Balkanske države upozoravaju na krizu u regionu usled skoka berzanskih cena struje

Premijer Grčke Kirijakos Micotakis pisao je predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen sa predlogom da se uvede regulator tržišta električne energije za celu EU i da se više radi na povećanju kapaciteta za prekograničnu razmenu. Jugoistočnu Evropu je zahvatila kriza u sektoru struje, budući da je disparitet sa cenama na ostatku kontinenata dostigao ogromne razmere, usled zagušenja interkonekcija. Među drugim faktorima su ekstremna vrućina, suša, umanjenje kapaciteta u elektroenergetskom sistemu kao i to što je Ukrajina postala neto uvoznik. Zato nekoliko zemalja traži mere za olakšavanje ovih pritisaka.

Grčka, Rumunija i Bugarska spremaju nacrt mehanizma koji bi im omogućio da odmah intervenišu na tržištu električne energije, pri svakom drastičnom skoku cena u Jugoistočnoj Evropi kada se desi razdvajanje tog regiona od ostatka evropskog tržišta. U međuvremenu, grčki premijer Kirijakos Micotakis poslao je pismo predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen i predložio niz mera.

Pritom je Severna Makedonija zatražila od direktora Sekretarijata Energetske zajednice Artura Lorkovskog da naloži da se ispitaju razlozi ogromnog dispariteta u cenama. To pismo su potpisali ministarka energetike, rudarstva i mineralnih sirovina Sanja Božinovska i predsednik Regulatorne komisije za energetiku i usluge u upravljanju vodama i komunalnim otpadom (RKE) Marko Bislimoski.

Protok je kod nekih interkonekcija smanjen usled većih radova. Opterećenje je poraslo, u kombinaciji sa remontima i rekonstrukcijama termoelektrana na ugalj, rekordnom letnjom vrućinom, slabim učinkom hidroelektrana kao i time što je Ukrajina postala neto uvoznik električne energije. Tako je došlo do svojevrsnog rascepa između Balkana i Mađarske s jedne, i Centralne i Zapadne Evrope s druge strane.

Algoritam odseče jugoistok Evrope, učini ga energetskim ostrvom

Jedan od bitnih faktora je način funkcionisanja tržišta električne energije. Trgovina električnom energijom među državama na Balkanu odvija se po metodologiji kapaciteta bilateralne razmene (NTC – net transfer capacity), kojom se određuju raspoloživi kapaciteti. Tržišta u centralnom i zapadnom delu kontinenta međusobno su povezana u sistem sa metodologijom zasnovanom na tokovima snaga (FBMC – flow-based market coupling).

Dešava se da algoritam ovog potonjeg mehanizma veoma obori ili čak potpuno eliminiše raspoloživi kapacitet tokova iz Nemačke ka Austriji i onda ka Mađarskoj, piše Euro2day.gr u svojoj analizi. Mađarska je glavni snabdevač Ukrajine električnom energijom. Tako se ova, u ratu razrušena zemlja okreće ka jugu da zadovolji svoju potražnju, što dovodi do porasta cena. Jugoistok u suštini postaje ostrvo u energetskom smislu.

Micotakis: Raskorak između vrlo uspešne energetske tranzicije i ekstremnih uspona cena struje zahteva politički odgovor

Veleprodajne cene električne energije u Grčkoj su od aprila, kada su iznosile 60 evra za megavat-sat, više nego udvostručene na avgustovskih 130 evra, istakao je Micotakis u svom pismu i naglasio: „Ovo je regionalna kriza.“ Kada se uporedi sa prošlom godinom, proizvodnja struje iz vetra i solara je povećana 25 odsto, dok je učinak termoelektrana na ugalj pao 27 odsto, podsetio je.

„Ovaj raskorak između energetske tranzicije, koja je veoma uspešna, i cena električne energije što odjednom skoče na ekstremne nivoe, zahteva politički odgovor. Ukoliko ostane nerešen, ugrožava naše građane i našu konkurentnost. Mogao bi da podrije podršku našem Zelenom dogovoru EU“, izjavio je grčki premijer.

Nerazumljiva crna kutija

U jednom trenutku, cena električne energije je dostigla 940 evra po megavat-satu, dok je u Austriji iznosila samo 61 evro po megavat-satu iliti 15 puta manje za isti proizvod u isto vreme s druge strane jedne interne granice u EU, podvukao je Micotakis. To podriva duh i svrhu internog tržišta, po njegovom mišljenju.

Štaviše, raspon između najviše i najniže cene u regionu je ovog leta ukupno 395 sati bio iznad sto evra po megavat-satu, u poređenju sa 35 sati od januara do kraja maja.

„Sistem je toliko kompleksan i nejasan da je maltene nemoguće precizno shvatiti šta pogoni cene na bilo kom mestu i u bilo kom trenutku. Stvorili smo nerazumljivu crnu kutiju – nerazumljivu čak i stručnjacima. A ne možemo ubedljivo objasniti svojim građanima zašto cena koju plaćaju toliko naglo raste. To je politički neprihvatljivo“, upozorio je Micotakis.

Grčka želi jedinstvenog regulatora za električnu energiju u EU, zajedničko planiranje

Dok se oformljava novi sastav Evropske komisije, Grčka se priprema da se založi za zaokruživanje jedinstvenog tržišta energenata.

Micotakis je kazao da je u Evropskoj uniji potrebno snažnije upravljanje – sistem koji bi joj omogućio veći uticaj na odluke pojedinačnih država koje imaju regionalan efekat, na primer o planiranim isključenjima. Njegov drugi zahtev se tiče većeg regulatornog nadzora. „Na nivou EU nam treba regulator za električnu energiju koji može da istovremeno prati više tržišta – i uveri potrošače da tu nema nečista posla“, naveo je.

Što se tiče izvoza u Ukrajinu, njegove posledice osećaju samo neke zemlje, one kod kojih nisu dovoljni tokovi električne energije, računajući one unutar EU, dodao je Micotakis. Ukazao je na opcije iz novog, reformisanog ustrojstva tržišta električne energije koje bi Grčkoj mogle da omoguće da „povrati ekstraprofit od proizvođača i tokom ovog šoka zaštiti potrošače“.

Grčka, Bugarska i Rumunija žele da se novac iz profita sa veleprodajnih tržišta električne energije upotrebi za izgradnju i jačanje interkonekcija, saznali su mediji

Ova zemlja već naplaćuje ekstraprofit od energetskih kompanija i usmerava prihode ranjivim potrošačima, u vidu subvencija. EU trenutno omogućava intervenisanje na tržištu, ali tek posle dužeg zadržavanja cena na visokim nivoima. Grčka, Rumunija i Bugarska nameravaju da traže ovlašćenje da odmah reaguju na drastične skokove.

Micotakis je izjavio da EU mora da se pobrine da se uspostavi još interkonekcija. Kada dispariteti cena među državama postanu drastični, predložena izgradnja interkonekcija je mnogo isplativija, objasnio je.

Konkretno, kako objašnjava portal Naftemporiki.gr, navedene tri balkanske države žele da deo prihoda sa tržišta električne energije bude upotrebljen za izgradnju i razvoj kapaciteta za prekograničnu razmenu.

Ni nakon ekstremne vrućine nije kraj izazovima – jedan reaktor u nuklearki Kozloduy skinut s mreže radi održavanja

Ne treba izostaviti da se Grčka bori i sa internim remećenjem tržišta. Naime, uočeno je da agregatori izostavljaju deo raspoloživog kapaciteta iz svojih deklaracija u okviru tržišta električne energije za dan unapred, da bi ga dan kasnije aktivirali na balansnom tržištu i uvišestručili profit. Ovi subjekti u svojim virtuelnim elektranama objedinjuju male proizvođače, uglavnom priključene na distributivnu mrežu.

Operator prenosnog sistema IPTO (na grčkom Admie) onda ograničava proizvodnju, ali onih elektrana koje su na prenosnoj-visokonaponskoj mreži. Nema tehničkih uslova da se selektivno isključuju postrojenja u distributivnoj mreži. Tako se zbog ograničavanja proizvodnje umanjuje snabdevanje, što takođe utiče na cene.

Dalje, Evropsko udruženje firmi u sektoru električne energije Eurelectric ukazalo je na ulogu smanjenja izvoza iz Francuske kao i porasta cena prirodnog gasa na cenovno raslojavanje na tržištima struje.

Tržišne cene su proteklih dana pale, usled hladnog talasa i velike kiše, ali predstoje drugi izazovi. Termoelektrane na ugalj u regionu su uglavnom stare i nepouzdane. Predstoje isključenja nekih elektroenergetskih objekata radi remonta i održavanja.

Konkretno, nuklearka Kozloduy u Bugarskoj skinula je jedan od svojih reaktora s mreže do 30. novembra. To znači jedan gigavat manje u regionalnom sistemu. Ali i dalje mnogo toga zavisi od meteoroloških prilika, a posebno od toga koliko će zima biti hladna.

Rumunija će tražiti kompenzaciju na ime raskoraka u cenama

Ministar energetike Rumunije Sebastijan Burduža rekao je prošle sedmice da će njegova zemlja od EU tražiti kompenzaciju na ime velike razlike u cenama između Istočne i Zapadne Evrope.

„Naravno, govorimo o sušnoj godini, nižoj proizvodnji u hidroelektranama, govorimo o problemima u domenu interkonekcija, radovima na održavanju određenih linija u Mađarskoj. Govorimo o smanjenom kapacitetu u Austriji, transferu-izvozu jeftinije električne energije iz Zapadne Evrope u Istočnu Evropu. Govorimo i o podršci koju vrlo rado pružamo Moldaviji, ali i Ukrajini – što stvara pritisak na cene u Rumuniji, i to je nešto što primamo k znanju, ali ne možemo da prihvatimo unedogled. Ukoliko smo još uvek na jedinstvenu evropskom energetskom tržištu, ne može biti da samo neki ljudi plaćaju račun i mi da beskrajno tolerišemo cene koje su dva ili tri puta više nego u ostatku Evrope“, naglasio je Burduža, prenosi Agerpres.