Birol: Bez međunarodne saradnje globalna energetska tranzicija mogla bi biti odložena decenijama

Neophodna je daleko veća međunarodna saradnja kako bi svet krenuo ka pravom putu u ispunjavanju klimatskih obaveza i smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte, upozorava najnoviji izveštaj vodećih međunarodnih agencija za energetiku. Direktor IEA Fatih Birol ističe da je jačanje saradnje ključno za dostizanje nultih emisija.

Novi izveštaj Međunarodne agencije za energiju (IEA), Međunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA) i visokog tela UN-a za klimatske promene – UN Climate Change High-Level Champions, u centar pažnje stavlja neophodnost jačanja međunarodne saradnja u cilju bržeg smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Birol: Kroz međunarodnu saradnju, možemo učiniti tranziciju bržom, jeftinijom i lakšom za sve

„Kroz međunarodnu saradnju, možemo učiniti tranziciju bržom, jeftinijom i lakšom za sve – zahvaljujući bržim inovacijama, većoj ekonomiji obima, većim podsticajima za ulaganje, jednakim uslovima i pogodnostima koje dele svi delovi društva. Bez ove saradnje, prelazak na nulte emisije biće mnogo izazovniji i mogao bi biti odložen decenijama“, istakao je povodom izveštaja izvršni direktor IEA Fatih Birol.

U novom izveštaju o Agendi za proboj – Breakthrough Agenda Report 2022, ocenjuje se da međunarodni „jaz u saradnji“ preti da potkopa klimatski napredak i odloži neto nulu za decenije.

„Mi smo usred prve istinski globalne energetske krize, sa razornim posledicama po svetsku ekonomiju, posebno u zemljama u razvoju. Samo ubrzavanjem prelaska na čistu održivu energiju možemo postići trajnu energetsku sigurnost“, naglasio je Birol.

Eksperti ukazuju na prioritete

Autori agende daju preporuke za jačanje saradnje između vlada, biznisa i civilnog društva. Oni su postavili hitne prioritete kako bi čistije tehnologije brže postale najpristupačnije opcije u ključnim sektorima, koje čine električna energija, vodonik, drumski saobraćaj, čelik i poljoprivreda.

Potrebno je stvoriti nove prekogranične supermreže tokom ove decenije, kako bi se povećala trgovina energijom sa niskim sadržajem ugljenika, smanjile emisije, poboljšala energetska sigurnost i fleksibilnost sistema.

Takođe se navodi da je potrebno da se podrže istraživanja za alternativna hemijska jedinjenja i sastav baterija, kako bi se smanjilo oslanjanje na plemenite metale, kao što su kobalt i litijum.

U izveštaju se tvrdi da će pored smanjenja emisija, jača međunarodna saradnja doneti bržu i jeftiniju tranziciju i istovremeno podstaći rast radnih mesta.

Autori navode da je predviđeno povećanje globalnih kapaciteta obnovljivih izvora energije od 8 procenata u 2022, čime bi bila dostignuta granica od 300 gigavata, što je ekvivalentno snabdevanju električnom energijom oko 225 miliona domova.

Međunarodni eksperti su za ovu godinu predvideli smanjenje troškova proizvodnje električne energije za najmanje 55 milijardi dolara, na osnovu novih obnovljivih kapaciteta instaliranih tokom 2021. godine.

Uvod u COP27

Izveštaj je i svojevrsan uvod u predstojeću konferenciju UN-a o klimatskim promenama COP27, koja će se održati krajem godine u Egiptu.

U okviru Agende proboja 45 zemalja se obavezalo da će čiste tehnologije učiniti najpristupačnijom i najprivlačnijom opcijom

Na prethodnom samitu COP26, u okviru Agende proboja, 45 zemalja se obavezalo da će čiste tehnologije učiniti „najpristupačnijom i najprivlačnijom opcijom“ u sektorima koji emitujuju gasove sa efektom staklene bašte do 2030.

Na COP27 se moraju preduzeti jasni i posvećeni koraci ka kolektivnoj akciji da čiste tehnologije budu pristupačne i dostupne za sve, poručuje se u međunarodnom ekpertskom izveštaju.