku EU kroz svoju finansijsku i druge vrste podrške održivim investicionim projektima. Sve veći značaj koji se daje ekološkim i socijalnim pitanjima u EU i drugim regionima u kojima Banka posluje, ogleda se u njenim prioritetnim ciljevima kreditiranja, kao i u redovnom razmatranju i reviziji njenih ekoloških i socijalnih zahteva, i operativnih praksi.

Politike u domenu životne sredine i socijalne politike, principi i standardi, kao i operativne prakse EIB-a potiču od i odražavaju evolutivni pristup EU i drugih međunarodnih institucija ka unapređenju održivosti životne sredine i socijalne dobrobiti, u širem kontekstu cilja održivog razvoja.

Cilj EIB-a je da doprinese povećanju ekološke i društvene održivosti svih projekata koje finansira, a svi takvi projekti moraju biti u skladu zahtevima u domenu životne sredine i socijalne politike. Pitanja klimatskih promena, biodiverziteta i ekosistema su integrisana u politike i praksu kreditiranja EIB-a. Mogućnost Banke da pozitivno doprinese ovim aspektima je važan element nefinansijske dodate vrednosti projekata koje finansiramo.

Da li projekti koji pozitivno deluju na klimatske promene imaju bolje uslove kreditiranja?

Uslovi finansiranja EIB zavise od naših uslova finansiranja na tržištima kapitala. Kao organizacija sa kreditnim rejtingom “AAA” i najveća multilateralna finansijska institucija u svetu po osnovu zaduživanja i kreditiranja, mi smo u mogućnosti da se finansiramo pod veoma povoljnim uslovima. Kao neprofitna organizacija, mi nadoknađujemo samo operativne troškove, pored troškova finansiranja, posebno kada radimo sa javnim sektorom kada nemamo nikakvih naknada za obavezu ili upravljanje.

Svi projekti koje finansiramo podležu proceni uticaja na životnu sredinu i moraju biti u skladu sa našim zahtevima i standardima u oblasti životne sredine(“Ekološki i socijalni standardi-pregled” dostupan je na stranici EIB). Tako da nemamo posebne uslove finansiranja za projekte koji pozitivno utiču na klimatske promene, ali mi u velikoj meri vodimo računa o klimatskim promenana uopšte i ekološkim standardima u svim projektima koje finansiramo.

EIB namerava da proširi kreditne aktivnosti u oblasti životne sredine, obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti na Zapadnom Balkanu. O kakvim je konkretno planovima reč?

EIB je pokrenula ERI kako bi povećala svoju podršku i pomogla jačanje otpornosti u zemljama koje su pogođene nedavnom izbegličkom i migrantskom krizom, na Zapadnom Balkanu i Južnom susedstvu EU (10 zemalja severne Afrike i Bliskog istoka).

Zemlje u oba regiona već se suočavaju sa značajnim ekonomskim izazovima, uključujući visok nivo javnog duga, nizak rast i visoku nezaposlenost, posebno među mladima. Priliv velikog broja izbeglica dodatno opterećuje slabo razvijenu infrastrukturu. Postojeći finansijski instrumenti ne daju adekvatan odgovor na zahteve regiona. Niti obezbeđuju po dovoljno povoljnim uslovima finansiranje ključnih investicija koje su potrebne za podsticanje rasta, mogućnosti za zapošljavanje i obezbeđivanje osnovnih javnih usluga i lokalnom i izbegličkom stanovništvu.

ERI je dokaz odlučnosti EIB da pomogne u rešavanju ovih izazova. To je nova inicijativa koju je Evropski savet usvojio u junu 2016. godine. Biće usmeren na prikupljanje dodatnih investicija za podršku održivom rastu, infrastrukturu od vitalnog značaja i socijalnu koheziju, uključujući otvaranje novih radnih mesta. To će podrazumevati podršku i javnom i za privatnom sektoru.

Sa ovim ulaganjima mogli bismo da poboljšamo usluge u domenu pristupa čistoj vodi, energiji i električnoj energiji, i da unapredimo obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, lokalni transport i usluge gradskih službi. Takođe možemo podržati otvaranje radnih mesta kroz veću podršku malim i mikro preduzećima, podstičući ih, kao i druge kompanije, da razvijaju svoje poslovanje i time povećaju mogućnosti za zapošljavanje.

ERI će podržati napore javnog sektora, uključujući opštine i druge subjekte u javnom sektoru , ali i pružanjem podrške privatnom sektoru kroz povećanje kapaciteta za preuzimanje rizika i povećanja obima, kao i koncesionih kredita (kombinovanjem zajmova i grantova).

Pored toga, ERI će omogućiti Banci da ubrza završetak ključnih infrastrukturnih projekata i obezbedi dodatnu finansijsku i tehničku podršku tamo gde je potrebno.

Da li je do sada bilo dovoljno kvalitetnih projekata u oblastima životne sredine, OIE i energetske efikasnosti u regionu?

Da, bilo je. Međutim, bolja priprema projekata i upravljanje projektima su oblasti u kojima ima mesta za za poboljšanje, na čemu uspešno radimo. U okviru ERI, EIB planira da izdvoji budžet za pripremu projekata u vidu grantova našim partnerima na Zapadnom Balkanu kako bi na odgovarajući način pripremili projekte za finansiranje od EIB.

EIB je postavljanjem Vas na poziciju direktorke Kancelarije za Zapadni Balkan pokazala da je rodna ravnopravnost visoko pozicionirana u agendi Banke. Da li postoje posebni programi koji jačaju ulogu žena, posebno kada je reč o projektima u održivoj energetici i klimatskim promenama?

Rodna ravnopravnost je jedna od osnovnih vrednosti Evropske unije i jedan od ključnih Ciljeva održivog razvoja.Tu je takođe reč o pametnoj ekonomiji: uloga žena i devojaka je od vitalnog značaja za razvoj. Veća rodna ravnopravnost podstiče produktivnost, doprinosi boljim razvojnim rezultatima za sledeću generaciju i čini institucije reprezentativnijim.

U decembru 2016. godine odobrili smo prvu strategiju EIB grupe za rodnu ravnopravnost i ekonomsko osnaživanje žena. Strategija “Protect, Impact, Invest” (Zaštiti, utiči, uloži) ima za cilj da ugradi rodnu ravnopravnost i ekonomsko osnaživanje žena u aktivnosti EIB grupe, uključujući kreditiranje, kombinovanje sa grantovima i savetodavne aktivnosti kako unutar tako i izvan Evropske unije.

Strategija je struktuisana oko obaveznih i dobrovoljnih elemenata i tri strateška područja delovanja za EIB grupu: zaštita ženskih prava sadržana u okviru za analizu i zahtevima za naše klijente i promotere, povećanje pozitivnog uticaja našeg poslovanja na rodnu ravnopravnost i ciljana promocija ekonomskog osnaživanja žena, uključujući veći pristup žena zapošljavanju i kreditnim/finansijskim uslugama, kao i podrška ženskom preduzetništvu.

Strategija rodne ravnpravnosti stupila je na snagu u januaru 2017. godine i sprovodi se u fazama. Akcioni plan za rodnu ravnopravnost kojim će se usmeriti primena, biće pripremljen u toku 2017. godine, definisanjem ključnih tačaka, određivanjem prioriteta i faza aktivnosti.

Komentari (0)

Budite prvi da unesete komentar za ovaj clanak.

Unesi Komentar

Molimo sačekajte... Unesite obavezna polja. Desila se greška, molimo osvežite stranicu i pokušajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat.