x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Vaša imejl adresa je sigurna kod nas

x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Your email is safe with us

EBRD zahteva pravilnu procenu uticaja na životnu sredinu za projekte koje finansira

23.08.2019. | Komentari: 0Autor:

Foto: EBRD
EBRD zahteva pravilnu procenu uticaja na životnu sredinu za projekte koje finansira

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) primenjuje visoke standarde zaštite životne sredine i društvene standarde na projekte koje finansira i ohrabruje partnere da i oni to čine. Međutim, uticaj Banke je ograničen na projekte koje finansira. Dariusz Prasek, direktor operacija u sektoru za životnu sredinu i održivost EBRD-a, u intervjuu za Balkan Green Energy News razgova o ovim i drugim pitanjima vezanim za novu Politiku zaštite životne sredine i socijalnu politiku EBRD-a.

Prasek, koji u EBRD-u radi već 27 godina, kaže i da je tokom godina interakcija sa civilnim društvom bila višestruko korisna i da je slušanje civilnog društva veoma važan aspekt procene projekata.

Nakon široke javne rasprave EBRD je usvojio novu Politiku zaštite životne sredine i socijalnu politiku, koja će se primenjivati od 2020. godine. Koje izmene će, po Vama, imati najveći uticaj na način na koji EBRD sarađuje sa partnerima?

Nova politika, koja će se primenjivati od 2020. godine, ne donosi ništa revolucionarno. Ona predstavlja evoluciju prethodnih politika, naročito politike iz 2014. godine, i usklađena je sa dobrom međunarodnom praksom i novim trendovima na polju zaštite životne sredine i društvenih pitanja u proteklih pet godina, kao i sa poslovanjem drugih međunarodnih finansijskih institucija (MFI) i najnovijim trendovima na međunarodnim forumima.

Proces usvajanja izmena politika trajao je više od godinu dana. Morali smo da balansiramo između potrebe da održimo kapacitet za sprovođenje projekata i potrebe da odgovorimo na želje naših akcionara i zahteve civilnog društva. Ipak, mislimo da smo uspeli da postignemo dobar balans.

Dakle, koje su ključne izmene?

Prvo, dodatno smo pojasnili opredeljenost i zahteve Banke kako bismo unapredili razumevanje toga šta je obaveza Banke, a šta obaveza Klijenta. Takođe smo se dodatno uskladili sa drugim MFI. To se posebno odnosi na najnoviji okvir zaštite životne sredine i društvenih pitanja Svetske banke, koji smo preuzeli, ali i uveli dodatne standarde. U novoj politici smo pojasnili i opredeljenost za poštovanje ljudskih prava na projektima koje finansiramo. Takođe smo i prva MFI koja u svojoj politici čvrsto uspostavlja standarde koji se odnose na rodno zasnovano nasilje, a pooštrili smo i standarde koji se odnose na izbegavanje i ublažavanje uticaja na rodnu ravnopravnost. Pojasnili smo i uticaje na ranjive grupe na koje projekti verovatno mogu da imaju nesrazmerno veliki uticaj.

Dalje, zahteve koji se tiču ublažavanja rizika klimatskih promena smo pooštrili i integrisali u politiku. EBRD je usvojio koncept Tranzicije ka zelenoj ekonomiji (GET) i pokušava da bude proaktivan u projektima, sa ciljem da 40% finansiranja usmeri u zelene projekte, ali u svetlu Pariskog sporazuma pokušavamo da idemo mnogo brže i dalje.

Banka je zahteve koji se tiču ublažavanja rizika klimatskih promena pooštrila i integrisala u politiku

Što se tiče prakse, pojasnili smo kriterijume za kategorizaciju projekata, a na osnovu komentara koje smo dobili od civilnog društva tokom javnih rasprava, ojačali smo princip uzimanja u obzir kumulativnog uticaja na životnu sredinu pri kategorizaciji projekata. Pojasnili smo i šta su za nas projekti, a šta pripadajuća infrastruktura. Ovde ipak treba napomenuti da imamo sve veći broj transakcija na tržištu kapitala, na koje se primenjuju pravila tržišta kapitala, što znači da prilikom due diligence analize moramo da se oslonimo na javno dostupne informacije i imamo ograničenja u pogledu primene standarda predviđenih našim politikama.

Mi smo i prva MFI koja je uvela standard u pogledu otpornosti na antimikrobna sredstva, zbog bojazni da je u poljoprivrednim projektima povećana upotreba antibiotika i da je stanovništvo sve otpornije na tretman antibioticima. Na kraju bih dodao i da smo ojačali pristup i standarde koji se tiču naših snabdevača.

Organizacije civilnog društva su pozdravile pooštravanje standarda zaštite životne sredine i obelodanjivanja za sve hidroenergetske projekte. Šta će to podrazumevati za finansijske posrednike EBRD-a?

Verovatno najveća promena u vezi sa poslovanjem sa finansijskim posrednicima je ponovno uvođenje zahteva finansijskim posrednicima da EBRD-u upute na razmatranje sve aktivnosti koje nose visok rizik po životnu sredinu ili društveni rizik, uključujući sve hidroenergetske projekte nezavisno od veličine, pre odluke o finansiranju. Ovde napominjem da se finansijsko posredovanje u ovom smislu odnosi na projekte za koje finansijski posrednici odobravaju sredstva EBRD-a.

Ponovo smo uveli zahtev finansijskim posrednicima da EBRD-u upute na razmatranje sve aktivnosti koje nose visok rizik po životnu sredinu ili društveni rizik, uključujući sve hidroenergetske projekte nezavisno od veličine

Za ove projekte, naši finansijski posrednici moraju da pripreme predviđenu dokumentaciju, da pravilno izvrše procenu projekta i pošalju je nama na razmatranje pre nego što nastave da sprovode projekat. Ovo služi kao podstrek našim finansijskim posrednicima da dobro obave taj posao. Ako znaju da će još neko razmatrati procenu, obično im to pruži podstrek da je pravilno izvrše.

Od finansijskih posrednika tražimo i da obelodane sve projekte koje nam upućuju na razmatranje, pod uslovom da je to u skladu sa regulatornim pravilima, da informacije nisu poslovna tajna i da se pribavi saglasnost investitora. Ovo je bilo nešto na čemu su insistirale organizacije civilnog društva – da finansijski posrednici budu transparentniji. Lista aktivnosti za upućivanje na razmatranje EBRD-u igra dvostruku ulogu – jedna je upućivanje EBRD-u na razmatranje, a druga pravilno obelodanjivanje.

Možete li da objasnite zašto hidroenergetski projekti treba da budu predmet posebnih provera? Koliki je njihov uticaj na životnu sredinu?

Hidroenergetski projekti nisu specifični u tom smislu – i drugi projekti se smatraju visokorizičnim, a i za te smo tražili da nam se upućuju na razmatranje.

Čvrsto verujemo da hidroenergetski projekti imaju važnu ulogu u miksu projekata obnovljivih izvora energije i odgovora na klimatske promene. Međutim, hidroenergetski projekti su po definiciji smešteni u prelepim predelima – predelima sa rekama i biodiverzitetom, pa je očigledno najveći uticaj koji imaju uticaj na biodiverzitet.

Hidroenergetski projekti su po definiciji smešteni u prelepim predelima – predelima sa rekama i biodiverzitetom

Čvrsto verujemo da ove projekte treba razvijati, ali da to treba činiti na pravilan način, koji podrazumeva dobar odabir lokacije, rešavanje pitanja biodiverziteta i društvenih pitanja, kao i pravilnu javnu raspravu sa različitim zainteresovanim stranama.

Radimo i na raznim Smernicama. Smernice za veće hidroenergetske projekte smo objavili pre nekoliko godina. Na balkanskom samitu održanom u Beogradu u martu ove godine, predstavili smo Smernice o dobroj praksi za male hidroelektrane. Znamo da mnoge druge MFI i same rade na takvim smernicama, a mi sarađujemo sa njima na harmonizaciji pristupa.

Kažete da EBRD zahteva pravilno sprovođenje javnih rasprava o hidroenergetskim projektima. Kako po Vama izgleda dobar proces javne rasprave?

To je dobro pitanje. Javne rasprave moraju da budu smislene. To ne znači da moramo da se složimo sa svim komentarima o projektima, ali treba da postoji fer i otvoreno informisanje o aspektima projekata koji utiču na ljude na projektnom prostoru, što je važno za zainteresovane strane koje zagovaraju određena pitanja.

Treba da postoji fer i otvoreno informisanje o aspektima projekata koji utiču na ljude na projektnom prostoru

Dakle, treba da postoji dovoljno informacija – o tome kako će se projekat razvijati, kako će da ublaži uticaje ili izbegne uticaje i kako će se sprovesti javna rasprava. Ove informacije takođe treba obelodaniti pravovremeno, kako bi zainteresovane strane imale dovoljno vremena da ih prouče i daju svoje komentare. Javne rasprave treba da su kulturološki prikladne. U nekim mestima je dobro organizovati javne sastanke, ali u nekim mestima ljudi baš i ne vole da se izjašnjavaju na javnim sastancima, pa tada treba organizovati javnu raspravu u drugačijem formatu, npr. fokus grupe, otvorena vrata, individualne konsultacije…

Ono što je važno je da javna rasprava bude otvorena, transparentna, pravovremena, zasnovana na potpunim informacijama i spremnosti investitora da pruži objašnjenja i da pokuša da otkloni zabrinutost – ne neophodno da se uvek složi da prihvati sve sugestije, ali da objasni kako će se postupiti ako postoji zabrinutost.

Ekološkim aktivistima je često lakše da razgovaraju sa međunarodnim finansijskim institucijama kao što je EBRD nego sa nacionalnim vladama. EBRD je pokazao da ume da sluša. Zašto je važno slušati ih? Možda oni znaju nešto što vlasti ili finansijer ne znaju?

Da, zapravo ste delimično i odgovorili na pitanje. Mi uvek slušamo. Imamo politike i želimo da ih primenimo u praksi. Verovatno zbog toga neke organizacije civilnog društva nalaze da im je lakše da razgovaraju sa nama, jer znaju kada nam se obrate da ćemo mi to na pravilan način registrovati, primiti k znanju i pozabaviti se pitanjem, što možda nije uvek slučaj sa lokalnim, regionalnim i čak nacionalnim vlastima.

To je paradoks, jer te nacionalne vlade su naši akcionari, koji su odobrili mere o kojima govorima, ali nekad ih ne sprovode u potpunosti. Naravno, mi možemo nešto da učinimo ako učestvujemo u projektu. Ako ne učestvujemo, dijalog o politikama će ponekad možda biti ograničen jer smo mi organizacija čiji je rad izuzetno usmeren na projekte. Ali mi verujemo da je slušanje civilnog društva veoma važan aspekt procene projekata. Kao što ste pomenuli, organizacije civilnog društva možda nekad znaju više od nas ili znaju nešto čega nismo potpuno svesni, i njihove informacije se po pravilu uzimaju u obzir.

Verujemo da je slušanje civilnog društva veoma važan aspekt procene projekata

Deo mandata EBRD-a je promovisanje principa višepartijske demokratije, pluralizma i tržišne ekonomije, a civilno društvo je ključni deo toga. Radim u EBRD-u 27 godina i mogu da garantujem da je interakcija sa civilnim društvom tokom godina bila višestruko korisna. Kada bismo sproveli analizu troškova i koristi interakcije sa civilnim društvom, rekao bih da bi pokazala brojne koristi.

Postoje li određena ograničenja u pogledu onoga što EBRD može da uradi na polju zaštite životne sredine, s obzirom na raznoliku strukturu akcionara, koji nisu svi iz EU?

Naša politika kaže da, nezavisno od lokacije, mi moramo projekte da strukturiramo tako da budu u skladu sa standardima Evropske unije. To ponekad predstavlja izazov, jer mi imamo projekte i u zemljama kao što su Mongolija, Egipat, Tunis, Turska… neke od njih razgovaraju sa EU i složile su se da usklade nacionalno zakonodavstvo sa pravnim tekovinama EU na polju zaštite životne sredine, dok neke nisu i ni ne pomišljaju da usvoje standarde zaštite životne sredine Evropske unije.

Nezavisno od lokacije, mi moramo projekte da strukturiramo tako da budu u skladu sa standardima Evropske unije

Mi imamo jasne politike, koje nalažu da se ovi standardi primenjuju na projekte koje mi finansiramo. To je ponekad izazov, jer nacionalno zakonodavstvo ne predviđa uvek sve te standarde. Ponekad imamo probleme, naročito kada su u pitanju društveni standardi. Ali mi moramo da sprovodimo naše politike svuda gde finansiramo projekte. Kada je u pitanju neki naš projekat, pokušavamo da se ti standardi primene i na pripadajuću infrastrukturu, ali kada ne radimo na nekom projektu, ne možemo da namećemo standarde i ne možemo da tražimo od Klijenta da uradi nešto što prevazilazi okvire naših projekata.

To nam se ponekad dešava na Balkanu – na primer, očekuje se da ako je EBRD sarađuje na nekom projektu sa nekim gradom, da će taj grad uraditi sve u skladu sa standardima EBRD-a. Gradovi imaju sopstvene politike, sopstvene zahteve, a naš uticaj je ograničen van okvira projekata koje finansiramo.

Možete li da date konkretan primer? Da li je Beograd možda jedan od tih gradova?

Da, Beograd je odličan primer. Uzmite na primer pitanje biciklističkih staza na jednom od bulevara. Mi radimo sa Gradom, ali ne možemo naterati Grad da uradi nešto što nije planirao i što nije odobreno. Mi poštujemo mišljenje nekih građana koji su zabrinuti u vezi ovog pitanja, ili su želeli da to bude drugačije, i ohrabrujemo ih da se uključe u planiranje urbanističkih rešenja ubuduće, na primer u proces donošenja Akcionog plana za zeleni grad, ali naš uticaj je ograničen na projekte koje mi finansiramo.

Komentari (0)

Budite prvi da unesete komentar za ovaj clanak.

Unesi Komentar

Molimo sačekajte... Unesite obavezna polja. Desila se greška, molimo osvežite stranicu i pokušajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat.