Crnogorske NVO smatraju studiju za male hidroelektrane nezakonitom

U dokumentu nedostaje ekonomska analiza i on ne daje podatke o biodiverzitetu za samu lokaciju, navode aktivistkinje i aktivisti. Crnogorske organizacije tvrde da projekti dve male hidroelektrane u Mojkovcu ne donose nikakvu korist društvu.

Nema dokaza o bilo kakvoj dobrobiti u planskom dokumentu za Štitaričku reku koji je trenutno na raspravi, kažu borci za zaštitu životne sredine. Tri crnogorske organizacije tvrde da nacrt lokalne studije za mesta namenjena za dve male hidroelektrane ne sadrži ekonomsku analizu i da je nezakonit.

Reka u Mojkovcu na severu zemlje je dugačka 14 kilometara, a rečeni projekat bi 70 odsto nje pretvorio u sistem cevi, brana i mašinskih zgrada, saopštili su Ozon, WWF Adria i ASP – Akcija za socijalnu pravdu. Oni smatraju da bi se trajno izgubila prirodna namena vodotoka i njegov ekosistemski značaj za ljude.

Saopštenje su objavili Ozon, WWF Adria i ASP – Akcija za socijalnu pravdu

Strateška procena uticaja na životnu sredinu ne otkriva dovoljno o efektu na dato mesto, stoji u saopštenju. Ona ne nagoveštava nikakvu korist za opštinu i državu zbog koje bi bilo potrebno instalirati rečene pogone, kazali su aktivisti i aktivistkinje.

Sve reference u prekratkoj ekonomskoj analizi su na javno dostupne, odnosno raspoložive informacije, stoji u izjavi grupe. Ona je to protumačila kao znak da autori nisu ništa istraživali iako su bili obavezni.

Autori studije se pozivaju samo na javno dostupne, već poznate ekonomske podatke, što je indicija da ništa oni nisu istraživali

Pokazalo se da se studija poziva na Prostorni plan Crne Gore do 2020. godine, pa nevladine organizacije upozoravaju da je taj akt istekao na prelazu u ovu godinu. U objavi ističu da je drugi oslonac Strategija razvoja malih hidroelektrana iz 2006, pravno neobavezujuća i zastarela. To nacrt čini nevažećim, poručuju crnogorske organizacije i ukazuju na opasnost da male hidroelektrane naruše hidrološku i morfološku ravnotežu.

One su javno zatražile da se studija povuče. Obrazlažu to argumentom da investitori uopšte nisu sproveli neophodno proučavanje biodiverziteta i da su iskorišćeni samo podaci za šire područje.

NVO-ovi zaključuju da bi instalacija dva postrojenja mogla da naškodi staništu, zapreči migracije zaštićenih i drugih vrsta i pomeri ciklus plavljenja.