x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Vaša imejl adresa je sigurna kod nas

x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Your email is safe with us

Da li su projekti iz obnovljivih izvora energije u Srbiji ugroženi usled vanrednog stanja?

23.03.2020. | Komentari: 0Autor:

Da li su projekti iz obnovljivih izvora energije u Srbiji ugroženi usled vanrednog stanja?

Autori: Ivan Gazdić, partner i Igor Đorđević, advokat u advokatskoj kancelariji CMS Beograd

Vanredno stane uvedeno je 15. marta 2020. godine u Republici Srbiji zbog sprečavanja širenja infekcije COVID-19, koje omogućava vlastima da u kratkom roku uvedu širok spektar ograničenja i različitih mera. Na koji način ove mere utiču na budućnost projekata iz obnovljivih izvora energije u Srbiji?

Šta kaže Ugovor o otkupu električne energije

Prema članu 27. modela ugovora o otkupu električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora, ukoliko usled dejstva više sile jedna ugovorna strana ne bude u stanju da izvršava svoje obaveze u skladu sa ugovorom, dužna je da o tome obavesti drugu stranu.

Viša sila je, u skladu sa ugovorom, svaki nepredvidiv i neizbežan događaj koji je izvan kontrole ugovornih strana i uključuje naročito, između ostalog, vanredno stanje.

U slučaju nastanka više sile, ugovor ostaje na snazi, ali se njegova pravna dejstva odlažu za vreme delovanja više sile.

Po prestanku dejstva više sile, ugovor između strana se nastavlja, a period važenja ugovora se produžava za period delovanja više sile.

Strana koja je pogođena višom silom dužna je da obavesti drugu stranu kako o nastanku, tako i o prestanku dejstva više sile, kao i o trenutku kada je u mogućnosti da nastavi sa ispunjenjem svojih obaveza po ugovoru.

Viša sila i nemogućnost ispunjenja

Kada je ispunjenje obaveza jedne strane u dvostranom ugovoru postalo nemoguće zbog događaja za koje nije odgovorna ni jedna ni druga strana (npr. usled više sile), gasi se i obaveza druge strane, a ako je ova nešto ispunila od svoje obaveze može zahtevati vraćanje datog (prema članu 137. Zakona o obligacionim odnosima).

Nemogućnost ispunjenja obaveza jedne strane dovodi do automatskog prestanka i obaveza druge ugovorne strane po samom zakonu (nije potrebna nikakva izjava jedne ili druge strane u smislu raskida ugovora).

Nemogućnost ispunjenja mora biti trajna. U suprotnom, ukoliko bi nemogućnost ispunjenja trajala određeni period, pravila koja se odnose na nemogućnost ispunjenja i njene posledice ne mogu se primeniti.

Da zaključimo, vanredno stanje kao viša sila ne bi trebalo da dovede do trajne nemogućnosti ispunjenja ugovora o otkupu električne energije (imajući u vidu da se ugovor zaključuje za podsticajni period od 12 godina). Prema tome, ugovor bi trebalo da opstane i preživi ovaj slučaj više sile. Međutim, u skladu sa odredbama ugovora, ukoliko kupac ne bude u stanju da izvršava svoje obaveze u skladu sa ugovorom usled više sile, pravna dejstva ugovora se odlažu za vreme delovanja više sile (npr. za vreme vanrednog stanja) sve do prestanka više sile. U tom slučaju, period važenja ugovora se produžava za period delovanja više sile.

Međutim, da li vanredno stanje u Srbiji zaista stvara kupcu nemogućnost da ispunjava svoje obaveze iz ugovora o otkupu električne energije? I da li će bilo koja od ugovornih strana imati pravo da traži izmene ugovora usled vanrednog stanja?

Viša sila i promenjene okolnosti

Nakon zaključenja bilo kog ugovora, mogu nastupiti nepredviđene okolnosti:

  • koje otežavaju ispunjenje obaveza jedne strane; ili
  • se zbog njih ne može više ostvariti svrha ugovora.

U takvoj situaciji “promenjenih okolnosti”, ispunjenje je i dalje moguće, ali vrlo otežano, ili se ne može ostvariti svrha ugovora. U oba slučaja, mora biti očigledno da ugovor više ne odgovara očekivanjima ugovornih strana, te da bi načelno bilo nepravično održati ugovor na snazi takav kakav je.

Promenjene okolnosti kao što je gore opisano daju pravo strani kojoj je otežano ispunjenje da traži raskid ili izmenu ugovora, u skladu sa članom 133. Zakona o obligacionim odnosima.

Ako, primera radi, kupac električne energije iz ugovora o otkupu električne energije ima strah da se računi za struju neće redovno izmirivati od strane krajnjih potrošača (uključujući i iznos posebne naknade za podsticaj povlašćenih proizvođača) usled vanrednog stanja, da li to znači da kupac neće biti u mogućnosti da ispunjava svoje obaveze iz ugovora? Odnosno, da li bi ovaj rizik nelikvidnosti samo potencijalno otežao ispunjenje obaveza kupca, a ne i učinio ispunjenje njegovih obaveza nemogućim? Da li bi kupac imao pravo da ponudi povlašćenim proizvođačima smanjenu otkupnu cenu za električnu energiju ili moratorijum usled vanrednog stanja? I ako da, za koji period?

U situaciji u kojoj krajnji potrošači ne plaćaju uredno svoje račune za struju, takvo neplaćanje – da bi bilo relevantno – moralo bi biti u značajnijem obimu ili trajati duži period, stvarajući na taj način nepredviđene ekonomske gubitke za kupca iz ugovora o otkupu električne energije, usled kojih bi plaćanje otkupne cene za električnu energiju u skladu sa ugovorom i definisanim podsticajima bilo vrlo otežano. Ipak, čini se da je rizik naplate duga po računima za struju vrlo predvidiv. Prema tome, bilo kakvo uobičajeno odlaganje plaćanja računa ne bi trebalo da utiče na ispunjenje ugovora o otkupu električne energije.

Međutim, možda je previše rano isticati argument nelikvidnosti kupca električne energije, posebno imajući u vidu da su podsticajne otkupne cene regulisane i garantovane u skladu sa zakonom.

Sa druge strane, eventualna ponuda niže otkupne cene povlašćenim proizvođačima u ovom trenutku otvorila bi pitanje da li bi takav ugovor o otkupu električne energije i dalje bio isplativ i prihvatljiv finansijskim institucijama, te da li bi tako smanjene otkupne cene urušile očekivanja povlašćenih proizvođača i njihovih sponzora. Imajući u vidu da su najznačajniji projekti proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora finansirani u skladu sa pravilima strukturnog projektnog finansiranja sa jasnim finansijskim klauzulama, smanjenje otkupne cene bi gotovo sigurno dovelo do nastanka slučaja neispunjenja (odnosno kršenja) ugovora o kreditu prema poveriocima (eventualna ponuda moratorijuma tokom vanrednog stanja, tj. ostavljanje kupcu mogućnosti da odloži svoje obaveze plaćanja, moglo bi imati više smisla u ovakvoj situaciji u odnosu na smanjivanje otkupne cene).

Podrazumeva se da jednostrana izmena ugovora o otkupu električne energije od strane kupca načelno nije moguća. Ako kupac ponudi povlašćenim proizvođačima izmenu komercijalnih uslova ugovora o otkupu električne energije, i oni odbiju takvu ponudu, kupac bi mogao podneti tužbu za raskid ugovora. I u slučaju da stvar završi na sudu (odnosno arbitraži), i dalje bi postojala mogućnost da se u toku sudskog postupka (odnosno arbitraže) izdejstvuju izmene ugovora umesto njegov raskid.

Prema našem viđenju stvari, svaki preuranjeni i jednostrani potezi kupca električne energije potencijalno mogu voditi ka zloupotrebi instituta više sile koja ugrožava pravnu sigurnost i može dovesti do masovnih tužbi i sporova pokrenutih od strane povlašćenih proizvođača, što bi dalje ugrozilo ispunjenje obaveza Srbije prema Evropskoj uniji u pogledu obnovljivih izvora energije.

Za više informacija o ovoj temi, možete kontaktirati autore teksta, advokata Ivana Gazdića (partner) i advokata Igora Đorđevića, Petrikić & partneri AOD u saradnji sa CMS Reich-Rohrwig Hainz.

Komentari (0)

Budite prvi da unesete komentar za ovaj clanak.

Unesi Komentar

Molimo sačekajte... Unesite obavezna polja. Desila se greška, molimo osvežite stranicu i pokušajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat.