Napori za postizanje samostalnosti u snabdevanju energentima, što veće energetske efikasnosti i diverzifikacije pravaca snabdevanja gasom pokazuju predstojeće izazove, poručio je novi direktor Hrvatskog operatora tržišta energije (HROTE) Darjan Budimir. Održivi poslovni modeli i kvalitetno upravljanje rizicima biće ključni za uspešnu zelenu tranziciju, istakao je.
Postalo je jasno koliko je energetski sektor važan i osetljiv, pogotovo zato što se u njemu ništa ne događa preko noći, već u okviru srednjoročnih i dugoročnih investicionih ciklusa, naveo je direktor HROTE-a Darjan Budimir u autorskom tekstu za Poslovni dnevnik.
„Sve zemlje, pa tako i Hrvatska, pojačano ulažu napore u postizanje energetske samodostatnosti, energetske učinkovitosti i diverzifikaciju dobavnih pravaca plina. Uz istovremeno potrebno postizanje klimatskih ciljeva, jasno je koliko su zahtjevna vremena pred nama, a održivi poslovni modeli i kvalitetno upravljanje rizicima bit će ključni za uspješnu zelenu tranziciju,“ napisao je.
Učesnici u energetskom sistemu ne smeju da propuste da kontinuirano evaluiraju situaciju i reaguju pravovremeno, naglašava Budimir, koji je na čelo hrvatskog regulatornog tela stupio krajem septembra. Sve države na nivou Evropske unije, pa tako i Hrvatska, u središte svojih aktivnosti u energetici postavile su povećanje udela proizvodnje i potrošnje energije iz obnovljivih izvora, podsetio je.
Udeo domaćih niskougljeničnih izvora premašio 70 odsto
Tekuća godina je za Hrvatsku do sada bila najuspešnija što se tiče ispunjavanja ciljeva EU za zelenu tranziciju i u energetici, naglasio je Budimir. Udeo domaće zelene energije u proizvodnji premašio je 59 procenata, uključujući 41 odsto samo iz hidroelektrana. Prvi čovek HROTE-a je takođe ukazao na to da niskougljenični izvori čine više od 70 procenata i naveo da je to jedan od najboljih rezultata u Evropi.
Osnivanje gasne berze bi omogućilo trgovanje između bilansnih grupa na tržišnim principima i u skladu s pravilima anonimnosti i transparentnosti
Inače, Hrvatska je vlasnica polovine nuklearne elektrane Krško, poznate i kao NEK, koja se nalazi odmah preko granice u Sloveniji.
CROPEX u januaru uvodi trgovanje 15-minutnim proizvodima
Rečene promene u strukturi proizvodnje električne energije imaju presudan uticaj na bezbednost snabdevanja odnosno kreiranje prilika u koje doprinose samostalnosti na nacionalnom nivou, smatra Budimir.
Kad je reč o tržištu električne energije i reformi tržišta na razini EU, velika novost koja će obeležiti delovanje balansnih grupa je prilagođavanje uvođenju 15-minutnog intervala obračuna, istakao je.
Tako kratki intervali će omogućiti preciznije planiranje proizvodnje i plasmana, što je naročito važno za manja fotonaponska postrojenja, objašnjava Budimir. Berza struje CROPEX objavila je ove nedelje da će na svom unutardnevnom tržištu uvesti 15-minutne proizvode. Naime, okončano je testiranje 15-minutne tržišne (MTU) dodele kapaciteta na granicama između Hrvatske, Slovenije i Mađarske.
Sve države u EU nastoje da povećaju udele proizvodnje i potrošnje energije iz obnovljivih izvora
Očekivani datum pokretanja je 9. januar, a prvi dan isporuke 10. januar, preko mehanizma objedinjavanja prekograničnog unutardnevnog (SIDC) tržišta, saopštili su nominovani operatori tržišta električne energije (NEMO-i) i operatori prenosnih sistema (TSO-ovi). U tom okviru su učesnici iz 24 zemlje EU i Norveške.
Dalje, otvara se mogućnost novih uloga među učesnicima na tržištu, poput agregatora ili aktivnog kupca, a omogućava se i učestvovanje građana, putem energetskih zajednica, napomenuo je Budimir.
Po njegovom mišljenju, 2024. će biti dominantni poslovni modeli bazirani na ESG kriterijumima – zaštite životne sredine, društvene odgovornosti i korporativnog upravljanja, a u oblasti energetske tranzicije fokus će biti više stavljen na iskorišćavanje geotermalnih kapaciteta, ulaganje u skladišta energije i inovativne tehnologije.
„Očekujemo i nastavak stabilne opskrbe na tržištu plina, uz nadogradnju kapaciteta LNG terminala i transportnih kapaciteta. Važnim ocjenjujemo daljnji razvoj tržišta plina u Hrvatskoj. Osnivanje burze plina omogućilo bi trgovanje među bilančnim skupinama na tržišnim principima, u skladu s pravilima anonimnosti i transparentnosti“, zaključuje Budimir.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.