Dijalog o klimatskim promenama: Rast temperature u Srbiji 60 odsto veći od globalnog proseka

Verovatnoća da 2023. godina bude najtoplija ikada na Zemlji je 99 odsto, jer su temperature u skoro 11 meseci bile toliko visoke da, kako tvrde klimatolozi, samo mini ledeno doba može to da promeni. Kada 2023. ponese titulu najtoplije, biće postavljen još neverovatniji rekord – poslednjih deset godina, od 2014. do 2023. biće najtoplije ikada na planeti. Klimatolozi kažu da je verovatnoća za ostvarenje ovog drugog rekorda, na osnovu svih dosadašnjih iskustava, ravan dobitku na lotou. U takvim okolnostima u Dubaiju će za nekoliko dana početi 28. Konferencija država članica Okvirne konvencije UN o promeni klime (eng. Conference of the Parties to the Convention Conference – COP 28).

U susret najvažnijem svetskom skupu o klimatskim promenama Ministarstvo zaštite životne sredine, Ujedinjene nacije  (UN) u Srbiji i Program UN za razvoj (UNDP) organizovali su Dijalog o klimatskim promenama.

Srbija se, kako su saopštili učesnici Dijaloga, zagreva 60 odsto brže od globalnog proseka. Minimalna šteta zbog ekstremnih vremenskih događaja od 2000. do danas je procenjena na 6,8 milijardi evra, a za 70 odsto, kažu nadležni, krive su visoke temperature i suša.

U isto vreme oni uveravaju da je Srbija spremila mere za prilagođavanje kako bi se sprečilo višestruko povećanje gubitaka zbog klimatskih promena.

Dokić: Ubrzano radimo na strateškim dokumentima

Sandra Dokić, državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine, je istakla da klimatske promene u Srbiji zahtevaju hitnu akciju, jer se procenjuje da se naša zemlja zagreva nešto više od globalnog proseka. Globalni prosek je 1,1 stepen Celzijusa, a u Srbiji je to 1,8.

Nastavljen je, kako je dodala, trend obaranja temperaturnih rekorda, pa su meseci od jula do oktobra bili najtopliji ikada, kako na globalnom, tako i na nacionalnom nivou. U oktobru je u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji je po prvi put zabeležena tropska noć, što znači da temperatura nije padala ispod 20 stepeni.

Šteta samo u poljoprivredi u 2012. i 2017. bila je veća od 3,5 milijardi evra

Na drugoj strani, minimalna materijalna šteta i gubici koji su od 2000. nastali zbog ekstremnih vremenskih događaja su već sad procenjene na 6,8 milijardi evra, a za 70 odsto krive su visoke temperature i suša, a onda slede poplave. Šteta samo u poljoprivredi u 2012. i 2017, kako je navela, bila je veća od 3,5 milijardi evra.

Zbog svega toga Srbija, prema njenim rečima, mora da preduzme mere kako bi povećala otpornost na klimatske promene, pa ubrzano radi na strateškim dokumentima.

Izrađen je i prvi Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period 2023-2030. godina sa Akcionim planom

„Zato je Ministarstvo usvojilo najpre krovni Zakon o klimatskim promenama, a zatim i podzakonska akta. Izrađen je i prvi Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period 2023-2030. godina sa Akcionim planom, koji će biti prvi dokument te vrste u Srbiji. Cilj Programa je da se identifikuju uticaji klimatskih promena na najranjivije sektore, kao i definisanje mera koji će smanjiti štete i gubitke. Utvrđene su i najhitnije mere, ukupno 25, koje će doprineti da se spreči višestruko povećanje gubitaka zbog klimatskih promena“, rekla je Dokić.

Dokić je dodala da je Vlada Srbije ove godine usvojila prvu Strategiju niskougljeničnog razvoja za period 2023-2030. godine sa projekcijama do 2050. godine, što je poslužilo kao osnov za reviziju Nacionalnog utvrđenog doprinosa, koji je Srbija dostavila Sekretarijatu Okvirne konvencije UN o promeni klime.

Bojan Vranjković, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, istakao je da se preduzimaju aktivnosti u cilju izgradnje otpornosti na klimatske promene, pre svega u proizvodnji hrane. One podrazumevaju povećanje navodnjavanih površina, unapređenje upravljanja zemljištem i šumama, sprovođenje Mere 4 – agro-ekološko-klimatske mera i organska proizvodnja u okviru programa IPARD III, rešavanje problema tretmana otpadnih voda.

Žofre: EU će pozvati glavne emitere na COP 28 da zajedno revidiraju klimatske ciljeve

Emanuele Žofre, ambasador i šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, istakao je da svet nije uradio dovoljno da spreči povećanje globalne temperature iznad 1,5 stepeni što je cilj Pariskog sporazuma, i zato je zadatak COP28 da to promeni.

EU, prema njegovim rečima, radi ono što je planirala, pa će do 2030. smanjiti emisije za planiranih 55 odsto, a možda i više od toga. Ali, kako je Evropa odgovorna za samo osam odsto globalnih emisija, jasno je da je potrebno akcija i ostalih država, pa će EU pozvati glavne emitere na COP 28 da zajedno revidiraju klimatske ciljeve.

EU, podsetio je, pomaže Srbiji da poveća udeo obnovljive energije u energetskom miksu, da poveća energetsku efikasnost i da diverzifikuje pravce snabdevanja prirodnim gasom, preko gradnje gasovoda sa Bugarskom.

Žakob: UN smatraju da je od posebne važnosti da tranzicija bude pravedna, i da ne poveća nejednakosti

Prema rečima Fransoaz Žakob, stalne koordinatorke UN u Srbiji, postoji dosta očekivanja od COP 28, ali je ona izdvojila četiri.

Prvo je jačanje veze između klimatske akcije i ciljeva održivog razvoja, koja uključuje bezbednost proizvodnje hrane, zdravlje, zatim fokus na gradove i kako mogu doprineti klimatskoj akciji, treće je jačanje veze između borbe protiv klimatskih promena i biodiverziteta i finansiranje aktivnosti u vezi sa klimatskim promenama.

On je istakla da je Srbija  uradila dosta u donošenju propisa, ali sada je potrebna akcija. Klimatska akcija ne znači samo mere u energetici, već u svim ekonomskim sektorima, poljoprivredi, transportu, infrastrukturi, istakla je ona, i dodala UN smatraju da je od posebne važnosti da tranzicija bude pravedna, i da ne poveća nejednakosti.

Smanjenje emisija i prilađovanje klimatskim promenama postaje prioritet

Digitalni atlas klime, koji sadrži sve klimatske podatke koji se mogu koristiti za procenu ranjivosti i rizika kao i pravovremeno planiranje prilagođavanja na klimatske promene u brojnim sektorima i na svim nivoima.

Atlas pokazuje kako će se temperature, suše, toplotni talasi izgledati za 30 godina,

Kako bi istražio trenutni uticaj klimatskih promena, ali i posledice koje nam prete, profesor dr Vladimir Đurđević, sa Fizičkog fakulteta u Beogradu, istakao je da bi uzeo stoličicu i seo na Trg Republike u 11 sati u nekom od letnjih meseci i tamo ostao do 15-16 sati kako bi video koliki je nivo neprijatnosti zbog visoke temperature. A, onda bi pogledao u Digitalni atlas klime da vidi koliki će taj nivo biti za 30 godina.

„I mogu vam reći da će se nivo neprijatnosti zbog visokih temperatura duplirati, broj toplotnih talasa će se, takođe, najmanje duplirati do 2050“, naveo je Đurđević.

Đurđević: Digitalni atlas klime pokazuje kako će temperature, suše, toplotni talasi izgledati za 30 godina

On je priznao da mere za prilagođavanje izgledaju logične, na primer, hajde da napravimo više hladovine, ali sve je izuzetno komlikovano i zahteva multisektorske napore. Đurđević je naveo da je dodatni problem što svi imaju dosta obaveza u okviru poslova koje rade svaki dan, i kada dođe neko i kaže nam da moramo da razmišljamo i o prilagođavanju, da se spremimo za 2050, to deluje opterećujuće. Ali, dodao je, nemamo drugog izbora, moramo svi da damo doprinos.

On je podsetio da Srbija ima Digitalni atlas klime, koji sadrži sve klimatske podatke koji se mogu koristiti za procenu ranjivosti i rizika kao i pravovremeno planiranje prilagođavanja na klimatske promene u brojnim sektorima i na svim nivoima.

Atlas pokazuje kako će se temperature, suše, toplotni talasi izgledati za 30 godina, dodao je on.

„Kao još jedan podatak da su stvari drastično promenjene on je naveo da će 1. januara 2014. deset poslednjih godina biti najtoplije ikada. Šanse da se desi da imate deset najtoplijih godina ikada u poslednjih deset godina su neverovatno male, kao da ste dobili na lotou“, rekao je on, i zaključio da smanjenje emisija i prilađovanje postaje neka vrsta prioriteta.

Babović: Aplikacija će omogućiti da svi vide da li na određenoj lokaciji postoje rizici od 11 utvrđenih opasnosti

Podaci UNHCR-a pokazuju da od 2000. svakog sekunda jedna osoba biva raseljena usled nepogoda i katastrofa, što dovodi do 30 miliona raseljenih. Živko Babović, načelnik Uprave upravljanje rizikom i civilnu zaštitu Ministarstva unutrašnjih poslova, najavio je da se priprema nacionalna strategija smanjenja rizika od katastrofa do 2030.

„Pokušaćemo da odredimo pravce u kojima moramo da radimo da smanjimo rizike od katastrofa, da akcionim planom definišemo koliko novca je potrebno za smanjenje rizika od svih 11 utvrđenih opasnosti“, naveo je on.

Srbija je prvi put pripremila i Registar rizika od katastrofa, uz pomoć EU i UNDP-ja. Babović je najavio da se priprema aplikacija koja će biti postavljena na portalu GEOSrbija koja će omogućiti da svi vide da li postoje rizici na određenoj lokaciji. Za četiri opasnosti su podaci uneti na sajt, a sada sledi druga faza za ostale opasnosti.

Ranđelović: 85 odsto ispitanika smatra da donosioci odluka ne rade dovoljno u sektoru klimatskih promena

Mladi istraživača Bora bila je jedna od dve organizacije civilnog društva koje su bile u Radnoj grupi za izradu Programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove sa Akcionim plan. Dragana Ranđelović, iz ove organizacije, istakla je da je na taj način počeo da zaživljava princip učešća civilnog sektora u definisanju politika za borbu protiv klimatskih promena.

Ona je predstavila i rezultate ankete o klimatksim promenama u Srbiji, koji su pokazali da više 85 odsto ispitanika da donosioci odluka ne rade dovoljno u ovoj oblasti, dve trećine je spremno da se uključi u borbu protiv klimatskih promena, a više od 50 odsto prepoznaje da je problem multisektorski.

Na sesiji pod nazivom Povećanje klimatskih ambicija Srbije – dekarbonizacija privrede i jačanje otpornosti na klimatske izazove govorili su i Vedrana Ilić, iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Fabio Skano, iz Svetske zdravstvene organizacije, i Aleksandra Šiljić Tomić, iz UNEP-a.

Uskoro počinje izdavanja dozvola za emitovanje emisija

Oporezivanje emisija gasova sa efektom staklene bašte zasad nije obaveza za Srbiju, ali to je neminovnost koja je samo pitanje trenutka, posebno ako se ima u vidu uvođenje prekogranične takse na CO2 (eng. CBAM).

Srbija, prema rečima Dragane Radulović, iz Ministarstva zaštite životne sredine, i u ovoj oblasti napreduje, pa se privode kraju pripreme za uvođenje sistema monitoringa, izveštavanja, verifkacije i akreditacije (eng. monitoring, reporting, and verification – MRV) emisija za industrijska i energetska postrojenja. Ona ističe da bi taj sistem trebalo da omogući da Srbija po prvi put ima podatke o emisijama na nivou pojedinačnih postrojenja, kao što je to slučaj u EU, koja ih koristi za potrebe Sistema za trgovanje emisijama EU (eng. EU ETS).

Uvođenje sistema je predvideo Zakon o klimatskim promenama, usvojen 2021, ali je bilo potrebno i donošenje pozakonskih akata. Dva su doneta, a uskoro će i biti usvojen i treći.

Radulović: MRV sistem je kičma za cenu ugljenika ili ulazak u EU ETS

Uvođenje sistema počinje izdavanjem dozvola za emisije od strane Ministarstva, istakla je Radulović.

Ona je navela da je pripremljen i informacioni portal EGHG, koji će će da bude sistem za izdavanje dozvola, i poslužiće za podnošenje dokumentacije za izdavanje dozvola i komunikaciju između emitera i države.

„Uvođenje ovog sistema je preduslov za posedovanje informacija o emisijama na nivou pojedinačnih postrojenja. Operateri postrojenja će zahvaljujući tim informacijama moći da blagovremeno planiraju proces dekarbonizacije. Obaveza dekarbonizacije sada ne pstoji, ali bi mogla da pojavi u nekom trenutku pristupanja EU”, objasnila je ona.

Vojinović: CBAM će pogoditi 100-120 firmi

Sistem je novina za operatere, ali se Ministarstvo, kako je dodala, potrudilo da organizuje set obuka, za EGHG portal.

„Želimo da sarađujemo jer je MRV sistem kičma za cenu ugljenika ili ulazak u EU ETS, po ulasku u EU, naravno to sada nije obaveza”, istakla je Radulović.

Dok se ne uvede oporezivanje emisija, firme u Srbiji moraju da ispoštuju obaveze iz prelaznog perioda za uvođenje CBAM-a.

Vukašin Vojinović, viši savetnik iz Službe za sirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije, kaže da je održano šest obuka firmi na koje će se odnositi CBAM. Broj takvih preduzeća je 100-120, a sa proširenjem opsega ove takse mogao bi da dostigne oko hiljadu, dodao je on.

Na sesiji Dodatne koristi mera ublažavanja i prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove govorili su i Jovana Joksimović, iz Ministarstva rudarstva i energetike, Antoan Avinjon, iz Delegacije EU u Srbiji, Nenad Petrović, iz Agencije UN za hranu i poljoprivredu (FAO), Lidija Kesar, iz Agencija UN za brigu i prava deteta (UNICEF).