Hidroelektrana Dabar raspisala je međunarodni tender za izbor konsultantske kuće koja bi pružala usluge pravnog, finansijskog i tehničkog savetovanja prilikom odabira ponuđača za ugovor za izgradnju HE Dabar instalisane snage 160 MW, navodi Željko Zubac, vršilac dužnosti direktora Hidroelektrane Dabar.

Hidroelektrana Dabar, preduzeće koje posluje u sastavu Hidroelektrana na Trebišnjici (HET), će početkom septembra raspisati tender za završetak projekta HE Dabar po sistemu „ključ u ruke“/EPC, izjavio je Zubac za TrebinjeLive.info.

Vrednost ugovora za konsultantske usluge se procenjuje na 2 miliona KM (oko 1 milion evra) bez PDV-a, tj. 2,3 miliona KM (oko 1,17 miliona evra) sa PDV-om, saznaje Capital. Rok za podnošenje ponuda je 4. oktobar.

Zubac je podsetio da je za ugovor za izgradnju HE Dabar po sistemu „ključ u ruke“, na koji bi se primenjivao zakon o javno-privatnom partnerstvu (JPP), poslato 19 izjava o zainteresovanosti i dodao da su pisma o zainteresovanosti stigla od kompanija iz „Kine, Španije, Turske, Francuske, Italije, Češke, SAD“.

Procenjena vrednost projekta izgradnje i finansiranja preostalih objekata HE Dabar je oko 200 miliona evra, navodi se u pozivu koji je na svojoj internet prezentaciji ranije objavio HET, zavisno društvo Elektroprivrede Republike Srpske (ERS).

Preferirani finansijski model bi podrazumevao da budući projektni partner preduzeća Hidroelektrana Dabar obezbedi kredit za najmanje 85% vrednosti ugovora za izgradnju uz garanciju vlade Republike Srpske. Otplata kredita bi bila u novcu ili električnoj energiji tokom perioda od 15 godina, uz grejs period od četiri godine. Kamatna stopa bi bila oko 3%, navodi se u pozivu.

Preduzeće Hidroelektrana Dabar, koje bi finansiralo ostatak vrednosti ugovora iz sopstvenih izvora, bi bilo vlasnik 100% hidroelektrane na reci Trebišnjici. Hidroelektrana Dabar je već izvela pripremne radove za projekat, u koji je do sad uloženo oko 80 miliona KM (približno 41 milion evra). HE Dabar, koja je deo šireg projekta hidroelektrana sistema Gornji horizonti, bi povećala bilans proizvodnje HET za oko 50%.