x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Vaša imejl adresa je sigurna kod nas

x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Your email is safe with us

Beograd spreman za veliki projekat unapređenja energetske efikasnosti

29.06.2017. | Komentari: 0Autor:

Slika: BGEN
Beograd spreman za veliki projekat unapređenja energetske efikasnosti

Sekretar Sekretarijata za energetiku grada Beograda Marko Stojanović govori za Balkan Green Energy News o konceptu i mehanizmima novoosnovanog gradskog Fonda za energetsku efikasnost koji će od sledeće godine moći da koriste i građani za unapređenje energetske efikasnosti svojih zgrada. Reč je o rivolving fondu koji se za sada finansira iz budžeta, a u planu je i da se obezbede sredstva od međunarodnih finansijskih institucija i u kasnijoj fazi i komercijalnih banka. Osnovna ideja je da Grad bude partner i garant svih finansijskih i drugih obaveza, a građani bi vraćali uložena sredstva preko uplatnica Infostana u višegodišnjem periodu bez kamate.

Kakakv je koncept gradskog Fonda za energetsku efikasnosti i po kom principu će funkcionisati? Kakvi su mehanizmi predviđeni?

Mi smo se opredelili za koncept energetskog fonda koji bi bio rivolving fond, što znači da bi se sredstva vraćala. Sredstva se ne bi dodeljivala direktno subjektima, u ovom slučaju korisnicima javnih objekata u svojini grada i skupštinama stanara, nego bi se opredeljivala na bazi projekata. Grad Beograd bi birao firme koje bi izrađivale projekte i sprovodile radove i stručni nadzor. Grad bi kroz procedure, regulisane Zakonom o javnim nabavkama, obezbedio da se ti radovi izvedu na najkvalitetniji i najefikansiji način. Mi bismo propisali ugovorima da se efekti energetskih ušteda beleže i prate u dužem vremenskom periodu a preko gradskog preduzeća Infostan i sistema objedinjene naplate regulisali bismo da građani u primerenom roku – to zavisi od svake zgrade, vraćaju uložena sredstva preko uplatnica Infostana u ratama u periodu koji bi sigurno bio prihvatljiv. Govorim o periodu od 10 i više godina bez ikakve kamate i valutne klauzule, odnosno o dinarskom iznosu koji bi Grad uložio.

Radi se o kompleksnom modelu u kome Grad Beograd želi da preuzme svoju odgovornost, da u to uključi skupštine stanara i vlasnike stanova i animira sve investitore. Omogućili bismo da se sredstva koja se opredele za projekat kontrolišu u svim fazama projekata, da Grad u tome ima direktnu i značajnu ulogu jer je to vrlo važno i za finansijere koji su do sada bili vrlo skeptični.

Javni objekti u svojini Grada Beograda u ovoj godini a od sledeće godine i vlasnici stanova, odnosno skupštine stanara, moći će da apliciraju za Fond na bazi javnog konkursa koji će objaviti Grad. Na isti način bi bili izabrani i svi ostali učesnici kroz primenu Zakona o javnim nabavkama.

Potecijal je velik – preko 40 odsto stambenog fonda od 320.000 stanova na daljinskom grejanju ne ispunjava elementarne standarde izolacije. Nama nisu samo u fokusu objekti koji su u sistemu daljinskog grejanja već i oni koji nisu na tom sistemu. Kroz njihovu energetsku sanaciju ne bismo samo smanjili potrošnju struje ili nekog drugog energenta već bismo stvorili osnove da se taj objekat priključi na sistem daljinskog grejanja.

Na koji način će se međunarodne finansijske institucije uključivati u rad Fonda?

Grad osim svojih sredstava koja će opredeliti u budžetu, računa i na indirektna budžetska sredstva. Ovakav koncept fonda već sada je postao vrlo interesantan velikim finansijskim investitorima s kojima Grad već uveliko sarađuje na ovakvim i sličnim projektima. Govorim o Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD), Međunarodnoj finansijskoj korporaciji (IFC), Evropskoj investicionoj banci (EIB), Programu UN za životnu sredinu (UNEP), koji su vrlo raspoloženi da znatna sredstva plasiraju u projekte energetske efikasnosti i koji shvataju prednosti ovog modela jer se ovde Grad javlja kao partner i garant svih finansijskih i drugih obaveza.

Kroz javni poziv mi bismo animirali i ove finansijske institucije da učestvuju u Fondu sa jasno propisanim uslovima koji bi u konsultacijama sa njima bili prethodno definisani. Grad Beograd bi se pred tim institucijama pojavio kao korisnik tih sredstava koja bi isključivo koristio za projekte koji se realizuju preko Fonda za energetsku efikasnost.

Sličan aranžman bi u nekom sledećem ciklusu, kada sve ovo u praksi zaživi, bio moguć i sa poslovnim bankama koje imaju kreditne linije za te namene a koje bismo pozvali da učestvuju u Fondu.

Fond se formira na neograničeno vreme a struktura i sredstva se planiraju na godišnjem nivou, tako da ćemo za svaku godinu imati različiti iznos sredstava i verovatno različite, poboljšanje uslove finansiranja. Svake godine će se raspisivati i javni pozivi.

Fond nema status pravnog lica, on je za sada samo pozicija u finansijskom planu Sekretarijata za energetiku Grada Beograda.

Ideja je da se svake godine unapređuje koncept Fonda sa jasno izraženom namerom da Fond sutra možda preraste i u pravno lice u vlasništvu Grada Beograda i kombinovanom vlasništvu sa investitorima i da kao takav bude jedan od članova energetskog holding koji Beograd ima nameru da formira sa ambicijom da se mnogo ozbiljnije bavi projektima iz oblasti energetike.

Koje gradske institucije i preduzeća će učestvovati u aktivnostima Fonda?

Kabinet gradonačelnika je nosilac projekta, gradonačelnik je svojim aktom osnovao Fond za energetsku efikasnost. Sve odluke donosi Komisija fonda koju je formirao gradonačelnik a čine gradski sekretari najznačajnijih sekretarijata i institucija.

Sekretarijat za energetiku zajedno sa ostalim sekretarijatima i Beogradskim elektranama i Infostan tehnologijama upravlja i realizuje projekte i finansiranje projekata preko ovog Fonda. Sekretarijat za energetiku zajedno sa ova dva preduzeća priprema za Komisiju sve materijale i predloge odluka. Odluke se donose na osnovu Pravilnika o kriterijumima i merilima.

Šta podrazumevate pod energetskim holdingom i kada planirate da ga formirate?

Ove godine je doneta Strategija razvoja Beogradskih elektrana i Strategija razvoja Grada Beograda u kojoj je prvi put energetika prepoznata kao vrlo bitna komponenta. Iskustva drugih, pre svega mislim na grad Beč koji je po parametrima i kapacitetima sličan Beogradu, pokazuju da su oni svoje preduzeće za isporuku toplotne energije definisali kao nukleus budućeg energetskog holdinga. Beč ima preko 10 energetskih kompanija u različitim vlasničkim i organizacionim oblicima ali su svi oni ispod Wien Energy Holding-a koji je 100 posto u vlasništvu grada.

Želimo da realizujemo ne samo Fond već i druge energetske projekte u Beogradu – toplodalekovod, veliku kogeneraciju, korišćenje obnovljivih izvora, kroz različite modele saradnje sa partnerima – javno-privatno partnerstvo, joint venture i drugo, ali da sve to bude deo jednog sistema, gde će ispred Grada stajati jedno preduzeće.

To preduzeće po svim parametrima – tehničkim, organizacionim, finansijskim, mogu da budu Beogradske elektrane, da Grad svoju energetsku politiku u poslovnom delu realizuje preko svog preduzeća. Na taj način bismo imali više firmi koje se bave projektima iz oblasti energetike a svi bi bili u funkciji Beograda i interesa građana.

Ove godine je iz gradskog budžeta za Fond izdvojeno 120 miliona dinara. Da li imate već neku projekciju sredstava za sledeću godinu?

Još uvek je rano. Očekujemo da se svake godine izdvoji više sredstava. Već sada smo u pregovorima sa ozbiljnim finansijskim investitorima koji su vrlo voljni da u učestvuju u ovako koncipiranom projektu. Tako da očekujem da će sledeće godine biti veći iznos.

Ove godine, pošto je Zakon o stanovanju donet početkom godine, nismo mogli da uđemo u finansiranje projekata energetske efikasnosti stambenog fonda. Tim zakonom je stvoren pravni osnov da Grad može da ulaže budžetska sredstva u privatnu svojinu građana kada je u pitanju javni interes podizanja energetske efikasnosti.

Ove godine će javni konkurs biti isključivo usmeren na korisnike javnih objekata. To je dobar prvi korak da sve ove procedure isprobaju na nekom manjem uzorku kako bismo mogli da sagledamo sve efekte.

Svesni smo da je svaki početak težak, svesni smo ekonomsko-socijalne situacije u kojoj treba da realizujemo ovaj projekat ali moramo biti svesni da govorimo o početku koji će se zasnivati na par objekata. Ne možemo odmah prve godine da sredimo 100, 200 ili 300 zgrada, krenućemo od pet ili šest projekata.

O Fondu pričamo vrlo realno i pragmatično – hoćemo realne korake i efekte. Svesni smo da ćemo se ovim baviti još 15 do 20 godina.

Imate li već spremne projekte za unapređenje energetske efikasnosti javnih zgrada koji bi se finansirali ove godine iz Fonda?

S obzirom da se o Fondu govori već više od pola godine, svi korisnici javnih objekata su upoznati s tim i pripremaju odgovarajuće projekte tako da računamo da će sigurno dva ili tri javna objekta biti predmet realizacije. Koji će to objekti biti, znaćemo posle javnog konkursa i odluka komisija. Verujemo da će ti projekti u najvećoj meri biti završeni do kraja godine.

Javni konkurs će biti raspisan odmah posle rebalansa budžeta koji je ove nedelje na dnevnom redu Skupštine grada Beograda. Mi očekujemo da će se procedura oko javnog konkursa i izbora izvođača zavriši tokom leta i da od septembra krene realizacija.

Koliko je sredstava potrebno uložiti da bi se unapredila energetska efikasnost stambenog fonda u Beogradu i kolike bi uštede to donelo?

 Procenjena vrednost rekonstrukcije stambenog fonda na sistemu daljinskog je oko 1,2 milijarde evra. Zato kažem da je ovo projekat koji će dugo trajati. Ali ako ga realizujemo, mi ćemo osloboditi preko 1.000 MW od ukupno 3.000 MW kapaciteta Beogradskih elektrana, a 1.000 MW je jedan (HE) Đerdap. Na osnovu toga možemo bez dodatne investicije da proširimo sistem daljinskog grejanja u Beogradu i da na kraju imamo oko 70 ili 75 odsto grada na energetski efikasnom sistemu daljinskog grejanja.

Komentari (0)

Budite prvi da unesete komentar za ovaj clanak.

Unesi Komentar

Molimo sačekajte... Unesite obavezna polja. Desila se greška, molimo osvežite stranicu i pokušajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat.