x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Vaša imejl adresa je sigurna kod nas

x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Your email is safe with us

Banjac: Fid-in model prevaziđen, sledeći korak fid-in premije i aukcije

18.05.2018. | Komentari: 0Autor:

Slika: Adria Media Group
Banjac: Fid-in model prevaziđen, sledeći korak fid-in premije i aukcije

Model fid-in tarifa za podsticanje obnovljivih izvora energije (OIE) jeste prevaziđen i sledeći korak su fid-in premije i aukcije, izjavio je Miloš Banjac, pomoćnik ministra energetike za OIE i energetsku efikasnost, ali nije precizirao kakav će biti model subvencionisanja OIE kada na kraju godine istekne uredba zasnovana na fid-in tarifama.

Na konferenciji Energetski efikasna Srbija, koju je organizovala Adria Media Group, on je rekao da će prioriteti ministarstva u narednom periodu biti formiranje fonda za energetsku efikasnost, kako bi postojeći budžetski fond od 1,2 miliona evra godišnje prerastao u fond sa 30 do 40 miliona evra, što bi omogućilo početak velikog renoviranja privatnih i javnih objekata, i jačanje modela energetskog menadžmenta.

Banjac je istakao da fid-in model podsticaja OIE, koji je Srbija uvela 2009, jeste prevaziđen, ali ne treba zaboraviti da ga je Nemačka uvela 1992. Sledeći korak, kako je naveo, je prelazak na model fid-in premija sa aukcijama, gde će pravo da gradi dobiti oni koji ponude najnižu cenu.

“Srbija se oslanja na ugalj za proizvodnu električne energije, i to će raditi još neko vreme, Ali, to neće biti večno, moramo da razmišljamo ne šta ćemo raditi u u narednih pet nego 50 godina. U Strategiji energetike nije spomenut nuklearni program, ali ta opcija je otvorena. OIE ne mogu da pokriju sve potrebe, to je činjenica, i da iskoristimo sto odsto potencijala”, istakao je Banjac.

On je naveo da privreda ne sme da bude takva da troši mnogo energije, kao što je sada slučaj, na primer, sa čeličanom ili Azotarom. Rešenje je da se razvija IT industrija, koja sa manje energije daje mnogo veće prihode.

Banjac je istakao da je Srbija dosad usvojila tri akciona plana o povećanju energetske efikasnosti, kao i da su ciljevi u prve dve etape ispunjeni, dok za treću, koja predviđa uštedu od četiri odsto da bi se došlo do nekih devet odsto za oko devet godina, još nema podataka.

“Mi stalno štedimo, to nije problem, ali sada nam raste potrošnja zbog privrednog rasta. Zato u apsolutnim brojevima nećemo ostvariti uštede, ali u procentima hoćemo. Imali smo neke ciljeve u apsolutnim brojevima, nismo ih ostvarili, na žalost ili na sreću, jer nije loše ako oplemenite energiju i povećate BDP”, naveo je on.

EPS do kraja godine mora da podnese zahtev za subvencionisanje vetroparka

Elektroprivrede Srbije (EPS) će, kako je najavio Aleksandar Jakovljević, direktor Sektora za strategiju, razvijati projekte na vetar i solar, kao što su planirane investicije u Kostolcu. On je podsetio da se projekat vetroparka u Kostolcu razvija nekoliko godina, a prva merenja potencijala vetra su rađena pre 5-6 godina.

Miloš Banjac je podsetio da je EPS 2015, kada je pripremana regulativa o podsticaju za OIE, već imao ugovor sa KfW o gradnji vetroparka u Kostolcu, pa je, s obzirom da je reč o međunarodnom ugovoru koji ima važnost zakona, prihvaćeno da ova elektrana bude izuzetak u odnosu na kvotu od 500 MW iz energije vetra koja će biti subvencionisana.

“Tih 66 MW će biti subvencionisani ako EPS do kraja ove godine preda zahtev za privremeni status povlašćenog proizvođača iz OIE jer tada ističe uredba o podsticajima. Ne vidim razlog da to ne urade. Posle toga imaju tri godine da završe projekat, ili će im investicija propasti”, istakao je Banjac.

Jakovljević je naveo da pravila EU, koja su na snazi i koja se pripremaju, menjaju načine na koje kompanije prave planove.

“U Srbiji je to dodatno neizvestan proces, imajući u vidu, da se u ovom trenutku ne zna kada će neke obaveze važiti za Srbiju. Iščekujemo šta će se dalje dešavati, da li će ulazak u EU biti 2025, ili ćemo za neke obaveze dobiti više vremena. Pokušavamo da napravimo neki scenario koji je najmanje izložen rizicima, a da omogućava uspešno poslovanje”, naveo je on.

Jakovljević je istakao da se pod OIE uglavnom podrazumevaju izvori koji dobijaju subvencije, ali se zaboravlja da u ovu grupu spadaju i velike hidroelektrane, iz kojih EPS dobija 30 odsto električne energije. U modernizaciju velikih HE investirano je dosad 250 miliona evra, a uložiće se još 650 miliona.

“Investiciono to je kao 500 MW na vetar sa proizvodnjom od 1,2 TWh, dok je snaga tih velikih HE oko 3.000 MW, a proizvodnja 10 TWh”, podsetio je on.

Komentari (0)

Budite prvi da unesete komentar za ovaj clanak.

Unesi Komentar

Molimo sačekajte... Unesite obavezna polja. Desila se greška, molimo osvežite stranicu i pokušajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat.