Zahvaljujući EBRD-ovom kreditu vrednom do 18 miliona evra, u Kragujevcu će biti okončana upotreba uglja u daljinskom grejanju. Kotlovi će biti zamenjeni sistemom na gas ukupne snage 110 megavata.
Evropska banka za obnovu i razvoj je odobrila pozajmicu Srbiji za demontažu svih kotlova na ugalj u sistemu daljinskog grejanja u Kragujevcu, ugradnju pogona na prirodni gas i sanaciju otvorene deponije pepela.
EBRD-ov paket je vredan do 18 miliona evra. Od toga je tranša od maksimalno četiri miliona evra namenjena za potprojekat na deponiji pepela i može biti odobrena nakon temeljne analize, navodi se u dokumentaciji banke.
U Kragujevcu će se raditi na još projekata za dekarbonizaciju grejanja
Uz finansiranje je obezbeđena tehnička podrška gradskom preduzeću za daljinsko grejanje Energetika kako bi se nastavila dekarbonizacija sistema i uvodili obnovljivi izvori energije, kažu u EBRD-u. U koordinaciji sa Evropskom unijom, EBRD će takođe pomoći Srbiji u pripremi nacionalnog energetskog i klimatskog plana za period do 2030. godine.
Colangeli: Ovaj projekat bavi se hitnim pitanjem zagađenja vazduha i očekujemo da će postaviti osnove za zeleniju i zdraviju budućnost grada
„Drago nam je što podržavamo Srbiju u ostvarivanju svojih zelenih ciljeva, posebno u sektoru daljinskog grejanja. EBRD sarađuje sa vladom na razvoju projekata koji vode ka dekarbonizaciji i uvođenju obnovljivih izvora u sisteme daljinskog grejanja i nadamo se da će Kragujevac biti među prvima od mnogih gradova u Srbiji koji su postigli ove ciljeve. Ovaj projekat bavi se hitnim pitanjem zagađenja vazduha i očekujemo da će postaviti osnove za zeleniju i zdraviju budućnost grada“, rekao je regionalni direktor EBRD-a za zapadni Balkan i šef kancelarije u Srbiji Matteo Colangeli.
Neće više biti emisija SO2, PM čestica
Kvalitet vazduha u Kragujevcu, četvrtom po veličini gradu u Srbiji, veoma je loš. Tamošnji sistem daljinskog grejanja je jedan od glavnih izvora zagađenja vazduha, računajući i nepokrivenu deponija pepela, koja zagađuje i zemljište i podzemne vode.
Novi kotlovi na gas će imati kapacitet od 110 megavata. Procenjeno je da će emisije ugljen-dioksida za koje je odgovoran sistem daljinskog grejanja biti smanjene 66 odsto, dok bi sumpor-dioksid i praškaste materije ili PM čestice bili eliminisani. Procenjeni pad emisija azotnih oksida je 89 procenata, a uštedelo bi se 55 odsto vode.
Banka je saopštila da je do sada u Srbiji investirala 6,6 milijardi evra kroz 286 projekata.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.