Crna Gora spremila NEKP: Termoelektrana Pljevlja se gasi do 2041.

Crnogorska termoelektrana Pljevlja trebalo bi da prestane sa radom do 2041. godine, predviđeno je Nacrtom Nacionalnog energetskog i klimatskog plana.

Ministarstvo energetike Crne Gore pripremilo je nacrt Nacionalnog energetskog i klimatskog plana (NEKP) koji je poslat Energetskoj zajednici na mišljenje, izjavio je ministar Saša Mujović, prenele su Vijesti.

On je naveo da za ostvarenje svih ciljeva iz NEKP-a Crnoj Gori treba 1,1 milijarda evra. To je, smatra, veliki novac za država, i zato je zatraženo razumevanje jer je nerealno da ciljeve ostvarimo do 2030.

Njegovo Ministarstvo je, inače, u avgustu zvanično zatražilo od Sekretarijata Energetske zajednice da preispita ciljeve postavljene za Crnu Goru.

Cene struje moraju da dostignu nivo od 16-17 evrocenti

Mujović je podsetio da Crna Gora mora da smanji emisije na 2.400 kilotona ekvivalentnog CO2, što zahteva oštre mere u sektorima električne energije i transporta. Neophodno je izgraditi veći broj elektrana na obnovljive izvore energije, uvesti električne automobile, modernizovati javni saobraćaj, uvesti obavezni udeo biogoriva, naveo je ministar.

Mujović je objasnio da je za TE Pljevlja tražen rok do 2041. kako bi država imala vreme da izgradi nove elektrane.

On je najavio da će do kraja godine na Vladi biti rešenje o ispati subvencija za električnu energiju kako bi se sprečilo poskupljenje. Ipak, Mujović je naglasio da struja do 2027. mora da poskupi da bi se njena cena približila evropskom proseku koji je 27-28 centi po kilovat-satu.

Inače, trenutna cena je oko deset evrocenti.

Trebalo bi očekivati da se cena poveća na 16-17 evrocenti kako bi se dostigao prosek koji sada ima Hrvatska, najavio je Mujović, dodajući da će se voditi računa o socijalno ugroženim kategorijama.

Spremljeno rešenje za deblokadu druge žile podmorskog kabla

Ministarstvo energetike i Crnogorski elektroprenosni sistem (CGES) pripremili su finalno rešenje u vezi sa problemima koji je zaustavio gradnju druge žile podmorskog kabla između Italije i Crne Gore, snage 1.000 MW. To je projekat koji je deo Transbalkanskog koridora.

Detalje nije mogao odmah da otkrije, ali je obećao da će problem biti rešen do kraja ove godine.

Dva glasna problema su nerešeni imovinsko-pravni problemi na lokacijama Đurđevića Tara i Njegovuđa i neusvajanje planske dokumentacije za dalekovoda Pljevlja – Bajina Bašta.

Ministar je najavio da se radi fizibiliti studija za instaliranje skladišta električne energije koja će biti u Rudniku Pljevlja, Željezari i Hidroelektrani Perućica. Lokacije su izabrane jer tamo nema problema sa priključenjem na prenosnu mrežu.