Foto: lapping from Pixabay
Beč je poznat po svojim zelenim površinama, ali to ne znači da je sav posao završen. Metropola drveća broji više od 500.000 stabala i više od 1.000 parkova i zelenih površina. Takva zelena mreža značajno doprinosi kvalitetu vazduha i opštoj dobrobiti građana. Međutim, kako posledice klimatskih promena postaju sve izraženije, ovaj broj stabala nije dovoljan, zbog čega je startap Die Zweigstelle pokrenuo projekat Pflanz.mi, čiji je cilj da kroz razvoj digitalne platforme i aplikacije omogući građanima da identifikuju i predlože lokacije pogodne za sadnju drveća.
Sve manje zelenila i sve više trotoara, zgrada i drugih površina koje apsorbuju i zadržavaju toplotu čine gradove toplijima u odnosu na njihovo ruralno okruženje. Naučnici ovaj fenomen nazivaju urbanim toplotnim ostrvima.
Drveće smanjuje temperature pomoću hlada, čime doprinosi smanjenju ovog efekta. Takođe, sadnja drveća jedan je od najisplatljivijih načina uklanjanja ugljen-dioksida iz atmosfere. Drveće pozitivno utiče na smanjenje učestalosti raka kože, astme, hipertenzije i oboljenja povezanih sa stresom tako što filtrira zagađen vazduh i uklanja zagađivače vazduha, smanjujući formiranje smoga i pružajući zaštitu od solarne radijacije.
Sa druge strane, sadnja novih stabala u gradu je često komplikovana. Instalacije pod zemljom i ograničen prostor otežavaju i poskupljuju proces, jer korenje zauzima otprilike onoliko mesta koliko je krošnja široka. Pored toga, često dolazi i do konflikta u vezi sa korišćenjem prostora, na primer za parking mesta.
Beč ima više od 500.000 stabala i više od 1.000 parkova i zelenih površina, ali to nije dovoljno, jer je problem toplotnih ostrva zbog klimatskih promena sve izraženiji. Zato se ulažu napori kako bi se očuvale i unapredile zelene površine.
Najvažnijih misija projekta je uključivanje građana u proces odlučivanja
Bečki startap Die Zweigstelle pokrenuo je inovativni projekat Pflanz.mi (Zasadi.me), koji ima za cilj mapiranje optimalnih lokacija za sadnju novih stabala. U središtu projekta je razvoj digitalne platforme koja služi kao alat za prikupljanje i vizualizaciju podataka.
Platforma ima za cilj formiranje mape na kojoj će biti prikazani potencijalni prostori za sadnju drveća pri čemu su uzeti u obzir prostorni, infrastrukturni i ekološki faktori. Fokus je stavljen na područja sa gustim građevinama, velikim površinama asfalta i malom površinom zelenila.
Uključivanje građana u proces odlučivanja o urbanom zelenom razvoju jedan je od najvažnijih misija projeka. Stanovnici Beča će preko aplikacije moći da pristupe platformi i predlože lokacije za sadnju stabala.
Prva testna faza biće fokusirana na jednu ulicu kako bi se procenila efikasnost i praktičnost rešenja. Ukoliko projekat uspe može poslužiti kao model za druge gradove i opšine koje rade na rešavanju sličnih izazova u urbanističkom planiranju i razvoju.
Integracijom učešća građana, digitalnih tehnologija i praksi održivog urbanog razvoja, Pflanzen.mi nastoji da stvori sveobuhvatan sistem koji ne samo da unapređuje zelenu infrastrukturu grada, već i jača zajednicu i stvara svest o važnosti urbanih zelenih površina.
Beč se sve više oslanja na sadnju drveća koje je otporno na visoke temperature
Grad Beč se orjentisao na sadnju drveća koje je otpornije na toplotu, usled promene klimatskih uslova i sve veći broj toplih dana u godini. Napravljena je lista od 19 vrsta koje dobro podnose gradske vrućine. Među njima su javor klen, kelreuterija – lampion drvo ili koprivić-drvo, koje se u Beču intenzivnije koristi poslednjih deset godina.
Tokom vrelih letnjih dana, zalivanje gradskih stabala se intenzivira. Mlada stabla koja se ne zalivaju pomoću automatskog sistema, dobijaju vodu jednom nedeljno, a u periodima velikih vrućina i po dva puta nedeljno. Dodatno, mlada stabla se premazuju belim premazom kako bi se zaštitila od ekstremnih vremenskih uslova.
U Beču se primenjuje i relativno nov princip grada-sunđera. Ta strategija urbanog dizajna povećava otpornost gradova na poplave uvođenjem poroznih materijala u izgradnji urbane infrastrukture. Drveće na ovaj način dobija više prostora za širenje korenja i može da upije više vode, a dodatni efekat je stvaranje prostora za zadržavanje kišnice, što rasterećuje kanalizacioni sistem i obezbeđuje drveću vodu tokom sušnih perioda.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.