Desalinizacija je strateško rešenje za vodosnabdevanje usled suša u Jugoistočnoj Evropi

Bivši bugarski ministar životne sredine i voda Borislav Sandov pozvao je državne vlasti da uvedu alternativna rešenja za vodosnabdevanje, uključujući desalinizaciju, kako bi prevazišle aktuelne i buduće nestašice. Grčka priprema radikalnu promenu svog sistema upravljanja vodama. Turska je već dobila svoju prvu plutajuću platformu za prečišćavanje morske vode, a pogon radi na energiju sunca i vetra.

Najveći deo vode za piće na Kipru već dolazi iz pogona za desalinizaciju.

Jugoistočna Evropa je među najugroženijim regionima sveta kada je reč o globalnom zagrevanju. Nedostatak vode ima najdrastičnije posledice po sav živi svet i društvo, od divljih vrsta biljaka i životinja do proizvodnje hrane, energetike i javnog zdravlja. Borislav Sandov, bivši ministar životne sredine i voda Bugarske, upozorio je da je pola miliona ljudi u zemlji u opasnosti od nestašice vode.

Istočna i severoistočna Bugarska su redovno pogođene sušama i manjkom vode, pa je u narednih pet do deset godina neophodan prelazak na alternativne oblike snabdevanja, uključujući fabrike za desalinizaciju morske vode, izjavio je nedavno za bTV.

Pored uticaja klimatskih faktora, Sandov tvrdi da je navedenu situaciju izazvala ozbiljna manjkavost sistema za upravljanje vodama, kao i krađa i korupcija. Ukazao je na primer iz jednog kraja gde su ugrađene preuske i nekvalitetne cevi, pa stalno dolazi do pucanja i remećenja vodosnabdevanja.

Sandov je među uzrocima vodnog stresa istakao fragmentovanost upravljačkih subjekata na lokalnoj, regionalnoj i nacionalnoj razini. Po njegovim rečima, i do deset odsto svih naselja u Bugarskoj, makar bila reč o malim mestima, nije pokriveno vodovodom i kanalizacijom. Štaviše, za 44 odsto vode u mreži se na tački ulaska ne meri količina, a za polovinu vodoizvorišta nema validne potvrde od nadležne institucije.

Inače, čak četvrtina stanovništva Srbije povremeno ili stalno nema pristup bezbednoj vodi za piće iz vodovoda.

Grčka će radikalno promeniti svoj sistem vodosnabdevanja

Grčka je rešila da stane na put sušama i toplotnim talasima. Vlada je obećala radikalnu promenu upravljanja vodama: funkcionalniji sistem, više investicija, nove tehnologije uključujući desalinizaciju, ali i recikliranje i ponovnu upotrebu vode.

Letnji turizam pojačava intenzitet vodnog stresa. Potražnja na nekim ostrvima skoči i tridesetostruko. Tako dolazi do suprotstavljenosti sa potrebama za navodnjavanje za proizvodnju hrane. Grčka ostrva mahom crpe vodu iz podzemnih izdana, čiji je kapacitet ograničen.

Količina kiše i snega u ovoj zemlji se postepeno smanjuje.

Slično kao u Bugarskoj, upravljanje vodama i vodosnabdevanje su raspršeni na više stotina operatera i institucija, uz slabu koordinaciju. Gubici iz mreže za isporuku pijaće vode dostižu 40 odsto, u poređenju sa zapanjujućih 60 procenata u sistemu za navodnjavanje.

Vlada u Atini je obećala da će voda ostati javno dobro

Studija kompanije Deloitte sa podacima iz 2022. pokazala je da je za investicije u ova dva segmenta, ne računajući Atiku, neophodno 10 milijardi evra u zbiru. Za pomenuto poluostrvo, na kojem se nalazi Atina, treba još 500 do 700 miliona evra.

Elektroprivreda Public Power Corp. (PPC) ulazi u igru, saznali su mediji. Jedan od osnovnih razloga je što toj kompaniji, koja je u većinskom privatnom vlasništvu, ali pod kontrolom države, lokalna preduzeća za vodovod i kanalizaciju duguju ukupno više od 400 miliona evra. PPC bi navodno konvertovao svoja potraživanja u manjinski vlasnički udeo u tri planirana centralizovana entiteta. Po jedan bi bio za Atinu i Solun, a treći bi pokrio ostatak zemlje.

Kompanija bi mogla da doprinese razvoju sistema svojom ekspertizom i iskustvom u izgradnji brana i hidroelektrana i upravljanju njima.

Vlada je pritom naglasila da će voda ostati javno dobro.

Kipar na putu da desalinizacijom pokrije celokupne potrebe za vodom za piće

Kiparska vlada je ranije ove godine obećala tri miliona evra pomoći hotelima za instaliranje malih pogona za desalinizaciju za vlastite potrebe. Zvaničnici su najavili i pomoć za druge firme u turizmu kao i za poljoprivredu i druge važne sektore.

Na ovoj ostrvskoj državi već postoji pet postrojenja za desalinizaciju, ali jedno od njih ne radi otkad je oštećeno u požaru. Aktivne fabrike vode te vrste izbacuju ukupno 220,000 kubnih metara dnevno. Štaviše, više od 70 odsto pijaće vode na Kipru je iz desalinizacije. U pogonu su i 24 mala sistema.

Međutim, deficit raste. Planirana su još dva velika postrojenja i četiri mobilna, od čega je više njih u izgradnji. Trebalo bi da više nego udvostruče trenutni kapacitet.

Ujedinjeni Arapski Emirati su na proleće donirali Kipru nekoliko mobilnih sistema zbog suše, koja je gotovo ispraznila domaće akumulacije.

Na zapadu Turske puštena u rad plutajuća platforma za desalinizaciju sa hibridnom elektranom

A baš prekoputa grčkog ostrva Kos, Opština Bodrum je u priobalju kod marine Bitez svečano proglasila početak rada prve plutajuće platforme za prečišćavanje morske vode u Turskoj. Radi isključivo pomoću energije iz vetra i sunca i proizvodi 20 kubnih metara čiste vode dnevno, mada ne toliko kvalitetne da bude za piće.

Projekat je razvijen u partnerstvu s istanbulskom kompanijom Blue Hybrid Solutions. Pogon uključuje solarne panele i dve male vetroturbine. Voda se ispumpava u rezervoar na kopnu, gde se koristi za zalivanje, ali i hitne slučajeve, uključujući za građane, objavila je lokalna samouprava.

Ovde treba pomenuti i da Grčka već sprovodi ogroman projekat za energetsku nezavisnost brojnih neinterkonektovanih ostrva, u šta ulaze investicije u desalinizaciju sa napajanjem električnom energijom iz obnovljivih izvora. Drugi deo poduhvata je za povezivanje bližih i većih ostrva sa elektroenergetskom mrežom na kopnu.