Dragana Đorđević: Istražne bušotine Rio Tinta zatrovale Jadar borom, arsenom i litijumom

Koncentacija toksičnih i kancerogenih metala bor, arsen i litijum povećana je u reci Jadar od tri do 17 puta i to nizvodno od lokacije na kojoj je Rio Tinto obavljao istražna bušenja. Dragana Đorđević, doktor hemijskih nauka, kaže za Balkan Green Energy News da su ovo rezultati analize sa terena i tvrdi da je zagađenje posledica istražnih radova Rio Tinta. Sada bi država trebalo da uradi detaljne analize da se vidi kakve su posledice ovog zagađenja po životnu sredinu, dokle je to zagađenje stiglo, i da se o tome obaveste građani, ističe Đorđević.

Dragana Đorđević, naučna savetnica u Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju (IHTM) Univerziteta u Beogradu, kaže da je ideja analize vode reke Jadar bila da se pokaže kakav je uticaj istraživanja ruda litijuma i bora koje je u dolini ove reke sproveo Rio Tinto, ali i da se vidi kakve bi mogle da budu posledice planiranog otvaranja rudnika litijuma, koje je trenutno zaustavljeno. Zagađenje voda već je zabeleženo kod Valjeva gde je istraživanja litijuma radila kompanija Euro Lithium Balkan

Iz oko 30 bušotina Rio Tinta curila je toksična rudna voda

Inače, stručnjaci, među kojima su i akademici SANU, i asocijacije AINS, su u više navrata upozoravali da bi posledice mogle da budu devastirajuće ne samo za region oko Loznice nego za mnogo veći teren.

Dragana Đorđević podseća da je od ranije bilo poznato da je došlo do curenja iz bušotina koje je napravio Rio Tinto.

Naime, Rio TInto je napravila oko 500 istražnih bušotina, a zasad se zna da je iz oko 30 na površinu izlazila toksična rudna voda iz okruženja rudne glave (stene) koja je bogata borom, arsenom, litijumom, kadmijumom. Ta voda je, kako kaže Đorđević, oduvek bila ispod zemlje, prirodno, ali sada je oslobođena bušenjem koje je obavio Rio Tinto.

Toksična voda se meša sa pitkom vodom, prodire kroz zemlju, dolazi do vodotokova

Toksična voda, prema njenim rečima, je treći pojas voda ispod površine zemlje. Iznad nje su presoljene vode, ostatak miocenog mora, i nije poželjno da ni one izlaze na površinu jer povećana koncentracija natrijuma loše utiče na zeleni pokrivač, a skroz pri vrhu je pitka i čista voda.

Toksična voda se prilikom izlaska na površinu meša sa ovim vodama, ali verovatno nalazi i druge podzemne puteve kroz zemlju, naglašava Đorđević.

Analizom uzoraka utvđeno je prisustvo toksičnih voda na površini oko bušotina, ali se onda otišlo korak dalje, pa su oktobra prošle godine uzeti uzorci vode i sedimenta iz reke Jadar. Sediment je, kako navodi Đorđević, važan jer predstavlja „arhiv zagađenje“ čija će analiza pokazati kada je nastalo zagađenje, da li je skorije ili dalje prošlosti, ali za obradu tih uzoraka je potrebno više vremena.

Istraživanje je drastično povećalo koncentracije toksičnih metala, a šta bi se desilo kada se otvori rudnik?

Uzorci vode i sedimenta uzeti su iz Jadra na oko dva kilometra iznad terena na kojem su bušotine, na lokaciji kod Draginačkog mosta, i na 20 kilometra ispod, na lokaciji Jelav, nedaleko od ušća u Drinu.

„Pokazalo se da je ispod rudne zone koncentracija bora veća 17 puta, arsena devet puta i litijuma tri puta. Ta tri elementa u kombinaciji predstavljaju otisak prsta rudne zone, rudnog tela litijuma i bora u Jadru“, navodi ona.

Bio bi ugrožen i Beograd

Đorđević je analizu vode Jadra uradila sa kolegama Sanjom Sakan i Jovanom Tadićem.

„Ako sada, kada uticaja na životnu sredinu ne bi trebalo da bude, vidimo posledice i na udaljenosti većoj od 20 kilometara, kakve će one biti kada se otvori rudunik, naprave jalovište, i svakodnevno ispuštaju otpadne vode i hiljadu tona koncentrovane sumporne kiseline? Nema šanse da ne bude ugrožen i Beograd!“, poručuje ona.

Balkan Green Energy News je zatražio komentar kompanije Rio Tinto, ali ga nismo dobili.