Devet članica EU traži zeleni status za vodonik dobijen pomoću struje iz nuklearki

Devet država članica Evropske unije želi da se čisti i obnovljivi vodonik tretiraju isto, radi ubrzavanja dekarbonizacije. Evropska komisija je početkom prošle godine dodala fosilni gas i nuklearnu energiju u zelenu taksonomiju za tranziciju ka ugljeničnoj neutralnosti. I tada kao i sada, stavovi država članica su podeljeni.

Francuska, Rumunija, Bugarska, Poljska, Slovenija, Hrvatska, Slovačka, Mađarska i Češka poslale su zahtev Evropskoj komisiji da uključi vodonik sa niskim sadržajem ugljenika – proizveden korišćenjem električne energije iz nuklearki – u ciljeve EU za obnovljivi vodonik. Kako su navele u pismu čiji je sadržaj preneo Euractiv, njihov zahtev se zasniva na principu „tehnološke neutralnosti“ i „suverenosti i nadležnosti država članica da odlučuju o svojim energetskim miksevima“, kako je to definisano ugovorima EU.

Niskougljenični ili čisti vodonik

Termin čisti vodonik se obično koristi za rezultat elektrolize s napajanjem iz bilo kojeg izvora sa nula ili skoro nula emisija, a u njih se ubrajaju i nuklearne elektrane. Vodonik dobijen korišćenjem nuklearne energije naziva se ružičasti vodonik. U pismu stoji da bi EU trebalo da uključi nuklearnu energiju u izmene Direktive o obnovljivoj energiji (RED) – iako ona nije obnovljiva. Direktiva o obnovljivoj energiji je pravni okvir za razvoj obnovljive energije u svim sektorima privrede EU.

Grupa takođe poziva na uvođenje sličnih amandmana u takozvani gasni paket, koji reguliše proizvodnju i transport vodonika. U pismu se dalje navodi da bi niskougljenični vodonik pomogao „dekarbonizaciji ključnih industrijskih lanaca“ kao što su proizvodnja čelika, aluminijuma i đubriva.

Proizvodnja vodonika iz uglja i gasa dovodi do emisija deset kilograma CO2 na svaki dobijeni kilogram vodonika

Skoro sav vodonik kojeg evropske industrije sada koriste proizvodi se od uglja i gasa. U tom postupku se za svaki dobijeni kilogram vodonika emituje deset kilograma ugljen-dioksida. Plavi vodonik je proizveden od prirodnog gasa uz skladištenje CO2, a nazivamo ga sivim vodonikom ukoliko se taj gas s efektom staklene bašte ne prikuplja.

EU želi da postavi sektorske ciljeve za vodonik koji se proizvodi iz obnovljive električne energije. Zeleni ili obnovljivi vodonik je proizveden elektrolizom vode pomoću 100 odsto ili skoro 100 odsto obnovljive energije, uglavnom iz vetra i sunca.

Podeljeni stavovi članica

Međutim, došlo je do razmimoilaženja u stavovima članica o pogodnoj vrsti energije za dobijanje vodonika. Po mišljenju pomenutih devet zemalja, težnja da se koristi isključivo zelena struja mogla bi da ugrozi glavni cilj EU, da najkasnije 2050. godine svede emisije na nulu. Niskougljenične tehnologije za vodonik bi, po njihovom mišljenju, trebalo da se razvijaju „bez ikakvog odlaganja ili nepotrebnih ograničenja“.

Oslanjanje samo na obnovljivi vodonik može dovesti do nove zavisnosti i rizika po energetsku bezbednost EU

Pismo sadrži i upozorenje da bi oslanjanje samo na vodonik iz obnovljivih izvora ograničilo brzinu razvoja privrede zasnovane na vodoniku i podiglo cenu njegove proizvodnje. Iz toga proizilazi opasnost od preseljenja industrije iz EU preko Atlantika, gde bi koristila milijarde dolara subvencija koje se nude u okviru američkog Zakona o smanjenju inflacije. Grupa država takođe naglašava da „strategija koja se uglavnom oslanja na obnovljivi vodonik može dovesti do nove zavisnosti“ i predstavlja rizik za energetsku bezbednost EU.

S druge strane, ovoj ideji čistog vodonika protivi se najmanje devet zemalja članica. Među njima su Nemačka, Danska, Austrija i Luksemburg. Njihovi predstavnici tvrde da bi ciljevi EU trebalo da se fokusiraju isključivo na obnovljive izvore kao što su vetar i solarna energija. Ideja je da se tako podstakne masovna ekspanzija korišćenja energije iz obnovljivih izvora, neophodna da bi se smanjilo oslanjanje Evrope na fosilna goriva.