BEF 2025: Jačanje kapaciteta kompanija, različiti modeli ključ za veći broj PPA ugovora

Jačanje kapaciteta kompanija kupaca energije, zajedno sa unapređenjem regulative i više različitih modela ugovora o otkupu električne energije moglo bi da poveća broj ovakvih ugovora na Zapadnom Balkanu. Osim što bi ubrzali prihvatanje obnovljive energije, takvi ugovori bi mogli pomoći i u obezbeđivanju bazne energije iz hibridnih elektrana. Taj doprinos mogao bi biti presudan, s obzirom da je zamena trenutnih izvora bazne energije ključno pitanje dekarbonizacije regiona, poručili su učesnici panela o ugovorima o otkupu električne energije održanog na Beogradskom energetskom forumu 2025.

Beogradski energetski forum 2025. (BEF 2025) je privukao četiri stotine učesnika iz više od 30 zemalja iz regiona, Evrope i šire.

Panel „Ugovori o otkupu električne energije kao ključ rasta obnovljivih izvora energije u JIE“ okupio je sve učesnike na tržištu ovih ugovora: investitore, korporacije, elektroprivrede, konsultante. Njihova diskusija bila je usmerena na pet segmenata – globalni trendovi, glavni pokretači, specifičnosti u regionu, izazovi i rizici, i šta donosi implementacija na terenu.

Moderator panela bio je Mislav Slade-Šilović, vodeći savetnik za energetiku, komunalne usluge i resurse u JIE i član osnovnog tima za PPA ugovore u konsultantskoj kući PwC.

Globalni trendovi: PPA ugovori su i dalje tema broj 1, ali solar capture rate postaje problem

Prema rečima Natalije Ljubić, menadžerke za PPA i baterijske sisteme za skladištenje energije (BESS) u firmi Pexapark, ugovori o otkupu električne energije (eng. power purchase agreement – PPA) su i dalje aktuelni u Evropi. Mesečno se potpisuje 15-30 ugovora za 500-2.000 MW. To su, podvukla je, samo dugoročni ugovori sa fiksnom cenom koji se smatraju isplativim za finansiranje i objavljeni. Sa kratkoročnim ugovorima, na 2-3 godine, ima ih mnogo više.

Utisak je da se sve svodi na korporativne ugovore, ali ima dosta i onih u kojima elektroprivrede ili velike energetske firme preuzimaju energiju od proizvođača (eng. utility PPA), ali se ne objavljuju uvek, dodala je ona.

Većina su fizički PPA ugovori, ali Pexapark beleži sve više finansijskih ugovora. Dosad je u 2025. bilo skoro 20 odsto finansijskih ugovora od svih objavljenih, dok je pre nekoliko godina to bilo 5-10 odsto. Takođe, više ima ugovora u kojima je kupac energije u obavezi da plati ono što prodavac proizvede (eng. pay-as-produced) nego onih u kojima kupac dobija baznu energiju na mesečnom nivou (eng. montly base load).

Odnos je u JIE drugačiji, pa je čak 70 odsto virtuelnih ili finansijskih ugovora.

Prilično je izazovno pronaći kreditno sposobnu kompaniju potrošača u regionu

Za investitora Jofroja Bekersa, šefa PPA ugovora u kompaniji DRI, prilično je izazovno pronaći kreditno sposobnu kompaniju potrošača u regionu, pod kojim podrazumeva Grčku, Bugarsku i Rumuniju. Zato kada žele da ubrzaju stvari, tačnije da prodaju struju iz svojih projekata, obrate se elektroprivredama ili trgovcima.

Negativne cene stižu u region, tako da će kanibalizacija solarne energije biti veća na duži rok, dodao je.

Prema bugarskoj Asocijaciji za proizvodnju, skladištenje i trgovinu električnom energijom (APSTE), situacija je u istom regionu drugačija u odnosu na pre pet godina. Tada nije bilo PPA ugovora, ali sada počinju da postaju nešto što je uobičajeno, iako su uslovi sve složeniji, rekao je predsednik Asocijacije Nikola Gazdov.

Mislav Slade-Šilović (PwC) je posebno naglasio pad stope koja pokazuje odnos cene po kojoj se prodaje struja iz solarne elektrane i veleprodajne cene struje (eng. solar capture rate). Drugim rečima, padaju prihodi vlasnika solarnih elektrana. To se, takođe, odražava na cenu energije u solarnim PPA ugovorima i njihovu složenost, koja je u suštini veća nego kod energije vetra, dodao je.

Glavni pokretači: Različiti prioriteti zahtevaju različite modele ugovora

Ivana Đurović, menadžerka za obnovljive izvore energije u Knauf grupi, ističe da PPA ugovori predstavljaju prekretnica u nabavci energije, jer se u suštini više ne radi samo o kupovini energije ili zaštiti od rizika.

Sada korporativni PPA ugovori donose dugoročni ugovor, kojim se produžava period zaštite od rizika za firme, a takođe omogućava postizanje njihovih ciljeva održivosti, objasnila je ona.

Ovi ugovori, dodaje, nisu namenjeni kompanijama sa potrošnjom ispod 30-40 GWh godišnje, dok su brendiranje i smanjenje troškova česti razlozi firmi da ih potpišu.

Baš ti razlozi, smatra Mislav Slade-Šilović (PwC), presudno utiču na vrstu ugovora koji se potpisuje.

Prema rečima Nikole Gazdova (APSTE), u regionu, što znači Bugarska, Rumunija i Grčka, PPa ugovore uglavnom potpisuju firme koje imaju neke ESG obaveze ili koje žele da pokažu svojim klijentima i kupcima da vode računa o zaštiti životne sredine.

Ključna karakteristika PPA ugovora je partnerstvo dve kompanije

Na tržištu, dodaje, postoji čitava lepeza ugovora. Fizički ugovori sa velikim potrošačem struje, virtuelni ugovori sa telekomunikacionom kompanijom, ugovo sa velikom međunarodnom kompanijom koja proizvodi gume, koji predstavlja kombinaciju prethodna dva pomenuta ugovora.

Kao investitor, DRI trenutno modifikuje svoju strategiju u mešoviti portfolio. Umesto da za PPA ugovor ponude solarnu elektranu, oni dodaju i vetroelektrane i kombinuju različite tehnologije u jedan jedinstveni ugovor.

To im omogućava da postignu bolju cenu, što je obično i korisnije za onog ko preuzima energiju (eng. off-taker). Druga stvar kojim se trude da povećaju vrednost ugovora je ugovaranje minimalne cene (eng. floor price) umesto fiksne cene, otkrio je Jofroj Bekers.

Za Mislava Slade-Šilovića (PwC) ključna karakteristika PPA je partnerski sporazum između dve kompanije. Potrebno je, dodaje, da bude uravnotežen, kako bi se osiguralo da obe strane mogu da ga ispune do kraja mandata. Ako neko bankrotira, onda to nema smisla za obe strane, podvukao je on.

Specifičnosti u regionu: Korporacije treba da uče, PPA proizvodi da budu raznovrsniji

Elektroprivreda Srbije (EPS) u poslednje vreme potpisuje dosta ugovora o o otkupu električne energije. Međutim, ti PPA ugovori se razlikuju od klasničnih jer su bazirani na premijama dodeljenim investitorima na aukcijama.

Ali, prema rečima Davora Pupovca, direktora Odeljenja za analizu tržišta u EPS-u, kompanija je zainteresovana da sklapa ugovore bez premija, tačnije korporativne PPA ugovore. zasad, kako kaže, EPS nije imao mnogo interesovanja za korporativne ugovore od strane potrošača.

Baš je uloga EPSa odnosno velikih elektroprivreda, prema rečima Mislava Slade-Šilovića (PwC), veoma važna za razvoj PPA ugovora. Dominantni dobavljač na jednom tržištu ima ključnu ulogu, bilo kao posrednik ili kao neko ko će pružati B2B proizvode onima koji preuzimaju struju i investitorima odnosno proizvođačima, rekao je on.

Njegovo mišljenje deli i Jofroj Bekers (DRI), koji očekuje da u bliskoj budućnosti uloga velikih elektroprivreda, kako posrednika, bude još veća.

Na pitanje da li će korporativni PPA ugovori uskoro stići u Srbiju, iz EPS-a poručuju “ne tako brzo”. Međutim, Davor Pupovac (EPS) uverava da EPS neće dozvoliti da izgubi važne potrošače, jer ne može da ponudi takav proizvod.

Korporacije nisu previše zainteresovane za PPA ugovore jer traže stabilnost kada je reč o ceni energije

Ivana Đurović (Knauf) smatra da ima nekoliko razloga za sporo prihvatanje korporativnih PPA ugovora na Zapadnom Balkanu. Korporacije kupci energije nisu baš spremne za PPA jer traže stabilnost kada je reč ceni, a dominantan model na tržištu je onaj u kojem je kupac energije u obavezi da plati ono što prodavac proizvede (eng. pay as produced), što ne obezbeđuje stabilnost cena. Model koji obezbeđuje veću stabilnost cena je bazna energija na mesečnom nivou.

Da bi se postigla veća zastupljenost PPA ugovora, potrebno je da korporacije izgrade svoje kapacitete za njihovo sklapanje, kao i da njihova ponuda bude raznovrsnija, ističe ona.

Sa njom je saglasna i Natalija Ljubić (Pexapark), koja kaže da je kompanijama, na primer, potrebno više znanja o rizicima povezanim sa ovim ugovorima, računovodstvenim pravilima. Takođe, malo je firmi koje su spremne da zaključuju ugovore na pet do deset godina jer ne znaju kakva će biti potražnja za njihovim proizvodima ili kakvi će im biti troškovi u tom periodu, podvukla je Ljubić.

Izazovi, rizici: Upravni odbori ulaze u sofisticirane teme vezane za energetiku

Kreditna sposobnost je jedan od glavnih izazova, ocenjuje Jofroj Bekers (DRI). On veruje da bi osiguranje kredita moglo biti ključno, kao neka vrsta državnih garancija. Nikola Gazdov (APSTE) takođe naglašava edukaciju firmi kupaca energije. U tom smislu podseća da je svim evropskim zemljama bila potrebno vreme da razviju PPa ugovore, i slično se dešava u regionu.

Kada je reč o kreditnom riziku, Evropska komisija radi na tome, primetio je Gazdov.

Govoreći o vremenu za edukaciju, Mislav Slade-Šilović (PwC) pretpostavlja da je potrebno jedna do dve godine. Realnost je, dodaje, da su upravni odbori firmi iz različitih industrija prinuđeni da se bave sofisticiranim temama povezanim sa energiju.

Prepreke za PPA ugovore praktično ne postoje u Srbiji

Slade-Šilović je upitao predstavnika EPS-a da li je kompanija spremna da ponudi nove B2B proizvode, koji idu ruku pod ruku sa razvojem tržišta PPA ugovora.

Pre nego što je odgovorio, Davor Pupovac (EPS) je istakao da prepreke za ove ugovore praktično ne postoje u Srbiji. To je potkrepio rekavši da postoji berza, EPS je spreman da potpiše ugovore za sleeving odnosno posredovanje između kupca i prodavca ili balansiranje, sistem garancija porekla funkcioniše, EPS je kao proizvođač i dobavljač aktivan na berzama električne energije u regionu.

EPS bi takođe prodavcu struje mogao da ponudi prodaju energije na veleprodajnom tržištu (eng. root to market), ali trenutno ne može prodaju na berzama, objasnio je Pupovac.

Kao predstavnik kompanije kupca energije Ivana Đurović (Knauf) upitale ga je kakva bi mogla biti ponuda EPS-a za savršenog korporativnog kupca koji traži fizički PPA. Za sada, verovatno model u kojem je kupac energije u obavezi da plati ono što prodavac proizvede (eng. pay as produced), odgovorio je Pupovac.

Šta donosi primena na terenu: Hibridne kombinacije otvaraju prostor za inovativne poslove

Mislav Slade-Šilović (PwC) pokušao je da sumira situaciju. Ako se pogleda šira situacija i izazovi u EU, posebno sa padom stope koja pokazuje odnos cene po kojoj se prodaje struja iz solarne elektrane i veleprodajne cene struje, sada su već u igri, kako naglašava, napredne tehnološke strukture, uključujući baterije i druga hibridna rešenja na strani PPA ugovora.

Na to je, Natalija Ljubić (Pexapark), dodala podatak da je prinos solara prošlog meseca u Nemačkoj bio 40 odsto, što je skoro neizdrživa situacija za solarne projekte. Svi developeri odnosno oni koji razvijaju projekte ili proizvođači energije, posebno oni sa solarnim elektranama, ozbiljno razmatraju dodavanje baterijskih sistema za skladištenje energije, a pojavljuju se i projekti za samostalne baterije.

Ona i Nikola Gazdov (APSTE) su saglasni da ishod ovakvo razvoja na tržištu mnogo zanimljivih inovativnih struktura i širok prostor za različita rešenja.

Kombinacija baterija sa solarnom elektranom smanjuje kanibalizaciju i povećava prinose od solara

Kao jedan od izazova koji se sada pojavljuju Ljubić navodi kako osigurati što više prihoda od baterije, ali sa ciljem dobijanja nečega što bi banke finansijski podržale. Gazdov je naveo nekoliko dilema: da li imati jednu firmu koja poseduje različitu imovinu ili velika elektroprivreda koja sve to objedinjuje i agregira, da li da tokovima prihoda upravljaju same kompanije proizvođači energije ili optimizatori.

Kada je reč o samostalnim baterijama, on vidi priliku isključivo u arbitraži i možda sistemskim uslugama.

Jofroj Bekers (DRI) je iz ugla kompanije developera i proizvođača energije objašnjava šta bi mogla biti glavna upotreba baterija u Rumuniji. Baterija sa solarnom energijom smanjuje kanibalizaciju i povećava prinose solara, dok sa vetroparkom smanjuje troškove balansiranja, naglašava.

Ako se baterija instalira pored fotonaponske elektrane, on smatra da će proizvođač moći da dobije veću cenu energije od kupca.

Kombinacije vetra, solara i baterija faktički daju novu elektranu

U budućnosti očekuje više PPA ugovora u kojima je kupac u obavezi da plati ono što je prodavac obećao (eng. pay as nominated), u odnosu na one u kojima je kupac u oabvezi da plati ono što je prodavac proizveo, jer to daje veću fleksibilnost u monetizaciji baterija na različitim tržištima.

Sa tim kombinacijama vetra, solara i baterija, u osnovi, imate novu elektranu, koja daje baznu energiju, primetio je Mislav Slade-Šilović (PwC).

Na taj način se, kako kaže, tema PPA ugovora uklapa u širu diskusiju o energetskoj tranziciji i dekarbonizaciji. Na primer, prihvatanjem uloge kompanije koja kupuje energiju iz projekata na obnovljivu energiju EPS dekarbonizuje sopstvenu proizvodnju.

Hibridne kombinacije, dodaje, delimično zadovoljavaju potrebe za baznom energijom.

Na kraju, različite tehnologije, uključujući skladištenje energije, mogu pružiti deo odgovora za izazov koji muči region, a to je zamena bazne energije, zaključuje Slade-Šilović.