Beč je najzeleniji grad na svetu po novoj metodologiji

Beč je najzeleniji među pedeset vodećih gradova sveta u turističkoj delatnosti. Pobedio je zahvaljujući velikom broju zelenih i održivih rešenja, a ocenjivani su parkovi, korišćenje energije iz obnovljivih izvora, javni prevoz, potrošnju vode, prostor za pešake, recikliranje i zagađenost vazduha.

Resonance Consultancy je u postojeću metodologiju za izbor najboljih gradova sveta sa preko milion stanovnika – Best Cities, dodao i  zeleni indeks,  a prestonica Austrije se izborila za najviši rejting u ovoj kategoriji. Beč je poznat po izuzetnim zelenim površinama, ima dobro organizovan javni prevoz, a 30 procenata potražnje za energentima pokriva iz obnovljivih izvora,  pokazuje nova studija. Istraživači su takođe pohvalili 135 zelenih pijaca, pa je i to doprinelo da Beč postane najzeleniji među gradovima koje turisti najčešće biraju za destinaciju.

Na listi se osim Beča nalaze i Minhen i Berlin, koji su zauzeli drugo odnosno treće mesto. Prate ih redom Madrid, Sao Paulo, Mančester, Lisabon, Singapur i Amsterdam. Vašington, prestonica Sjedinjenih Američkih Država, na začelju je među deset najzelenijih gradova.

Urbanizam po meri stanovnika

Gotovo pola stanovnika Beča, šampiona u kategoriji World’s Greenest Cities, ima godišnju karticu za javni prevoz, naglasila je organizacija. To ga čini izuzetno snažnim u segmentu mobilnosti.

Skoro pola populacije austrijske prestonice ima godišnju karticu za javni prevoz

„Rodno mesto modernizma ima sijaset svežih ideja o mobilnosti i javnim parkovima. Ali ova posvećenost vezana je za istoriju metodičnog urbanizma, koji je svetu podario sve od Gradskog parka (otvorenog 1862), koji je inspirisan engleskim vrtovima, do pravog nacionalnog parka (Nationalpark Donau Auen), koji se nalazi odmah izvan grada“, izjavio je Chris Fair, predsednik i generalni direktor Resonance Consultancyja.

Čista struja, čist vazduh

Istraživanje najzelenijih gradova vrednovalo je i zagađenost vazduha česticama PM10, potrošnju vode po glavi stanovnika, veličinu površina za pešake i dostupnost recikliranja i mesta za kompostiranje. Treba napomenuti i da je Beč po kvalitetu života u anketi Quality of Living Survey 2019 proglašen najboljim desetu godinu zaredom. Grad se takođe već decenijama drži u svetskom vrhu u oblastima kao što su održivi razvoj i inovacije.

Austrijska vlada je ove godine obećala da će na milion krovova biti postavljeni solarni paneli, u okviru napora da zemlju do 2040. učini neutralnom po pitanju ispuštanja gasova s efektom staklene bašte.

Beč je otišao i korak dalje, pa je upravo, u okviru promene pravila za izgradnju, obavezu postavljanja fotonaponskih ćelija na nove zgrade proširio na stambene i obrazovne jedinice. Lokalna samouprava je takođe saopštila da solarni paneli moraju da se instaliraju i pri renoviranju. Po propisu se dozvola sada ne može dobiti bez punjača za električne automobile.

Komunalna kompanija Wien Energie GmbH nudi stanovnicima mogućnost da dozvole postavljanje fotonaponskog pogona na svom krovu i onda koriste tu struju po povlašćenoj ceni.

Iskoraci u energetici

Međunarodni aerodrom u Beču nije čekao da mu se kaže i odlučio je napravi solarne elektrane na jednoj poslovnoj zgradi i dve garaže. Zajedno s četiri takva postrojenja koja su puštena u rad lane, godišnja proizvodnja bi trebalo da premaši tri gigavat-sata. Aerodrom u voznom parku ima stotine električnih autobusa.

IKEA gradi sledeću robnu kuću bez garaže! Osim toga, carstvo dizajna angažovalo je Querkraft Architekten da ozeleni fasadu i krov, koji će biti otvoren za posetioce. Projekat se nalazi kod železničke stanice Westbahnhof.

Kad smo kod arhitektonskog projektovanja, ali i održivosti, rekonstrukcija oštećenog pogona Špitelau, završena 1992, podarila je Beču pravu atrakciju. Jedan od najvećih iskoraka grada u održivom razvoju bilo je uvođenje spaljivanja otpada  u energetske svrhe pre skoro šest decenija. Danas ovo postrojenje, koje više liči na muzej savremene umetnosti nego na postrojenje koje snabdeva 50.000 stanovnika Beča električnom energijom i 60.000 toplotnom energijom, predstavlja jedan od simbola Beča.

Beč je havarisanu spalionicu otpada 1992. obnovio najnovijom opremom i po ideji poznatog umetnika Friedensreicha Hundertwassera

Spalionica otpada je sada deo vizuelnog identiteta grada koliko i palata Šenbrun s vrtovima ili Štefansplac. Spoljašnjost je delo ikone austrijske umetničke scene Friedensreicha Hundertwassera. Tehnologija je u vreme obnove unapređena da bi se podigli standardi zaštite životne sredine.

Beč ima još tri pogona u kojima spaljuje otpad i dobija struju i grejanje. Sagrađeni su pored parkova i stambenih zgrada.