Dan ekološkog duga – Srbija potrošila svoje obnovljive resurse za 2022. godinu

Datum kada čovečanstvo potroši sve obnovljive resurse planete, poznat kao Dan ekološkog duga, ove godine pada 28. jula. Skoro sve balkanske zemlje su tom pogledu gore od globalnog proseka. Slovenija je u ekološkom dugu još od 18. aprila. Srbija ulazi u crveno 8. jula, a 2022. je jedino datum za Albaniju nakon svetskog.

Do Dana ekološkog duga čovečanstvo iskoristi sve biološke resurse za tekuću godinu koje Zemlja može regeneriše. Ove godine taj datum dolazi ranije nego ikad do sada, 28. jula. Pomerio se za jedan dan u odnosu na 2021, što se redovno događa otkad je 1971. počelo izračunavanje.

Region iznad globalnog proseka

Čovečanstvo trenutno koristi prirodne resurse 1,75 puta brže nego što ekosistemi planete mogu da ih obnove. Ekološki otisci skoro svih zemalja Jugoistočne Evrope su iznad globalnog proseka.

Ekološki otisci skoro svih zemalja Jugoistočne Evrope su iznad globalnog proseka

Podaci za 2022. godinu pokazuju da Slovenija ima najveći nacionalni ekološki dug u regionu, jer je njen datum bio 18. april. Crna Gora je svoj kredit potrošila 17. maja, Hrvatska i Bosna i Hercegovina 29. maja, a Kipar 31. maja.

Korištenje resursa je nešto održivije u Bugarskoj, čiji je datum ove godine bio 9. jun. Zatim je išla Rumunija, 11. juna, pa Turska, 22. juna. Za Severnu Makedoniju je određen 6. jul, dok u Albaniji datum pada najkasnije u regionu, 3. novembra.

Izračunato je da ove godine u Srbiji nacionalni Dan ekološkog duga pada 8. jula. To konkretno znači da svi resursi koji se koriste posle toga nisu u balansu sa ekosistemima.

Na globalnom nivou, Katar je ovaj dan obeležio pre svih, 10. februara, dok je od pokrivenih zemalja Benin najbliži obnovljivom korišćenju resursa, jer obeležava Dan ekološkog duga 26. decembra.

Datumi su odraz nesklada

Organizacija Global Footprint Network (GFN), koja izračunava Dan ekološkog duga, ističe da je ovakva globalna neravnoteža odraz devastacije zaliha ekoloških resursa i gomilanja otpada, a pre svega ugljen-dioksida u atmosferi. Datum se određuje kroz razmeru ekološkog otiska i biokapaciteta.

Biokapacitet jedne države čine biološki produktivno zemljište i vode, dok se ekološki otisak meri kroz potražnju stanovništva za hranom na bazi biljnog porekla, mesom i ribom, proizvodima od vlakana, drvetom, kao i prostorom za urbanu infrastrukturu i šumama koje apsorbuju emisije ugljen-dioksida iz fosilnih goriva, navodi GFN.

Ušteda resursa u energetskom sektoru

Ova organizacija ističe da bi prepolovljavanje emisija ugljenika u sektoru energetike odgodilo svetski datum za 93 dana. Ugljenični otisak čini 61 procenat ekološkog otiska čovečanstva.

Ugljenični otisak čini 61 procenata ekološkog otiska čovečanstva

Standardne komercijalne tehnologije energetske efikasnosti za zgrade, industrijske procese i proizvodnju električne energije mogu da pomere svetski dan za 21 mesto u kalendaru kasnije, bez ikakvog gubitka u produktivnosti ili udobnosti.

Dekarbonizacija privrede je ne samo naša najbolja šansa za rešavanje klimatskih promena, već bi takođe značajno poboljšala ravnotežu između ekološkog otiska i obnovljivih resursa planete, navodi GFN.