Članice G20 podržale ubrzanje energetske tranzicije, ali bez konkretnog plana

Na samitu Grupe 2o, koja okuplja zemlje odgovorne za 80 procenata emisija gasova sa efektom staklene bašte, njihovi predstavnici se nisu dogovorili o konkretnim koracima za ublažavanje klimatske krize. Ipak, u zajedničkoj deklaraciji su napisali da se kapaciteti za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora moraju utrostručiti pre kraja 2030. kako bi se postigli globalni klimatski ciljevi. Ni ovoga puta nisu uspeli da se dogovore da ubrzaju postepeni prestanak korišćenja uglja i fosilnih goriva.

Na samitu G20 za 2023. u Nju Delhiju u Indiji, lideri najvećih privreda sveta su poručili da su potrebna godišnja ulaganja od preko četiri biliona dolara na globalnom nivou da bi se postigao cilj da se neto emisije najkasnije 2050. godine obore na nulu.

Neophodna su ulaganja od preko četiri biliona dolara na globalnom nivou da bi se postigli klimatski ciljevi

Ova grupa treba da obezbedi taj iznos svake godine da bi se energetska tranzicija uspešno sprovela, ali je ostalo nejasno kako.

Takođe je neophodan visok udeo obnovljivih izvora u primarnom energetskom miksu, poručeno je sa samita.

U zaključku, koji nije pravno obavezujući, istaknuto je da je pre kraja 2030. neophodno utrostručiti kapacitete iz obnovljivih izvora, u skladu sa „nacionalnim okolnostima“. Međutim, članice nisu uspele da se dogovore da obećaju da će postepeno obustaviti upotrebu uglja i drugih fosilnih goriva.

U deklaraciji je ponovljeno da razvijene zemlje nameravaju da godišnje izdvajaju sto milijardi dolara za pomoć zemljama i regionima najizloženijim posledicama klimatskim promenama. Taj cilj je usvojen 2010. godine.

Za podršku u energetskoj tranziciji potrebno jeftino finansiranje i međunarodna saradnja

Razvijene zemlje su se obavezale da zemljama u razvoju omoguće pristup povoljnom kreditiranju za energetsku tranziciju.

Kako bi ispoštovale nacionalno utvrđene doprinose (NDC), zemljama u razvoju biće potrebno između 5,8 i 5,9 biliona dolara u periodu do 2030. godine, navodi se u dokumentu.

Zemljama u razvoju biće do 2030. godine potrebno između 5,8 i 5,9 biliona dolara da bi ostvarile postavljene ciljeve

G20 je takođe zaključio da države koje se odluče da koriste nuklearnu energiju u civilne svrhe treba da sarađuju u istraživanju, inovacijama, razvoju i primeni tih tehnologija, uključujući napredne i male modularne reaktore (SMR).

Na samitu je oformljen i globalni savez za biogoriva (GBA). Članice će dati podršku pouzdanim, raznovrsnim, održivim i odgovornim lancima snabdevanja za energetsku tranziciju, navodi se u deklaraciji.

Nedoslednost u praksi i subvencije za fosillnu industriju

Uprkos obećanjima da će postepeno ukinuti subvencije, članice G20 su prošle godine isplatile 1,4 biliona dolara za podršku sektoru fosilnih goriva, otkriveno je u izveštaju Međunarodnog instituta za održivi razvoj (IISD), objavljenom prošle nedelje.

Članice G20 su 2022. isplatile 1,4 biliona dolara za podršku industriji fosilnih goriva

To je preko dvostruko više nego pre pandemije, a iznos čine jedan bilion dolara subvencija za fosilna goriva, investicije državnih preduzeća od 322 milijarde dolara i pozajmice javnih finansijskih institucija u vrednosti 50 milijardi dolara, piše u dokumentu.

U međuvremenu, naučna zajednica upozorava na akutne posledice klimatske krize. Autori novog izveštaja Ujedinjenih nacija ističu da države sveta ne uspevaju da smanje emisije gasova staklene bašte dovoljno brzo za ispunjavanje ciljeva iz Pariskog sporazuma i sprečavanje klimatske katastrofe.

Odluke nisu pravno obavezujuće, ali dolaze sa pozicija moći

Države članice su još naglasile značaj očuvanja zdravih ekosistema u rešavanju klimatskih promena, kao i opasnost od gubitka biodiverziteta te od dezertifikacije, suše, degradacije zemljišta, zagađenja, nedostupnosti hrane i nestašice vode.

G20: Ovo je odlučujući trenutak u istoriji, kada će odluke koje se sada donesu odrediti budućnost naše planete

Njihovi predstavnici su se obavezali da će do 2030. obnoviti najmanje 30 procenata svih degradiranih ekosistema.

Odluke G20 nemaju pravno obavezujući karakter, ali imaju određenu težinu. Kako se navodi u preambuli deklaracije iz Nju Delhija, ovo je odlučujući trenutak u istoriji, jer će odluke koje se sada donose odrediti budućnost planete.

Preuzimanje novih obaveza i klimatskih ciljeva pojedinačnih država se očekuje nakon objavljivanja i analize prvog globalnog izveštaja (UN global stocktake) o tome šta su države postigle iz onoga što su 2015. zacrtale u Pariskom sporazumu.