COP27: Fond za gubitak i štetu spasio od debakla globalne pregovore o klimi

Nakon dve nedelje pregovora o klimatskoj akciji na samitu COP27 i bojazni o očekivanom debaklu globalnih pregovora, slamku spasa pružio je fond za gubitak i štetu, mada nije ni bio deo zvanične agende. Iako je vec sada prosečna temperatura povrcana za 1.2 stepena, u glavnim mehanizmima klimatske akcije, poput smanjenja emisija i napuštanja fosilnih goriva, nije napravljen nikakav novi pomak i dogovor.

Na globalnoj konferenciji o klimi COP27 u Egiptu ove godine okupilo se preko 45 hiljada učesnika iz oko 200 zemalja. Dvonedeljna debata o klimatskoj krizi u kojoj se svet nalazi, održana je u letovalištu Šarm el Šeik.

Konferencija je bila vođena dvema najvažnijim temama, pravdom i ambicijom, istakao je Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš. Ambicija se odnosi na to da se održi granica od 1,5 stepeni i povuče čovečanstvo sa klimatske litice. Pravda se odnosi na uspostavljanje novog fonda za klimatski najugroženije regione i zemlje, prema ocenama generalnog sekretara.

Fond za gubitak i štetu je osnova za buduće klimatske dogovore

Iako nije bilo na agendi, jedna od zaključaka samita je osnivanje fonda za gubitak i štetu. To je ključni element u uspostavljanju solidarnosti među zemljama, koje je neophodno kako bi se ispunili klimatski ciljevi.

Već skoro tri decenije zemlje u razvoju tražile su finansijsku nadoknadu za gubitak i štetu koje su nastale zbog promene klime i neophodan novac infrastrukturu zemalja koje su ugrožene.

Još 2009. u Kopenhagenu, ekonomski razvijenije zemlje obavezale su se da će davati najmanje 100 milijardi dolara godišnje, kako bi pomogle manje razvijenim zemljama u smanjenju emisija i pripremi za efekte ekstremnih vremenskih prilika do 2020. Međutim, takva obećanja nisu ispunjena, što je produbilo jaz i izazvalo dodatni nedostatak poverenja.

Bogate zemlje koje su stekle primat zahvaljujući fosilnim gorivima, ostavile su zemljama u razvoju da se suočavaju sa posledicama nastalim usled klimatskih poremećaja. Klimatske promene dodatno pogoršavaju globalne odnose i kroz nove nejednakosti koje izazivaju.

Ipak,  tek treba da se napravi globalni dogovor o tome kako da se obezbede finansije za novi fond, koji još uvek nije oformljen, niti su uplaćene određene sume novca. Pravila o tome kako će fond za gubitke i štetu funkcionisati biće tema na COP28 u Ujedinjenim Arapskim Emiratima sledeće godine.

Nakon ovogodišenjeg samita, bogate zemlje će i dalje imati u fokusu mere za pomoć nerazvijenim zemljama u prelasku sa fosilnih goriva na obnovljivu energiju, dok će zemlje u razvoju koje se suočavaju sa teretom klimatskih promena zahtevati veću finansijsku pomoć i kompenzaciju od razvijenih zemalja.

Za niske emisije, ali bez postepenog ukidanja fosilnih goriva

Na prošlogodišnjem Cop26 u Glazgovu određeno je da se globalni ciljevi fokusiraju na granicu od 1,5 stepeni Celzijusa. Ali s obzirom da su obaveze zemalja o smanjenju emisija gasova staklene bašte u ukupnom zbiru bile preslabe, kako bi ostvario cilj od 1,5 stepeni, učesnici globalnog samite su odredili da se svake godine preispituju postavljene obaveze, da bi se uskladili sa klimatskim ciljevima. Taj proces je poznat kao „zatezanje“.

Na kraju debate na konferenciji je odlučeno da 2025. bude godina u kojoj će biti postignut vrhunac emisija gasova sa efektom staklene bašte, dok bi nakon toga moralo da usledi smanjenje. Takva odluka izazvala je osudu mnogih učesnika samita.

Doneta odluka da se 2025. odredi kao godina u kojoj će se postići vrhunac emisija

Pojedine zemlje predvođene Indijom, predlagale su da se donese odluka o postepenom ukidanju svih fosilnih goriva. Međutim, to nije uvršteno u konačnu rezoluciju, pa se ostalo na obavezama o postepenom ukidanju uglja, što je odlučeno prošle godine u Glazgovu. Nafta i gas još uvek neće biti predmet međunarodno preuzetih obaveza.

Predlog da se donese odluka o postepenom ukidanju svih fosilnih goriva, nije uvršten u konačnu rezoluciju

Sporazum na COP27 nije uspeo da podigne ambicije za smanjenje emisija. Pozive da se postupno ukinu sva fosilna goriva, a ne samo ugalj, odbacile su mnoge zemlje koje izvoze naftu, te je klimatski cilj od 1,5 stepeni Celzijusa ugrožen.

Prema izveštajima za 2021, prosečno globalno povećanje temperature već je dostiglo 1,2 stepena Celzijusa u odnosu na preindustrijski period.

Over 14 days, the world’s eyes were on Sharm El-Sheikh, as #COP27 brought together 112 heads of state, over 46,000 delegates including ministers, scientists, policy-makers, members of civil society, IGOs, activists and youth. pic.twitter.com/uHZ9tfEwDO

— COP27 (@COP27P) November 20, 2022

Konačni tekst COP27 sadrži i odredbu o povećanju upotrebe energenata sa niskim emisijama, što može da ima široko značenje, navodi Guardian. To može da se odnosi na enegriju vetra i solarne elektrane, ali i na nuklearne reaktore, elektrane na ugalj sa sistemima za hvatanje i skladištenje ugljenika. Takođe bi se moglo protumačiti da odredba o niskim emisijama preporučuje upotrebu i prirodnog gasa.

Prilagođavanje međunarodnih finansijskih institucija i predlog za jedinstvenu metriku emisija

Brojne zemlje su istakle da Svetska banka, Međunarodni monetarni fond i drugi kreditori nisu uspeli da obezbede finansijska sredstva potrebna siromašnim zemljama za smanjenje emisija, niti da se prilagode na faktore uticaja klimatske krize, navodi britanski dnevnik.

Na COP27 se razmatrala reforma koja bi mogla da uključi i dokapitalizaciju razvojnih banaka i kreditora, kako bi im se omogućilo da pruže daleko veću pomoć zemljama u razvoju. Klimatski uticaji počinju da se shvataju kao makroekonomski rizik, zaključeno je na samitu.

Klimatski uticaji počinju da se shvataju i kao makroekonomski rizik

Promena poslovnih modela multilateralnih razvojnih banaka i međunarodnih finansijskih institucija sastoji se u tome da se uz razumne troškove, moraju prihvatiti veći rizici i sistematski koristiti privatne finansije za zemlje u razvoju, prokomentarisao je Gutereš zaključak sa samita.

Na COP27 je iznet i detaljniji okvir o tome kako bi globalno tržište ugljeničkih kredita moglo da funkcioniše u budućnosti. To će omogućiti korporacijama da kupuju ugljeničke kredite od vlada, kao i da države međusobno trguju kreditima.

Preuzete klimatske obaveze do sada nisu imale iste standarde za merenja emesija, pa su države koristile različite kriterijume

Na samitu je usvojen predlog da države i vlade postave jasne ciljeve, planove i metriku za izračunavanje smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, kako bi se ispunili postavljeni klimatski ciljevi. Preuzete klimatske obaveze do sada nisu imale iste standarde za merenja, pa su države koristile različite kriterijume i osnove za ispunjenje svojih ciljeva. Jedinstveni sistem merenja trebalo bi da obezbedi snažnije garancije za realno smanjenje emisija, jedan je od zaključaka sa konferencije.

Završna reč generalnog sekretara UN-a

Analitičari su ocenili da su odluke sa ovogodišnjeg COP-a bile pretežno usmerene na saniranje posledica, na adaptaciju i fond za ugrožene, a ne na uzroke klimatskih promena, odnosno na fosilna goriva i emisije gasova sa efektom staklene bašte.

„Ovaj COP je napravio važan korak ka pravdi. Pozdravljam odluku o osnivanju fonda za gubitke i štete i njegovoj operacionalizaciji u narednom periodu. Jasno je da to neće biti dovoljno, ali je to preko potreban politički signal za obnovu narušenog poverenja. Moraju se čuti glasovi onih koji su na prvoj liniji klimatske krize“, rekao je Gutereš.

Gutereš: Odluka o osnivanju fonda za gubitke i štete je preko potreban politički signal za obnovu narušenog poverenja

Sada je neophodno da se drastično smanje emisije, što je problem koji ovaj COP nije dovoljno razmotrio. COP27 se završava sa mnogo domaćih zadataka i malo vremena, ocenio je generalni sekretar.

„Svetu je još uvek potreban ogroman skok u pogledu klimatskih ambicija. Crvena linija koju ne smemo da pređemo je linija koja našu planetu vodi preko granice temperature od 1,5 stepeni. Da bismo imali bilo kakvu nadu da ćemo zadržati 1,5, moramo masovno ulagati u obnovljive izvore energije i okončati našu zavisnost od fosilnih goriva“, istakao je Gutereš.