Đedović: Za uvođenje sistema trgovanja emisijama neophodna finansijska podrška EU

Za zauzimanje stava o uvođenju naplate emisija CO2, u okviru procesa dekarbonizacije energetskog sektora u Srbiji i na Zapadnom Balkanu, neophodna je finansijska podrška i to prvenstveno iz Evropske unije, izjavila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović. Ona je na neformalnom ministarskom sastanku Energetske zajednice u Albaniji istakla da uspostavljanje sistema trgovanja emisijama ugljenika mora biti ekonomski održivo i socijalno pravedno.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović rekla je na neformalnom ministarskom sastanku Energetske zajednice koji se danas održava u Albaniji da su za potencijalno uvođenje regionalnog sistema za trgovinu emisijama ugljenika, po uzoru na EU ETS, neophodne dodatne komparativne analize i odgovarajuća finansijska podrška.

„Kako bi se stvorili uslovi za pokretanje daljih aktivnosti u vezi sa oporezivanjem emisija CO2, potrebno je da se prethodno analiziraju svi postojeći mehanizmi kako bi se izabrali oni koji će omogućiti usklađivanje regiona sa energetskim i klimatskim politikama EU na način koji bi bio ekonomski održiv i socijalno pravedan. Stav Srbije, koji sam istakla i na današnjem sastanku, jeste da je pre bilo kakvih daljih koraka potrebna sveobuhvatna, detaljna i uporedna analiza u vezi sa implementacijom regionalnog sistema za trgovinu emisijama ili nekog drugog mehanizma, prevashodno kad je reč o proizvodnji električne energije, pre nego što se razgovara o konkretnim obavezama i rokovima za sprovođenje aktivnosti“, rekla je Đedović u gradu Tepelena.

CBAM će izazvati dalekosežne posledice po privredu i društvene odnose

Posledice potencijalnih odluka koje se tiču implementacije regulative CBAM (Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika) su ozbiljne i dalekosežne po privredu i društvene odnose i potrebno je uraditi adekvatne analize i na nacionalnom nivou, na osnovu kojih bi Vlada mogla da zauzme politički stav, dodala je ministarka.

Imajući u vidu nivo bruto domaći proizvod po glavi stanovnika i udeo uglja u proizvodnji električne energije u Srbiji i regionu, zauzimanje stava o obračunavanju cena emisija ugljenika, kao deo procesa dekarbonizacije energetskog sektora, nije moguće bez osiguravanja odgovarajuće finansijske podrške, gde je ključna podrška EU, poručila je Đedović.

Potreban poseban fond za pravednu tranziciju za Zapadni Balkan

„Ugovorne strane Energetske zajednice, među kojima je i Srbija, nalaze se na početku procesa pravedne energetske tranzicije, ali već sada treba da predvidimo buduće troškove, a time i odgovarajuće izvore sredstava za proces dekarbonizacije, kao što je slučaj u EU, gde Mehanizam za pravednu tranziciju obezbeđuje 100 milijardi evra za podršku zemljama članicama“, objasnila je.

Ona je dodala da kao jedno od mogućih rešenja vidi formiranje regionalnog fonda Zapadnog Balkana za pravednu tranziciju, koji bi mobilisao dodatna sredstva, uz podršku EU. Bila bi namenjena privrednoj diverzifikaciji i regiona koji su najviše pogođeni energetskom tranzicijom, prekvalifikaciji radnika, malim i srednjim preduzećimaa, otvaranju novih preduzeća, istraživanjima i inovacijama, ekološkoj sanaciji regiona uglja, proizvodnji čiste energije i transformaciji ka tehnologijama sa manjom emisijom štetnih gasova, ističe Đedović.