Međunarodna agencija za obnovljivu energiju navodi da neto emisije ugljen-dioksida moraju da se svedu na nulu da bi se globalni porast temperature zaustavio ispod 1,5 stepena do sredine veka. To podrazumeva povećanje planiranih investicija u energiju iz obnovljivih izvora i nove tehnologije za 30 odsto, na 131 bilion dolara.
U najboljem scenariju svetske energetske tranzicije, ukupna finalna potrošnja energije treba da se smanji 7,9 odsto do 2050, a električna energija, i to prevashodno iz obnovljivih izvora, mora da ima većinski udeo u miksu, pokazuje preliminarno izdanje studije ‘Pregled energetskih tranzicija sveta’ (World Energy Transitions Outlook). Međunarodna agencija za obnovljivu energiju – IRENA saopštila je da trenutna politika i planovi vode tek neznatnom smanjenju emisija ugljenika i da su daleko od onog što je potrebno da se kontroliše globalno zagrevanje.
Da bi se povećanje temperature od preindustrijskog doba zadržalo ispod 1,5 stepeni Celzijusa, neto emisije moraju da padnu na nulu, stoji u dokumentu. Autori i autorke su izračunali da investicije u energetsku tranziciju moraju da budu 30 procenata veće nego što je planirano i da dostignu 131 bilion dolara od ove godine do polovine veka.
Izgleda da se trend smanjenja emisija preokreće
Finansijska tržišta i investitori već preusmeravaju kapital iz sektora fosilnih goriva u druge tehnologije u energetici, pogotovo u obnovljive izvore, navodi IRENA.
La Camera: Treba da se odbace svi projekti postrojenja na ugalj
„Emisije su nastavile da se povećavaju s izuzetkom 2020. godine, kada je pandemija bolesti COVID-19 izazvala dramatično usporavanje privrede. Postoje naznake da je preokret veoma verovatan, barem na kratak rok“, izjavio je generalni direktor organizacije Francesco La Camera.
Po njegovim rečima, treba ukinuti sve planove za gradnju postrojenja na ugalj da bi se globalno zagrevanje ograničilo. La Camera je ukazao na to da instaliranje novih kapaciteta iz obnovljivih izvora redovno premašuje ukupnu snagu iz fosilnih goriva i nuklearnih elektrana. Istakao je da je više od 170 zemalja utvrdilo ciljeve za zelenu energiju i da se njih 30 već sprema da u narednim decenijama postane ugljenično neutralno.
Udeo fosilnih goriva viđen s padom na 10 procenata
Poslednji podaci su pokazali da je 2020. bila rekordna godina za vetroparkove i solarne elektrane i da je ukupan novi kapacitet dostigao 71 gigavat odnosno 115 gigavata.
Optimistični scenario podrazumeva pad udela uglja do 2050. sa 11 procenata, koliki je bio 2018, na dva odsto. U istom razdoblju, prirodni gas se smanjuje sa 16 na četiri, a nafta se survava sa 27 na takođe četiri odsto. Struja nadoknađuje najveći deo obima na račun fosilnih goriva i dolazi na 51 odsto, u poređenju sa 21 iz 2018. godine. Udeo obnovljivih izvora u električnoj energiji istovremeno skače sa 25 na 90 procenata.
U tom slučaju, nafta će svoju ulogu zadržati uglavnom u proizvodnji petrohemijskih proizvoda i u avijaciji i brodskom prevozu.
Vodonik, prikupljanje ugljenika moraju u prvi plan da bi se ublažilo globalno zagrevanje
IRENA preporučuje elektrifikaciju u oblasti krajnjih korisnika, uz povećanje korišćenja struje u zgradarstvu, industrijskoj proizvodnji i transportu, kao i mere energetske efikasnosti i na polju cirkularne ekonomije. Saopštila je da bi zeleni vodonik, sintetička goriva i sintetičke sirovine indirektno doprineli elektrifikaciji.
Za energetsku tranziciju i napore da se ograniči globalno zagrevanje neophodne su tehnologije prikupljanja i skladištenja ugljenika (CCS) i uklanjanja ugljen-dioksida (CDR), stoji u dokumentu, u kojem je značaj dat i korišćenju biomase uz prikupljanje i skladištenje ugljenika (BECCS) kao dodatnom rešenju. Prikupljanje i korišćenje ugljenika (CCU) imalo bi ulogu u industrijskoj proizvodnji.
Sektori poput energije plime i talasa, infrastrukture za električna vozila i fleksibilnost elektroenergetske mreže imaju značajnu ulogu u obaranju emisija ugljenika na neutralan nivo
Među investicijama nezaobilaznim za najbolji scenario, IRENA je ukazala na nekoliko sektora koji su trenutno na margini: energiju plime i talasa, elektrolizere za vodonik i prateću infrastrukturu, uklanjanje ugljenika, reciklažu i bioproizvode te amonijak i metanol dobijen iz biomase i vodonika. Svi oni rastu skoro od nule, iz perioda 2017-2019, čak i do 78 milijardi dolara godišnje, predviđenih za elektrolizere za vodonik i prateću infrastrukturu i za uklanjanje ugljenika.
Važni skokovi su viđeni i u rešenjima za fleksibilnost mreže poput skladištenja električne energije – sa četiri na 133 milijarde dolara, infrastrukture za punjenje električnih vozila – sa dve na 131, i koncentrovane solarne energije (CSP), za koju je predviđen rast sa tri na 84 milijarde dolara godišnje.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.