Bosna i Hercegovina se u poslednjih pet godina suočila sa nekoliko ekstremnih klimatskih događaja i porastom temperature, a sektor energetike je najveći izvor emisija CO2 u toj zemlji, pokazuju izveštaji BiH o klimatskim promenama i emisijama gasova sa efektom staklene bašte.
Institucije BiH i oba entieta, Republike Srpske (RS) i Federacije BiH, nedavno su završile proceduru usvajanja Trećeg nacionalnog izveštaja o klimatskim promenama i Drugog dvogodišnjeg izveštaja o emisiji gasova sa efektom staklene bašte, saopštilo je Ministarstvo za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju RS.
Izveštaji su predati Sekretarijatu Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama (UNFCCC) u Bonu, navodi se u saopštenju. BiH je, kao potpisnica UNFCCC, preuzela obavezu da Nacionalni izveštaj o klimatskim promenama pripremi svake četiri, a Izveštaj o gasovima sa efektom staklene bašte svake dve godine.
U izveštajima su ažurirane informacije u vezi sa klimatskim promenama: inventar gasova sa efektom staklene bašte, mere za ublažavanje klimatskih promena, ranjivost na klimatske promene, preduzeti koraci na adapataciji na klimatske promene, kao i informacije o svesti javnosti, obrazovanju, obuci, sistemskom istraživanju, i prenosu tehnologija.
U Trećem nacionalnom izveštaju je konstatovano da se u poslednjih pet godina BiH suočila sa nekoliko izuzetnih ekstremnih klimatskih i vremenskih događaja koje su prouzrokovali ogromnu materijalnu štetu, i direktno uticali na živote nekoliko stotina hiljada stanovnika.
Dva najznačajnija događaja su suša iz 2012. godine i katastrofalne poplave u 2014. godini, navodi se u saopštenju misije UNDP u BiH koja je uz uz finansijsku podršku Globalnog fonda za zaštitu životne sredine (GEF), sprovela projekat podrške izradi ovih izveštaja u BiH.
Stručnjaci su došli do podataka da se povećanje temperature vazduha na godišnjem niovu kreće u rasponu od 0,4 do 1,0 stepen Celzijusa, dok porast temperature tokom vegatacionog perioda (april-septembar) ide i do 1,2 stepeni Celzijusa. U analiziranom periodu svi indeksi toplih temeperaturnih ekstrema imaju pozitivne trendove, dok su indeksi hladnih temperaturnih ekstrema negativnog trenda.
Najznačajniji izvor emisija CO2 u Bosni i Hercegovini je energetski sektor, koji je u periodu 2002-2013 doprineo sa oko 53 procenata ukupnih emisija CO2. Poljoprivreda je doprinela sa 14 procenata, industrijski procesi sa 6, dok je udeo otpada 5 procenata. Udeo emisija iz drugih sektora u ukupnim emisijama tokom ovog perioda je oko 22 procenta, pokazuju nalazi.
