BEF 2025: Regionalna saradnja može da olakša energetsku tranziciju i pruži energetsku sigurnost

Crna Gora, Srbija i Republika Srpska nemaju problem da privuku investicije u proizvodnju električne energije, ali imaju u prenosne mreže. Glavobolje im zadaje uvođenje prekogranične takse na CO2, koje će, ako ne bude odloženo, ozbiljno ugroziti privrede. Mađarska je zainteresovana da sa ovim zemljama, ali i sa celim Zapadnim Balkanom ojača energetske veze jer bi regionalna saradnja svima mogla da pruži energetsku sigurnost. Dekarbonizacija donosi gubitak radnih mesta, i tu bi Zapadnom Balkanu mogla da pomogne Hrvatska kako bi pokrenuli zapošljavanje u sektoru zelenih tehnologija. To su glavne poruke sa Ministarskog panela o regionalnoj saradnji JIE i strategijama energetske tranzicije.

Ministarski panel o regionalnoj saradnji JIE i strategijama energetske tranzicije bio je prvi od osam u okviru ovogodišnjeg Beogradskog energetskog foruma 2025. (BEF 2025). Konferencija je okupila četiri stotine učesnika iz više od 30 zemalja regiona, Evrope i šire.

Na panelu su učestvovali predstavnici vlada Crne Gore, Hrvatske, Mađarske, Republike Srpske, entiteta  BiH, i Srbije, kao i predstavnik Ekonomske komisije za Evropu Ujedinjenih nacija (UNECE). Moderator panela bio je Dirk Bušle, donedavno siva eminencija sekretarijata Energetske zajednice, a sada partner u advokatskoj kancelariji Becker Büttner Held.

On je naglasio da je pogrešan stav da članice Energetske zajednice zaostaju u energetskoj tranziciji za zemljama EU.

Sve njih, smatra, muče isti problemi, a to su pristupačnost energije, sigurnost snabdevanja, održivost, i kako se tranzicija može oblikovati na način da zadovolji ove zahteve. Dokaz su i isti problemi investitora u ovim zemljama – priključci na mrežu, dužina dobijanja dozvola.

Investicije u proizvodnju stižu, problem ulaganja u prenos i CBAM

Petar Đokić, ministar rudarstva i energetike Republike Srpske, ističe da je Republika Srpska uradila dosta na definisanju regulatornog okvira koji je u skladu sa pravilima Energetske zajednice odnosno Evropske unije.

On podseća da je BiH nedavno uz pomoć Sekretarijata Energetske zajednice usaglasila Zakon o regulatoru električne energije, prenosu i tržištu električne energije. Na taj način se stvara jedan od važnih preduslova da se uspostavi organizovano tržište električnog energije.

Đokić naglašava da je veoma važno što je RS prethodnih godina uspela da privuče investicije u zelenu energiju, pa trenutno ima zaključene ugovore o koncesijama i partnerstvima za gradnju solarnih elektrana, vetroparkova i hidroelektrana snage oko 2.200 MW.

CBAM će jako negativno pogoditi privredu BiH

Investicije u proizvodne kapacitete će, kako je naglasio morati da prate i ulaganja u prenosnu mrežu. Neophodna su velika ulaganja, pa zato očekuje pomoć evropskih finansijskih institucija, kao što su Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i Evropska investiciona banka (EIB), kao i Svetske banke. Ministar zato poziva ove finansijske institucije na partnerstvo.

U vezi sa uvođenjem prekogranične takse na CO2 (eng. carbon border adjustment mechanism – CBAM) on podvlači da se promene već dešavaju, pa je udeo fosilnih goriva u proizvodnji energije sa 62 odsto snižen na 54 odsto, dok je preostali deo obnovljiva energija.

Do 2028. će RS imati završene dve hidroelektrane ukupne snage 195 MW, kao i solarne elektrane snage 250 MW. Sve to će dodatno promeniti energetski miks, kaže Đokić.

CBAM je, smatra, rizičan model za privredu RS i cele BiH. Ako bi taj model bio primenjen onako kako se sada govori doprineo bi visokom rastu troškova, što će jako negativno pogoditi privredu. Zato se nada da će primena, kada je reč o BiH, biti posebno ramatrana.

Šahmanović: Završavamo NEKP

I Crna Gora beleži veliko interesovanje investitora za gradnju solarnih elektrana i vetroparkova. Prema rečima Admira Šahmanovića, ministra energetike i rudarstva, ova zemlja ima 45 zahteva za gradnju obnovljivih elektrana snage 5,5 GW, što je uspeh u poređenju sa ukupnim sadašnjim kapacitetom od oko 1 GW.

To je, naglašava, rezultat definisanja regulatornog okvira, pa su tako usvojeni zakoni o obnovljivim izvorima energije i energetici. Ali, neophodno je i ulaganje u prenosnu mrežu. Zbog toga će uskoro sa Italijom biti vođeni razgovori o instaliranju drugog kabla za prenos električne energije.

Od narednih koraka najavljuje da je pripremljen nacrt zakona o prekograničnoj razmeni energije i prirodnog gasa, a do kraja sledećeg meseca biće završen nacionalni energetski i klimatski plan (NEKP). Sa EBRD-om se pripremaju aukcije, a sa Italijom će biće potpisan memorandum o spajanju tržišta električne energije.

Crna Gora traži odlaganje CBAM-a do 2030.

Crna Gora ne može ostati van politika koje primenjuju razvijene zemlje, smatra Šahmanović. Ipak, naglašava da su energetska kriza, ali i nestanak struje u Španiji i Portugalu pokazali koliko je energija važna za svakodnevni život ljudi zbog čega bi trebalo biti oprezan sa politikama koje se primenjuju.

Kada je reč o CBAM-u on ističe da Crna Gora ne misli da EU želi da našteti njenoj ekonomiji, ali zemlja nije spremna za njegovo uvođenje.

„Možda smo sada u situaciji u kojoj su naši partneri iz EU bili pre 20 godina. Dakle, moramo mnogo da investiramo u naše proizvodne kapacitete, u mrežu, u skladištenje. I za to su potrebne godine, pa ako ne dobijemo izuzeće do 2030. godine, mislim da ne možemo da se nosimo sa ovim izazovom“, poručuje Šahmanović.

Sigurno snabdevanje nacionalnog tržišta najviši cilj

Jovana Joksimović, pomoćnik ministra rudarstva i energetike Srbije za međunarodnu saradnju, evropske integracije i upravljanje projektima, smatra da je energetska tranzicija dugačak proces, intenzivan, kako tehnički tehnološki operativno, tako i finansijski.

Od oktobra 2022. obnovljiva energija u energetskom miksu je povećana 83 odsto, što dovoljno govori o napretku energetske tranzicije, poručuje ona.

Moramo da budemo realistični, kao i socijalno osvešćeni jer su pravedna i održiva tranzicija nešto što bi trebalo pažljivo razmatrati prilikom promene energetskog miksa, gde je ugalj zastupljen sa 60 odsto.

Energetski miks nije samo proizvodnja, kako dodaje, već i prenosna i distributovna mreža, energetska efikasnost, zatim digitalizacija i automatizacija.

Joksimović: Prioritet je da se obezbedi dovoljno električne energije po najpovoljnijim mogućim cenama za građane i privredu

Ona ističe da je potrebno biti ambiciozan i posvećen ciljevima kada je reč o energetskoj tranziciji, ali je uverena da postoji i viši cilj. Na nivou jedne države to je da se obezbedi dovoljno električne energije po najpovoljnijim mogućim cenama i za građane i za privredu. To je ono što nam je na prvom mestu, ističe Joksimović, i dodaje da se potrebe za strujom stalno uvećavaju.

Vođena tim ciljem, između ostalog, Srbija razmatra i korišćenje nuklearne energije, pa je u toku priprema studije o mogućim opcijama.

I Boglarka Ileš, državna sekretarka za bilateralne odnose mađarskog Ministarstva inostranih poslova i trgovine, naglašava da je njihova prva dužnost da obezbede ne samo klimatsku neutralnost i održivu energiju, već dostupnu energiju sa stabilnim snabdevanjem za domaćinstva i firme.

Diverzifikacija uvoza energije i energetskog miksa su, ističe, ključni kako bi se osigurao energetski suverenitet. U tom smislu i vidi važnost saradnje ove zemlje sa Zapadnim Balkanom, a posebno Srbijom.

Ileš: Energetska bezbednost Evrope je uništena

Ona navodi da je premijer Viktor Orban pre nekoliko dana izjavio da je EU, uključujući i Mađarsku, imala uspešnu ekonomsku strategiju zasnovanu na jeftinom ruskom gasu i uglavnom naprednoj nemačkoj tehnologiji, koja je, nažalost, napuštena.

„I sada ne vidimo nikakvu drugu strategiju unutar EU“, podvlači ona.

Smatra da je zbog ideološki vođenih sankcija Rusiji i Zelenog evropskog dogovora, energetska bezbednost Evrope uništena. Ali, kako ističe, Mađarska ne sme dozvoliti da je to oslabi.

Region se, prema njenim rečima, nalazi na raskrsnici esencijalnih energetskih puteva, koji povezuju Istok i Zapad, a takođe Jug i Sever. Mađarska, kao zemlja članica EU, može da deluje kao most između zemalja koje nisu članice EU i same EU.

Kao dobre primere saradnje sa Srbijom ona navodi gasovod Turski tok, kao i projekat Panonski koridor koji će duplirati kapacitet za prenos struje između dve zemlje.

Energetska tranzicija je, ipak, prilika

Njeno mišljenje, u jednoj stvari ne deli Marija Pujo Tadić, specijalna izaslanica za klimatske promene u Vladi Republike Hrvatske. Ona tvrdi da nije tačno da Evropa nema svoj plan. Evropa ima svoj jasan plan, svoju jasnu strategiju, naglašava ona i dodaje da je usvojen Dogovor za čistu industriju.

Dve su važne strategije na koje skreće pažnju zemljama Zapadnog Balkana – Pariski sporazum i Zelena agenda za Zapadni Balkan.

Kao članica Naučnog saveta predsedništva COP 29 podseća da će ove godine biti urađen pregled nacionalnih doprinosa, odnosno provera kako određene zemlje ispunjavaju te svoje planove, koji su usko povezani sa smanjenjem emisija CO2.

Pujo Tadić: Neophodna edukacija stanovništva i specijalizacija radne snage

Zelena agenda za Zapadni Balkan je takođe, prema njenim rečima, predvidela da će se emisije CO2 smanjiti do 2050, što je zapravo zajednički cilj EU.

Ali, ona je savetovala, da politike i zakoni nisu dovoljni, već i edukacija stanovništva i specijalizacija radne snage jer tranzicija otvara niz novih radnih mesta. Hrvatska u tom smislu može biti velika podrška Zapadnom Balkanu jer je takve obrazovne programe pokrenula pre pet godina, poručuje Pujo Tadić.

Vezu energetske tranzicije i novih radnih mesta naglasio je i Dario Liguti, direktor sektora Održiva energetika u Ekonomskoj komisiji za Evropu Ujedinjenih nacija (UNECE). Region, kako kaže, ima ogromnu priliku da kroz ozelenjavanje proizvodnje električne energije i tranziciju u EU postane deo lanaca snabdevanja za zelene tehnologije.

Glavne razloge za to vidi u geografskoj blizini velikom evropskom tržištu i obimnoj i stručnoj radnoj snazi u regionu koja se dodatno može usavršiti. Sve to povezuje sa pravednom tranzicijom koja je neophodna regionu zbog postepenog prestanka korišćenja uglja.

Liguti: Postoji veliki prostor za energetsku efiaksnost u regionu

Analiza UNECE-a je pokazala da vetar, solar i hidroelektrane u kombinaciji sa baterijama mogu da zadovolje skoro sve potrebe u potrošnji Zapadnog Balkana. Ali, smatra da je diverzifikacija različitih izvora energije važna i za ozelenjavanje energetskog miksa i za energetsku sigurnost.

Liguti pozdravlja najavljena ulaganja u proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, ali upozorava da je to jedna strana priče, a druga je energetska efikasnost. On podseća da je energetski intenzitet u regionu veoma visok, tačnije postoji prostor za uštedu energije.

Velike solarne elektrane i vetroparkovi su, kako objašnjava, odlične jer su lako vidljive. Teži deo je ulaganje u energetsku efikasnost – u zgrade, firme, domaćinstva. Kao primer je naveo projekat sa EBRD-om u Severnoj Makedoniji za domaćinstva i mala i srednja preduzeća kako bi smanjili troškove tečnih goriva i struje.