OIE

Avdaković: Krovovi bi mogli da obezbede polovinu godišnje potrošnje struje u BiH

bih krovovi solar samir avdakovic ats

Foto: jashta from Pixabay

Objavljeno

01.03.2024.

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

01.03.2024.

Komentari

comments icon

0

Podeli

Bosna i Hercegovina mogla bi da polovinu svoje potrošnje električne energije podmiri instaliranjem solarnih panela na oko milion krovova, izjavio je Samir Avdaković, profesor na Elektrotehničkom fakultetu u Sarajevu i direktor ATS Instituta.

Potencijal za korišćenje solarne energije postoji, ne samo na krovovima, nego i u poljoprivedi i na veštačkim jezerima, ali instaliranje solarnih panela i sticanje statusa prozjumera, koji podrazumeva proizvodnju struje za sopstvenu potrošnju, ide sporo jer ne postoji adekvatan regulatorni okvir.

Samir Avdaković, kako je preneo portal Capital.ba, kaže da su prozjumeri u Evropi prepoznati kao nosioci energetske tranzicije, dok su u BiH i dalje uglavnom izvan zakonskih okvira. On naglašava da je krov najveći energetski potencijal.

bih krovovi solar samir avdakovic
Samir Avdaković (foto: Samir Avdaković/Facebook)

On ističe da je godišnja potrošnja struje u BiH oko 12.000 gigavat-sati, a polovina bi se mogla dobiti ako bi se na milion krovova instalirali solarni paneli snage pet kilovata. To, kako dodaje, nije komplikovano jer već postoje i priključci i infrastruktura.

Poljoprivreda, tačnije vinogradarstvao je još jedna oblast gde bi mogli da se instaliraju solarne elektrane. Avdaković navodi da BiH ima vinograde na 4.000 hektara, na jednom hektaru bi moglo da se proizvede 1,25 GWh ili ukupno 5.000 GWh.

Osim proizvodnje struje, fotonaponski paneli bi obezbedili i zaštitu za grožđe, uz povećanje prinosa i do 30 odsto, tvrdi Avdaković.

Ceh će na kraju platiti građani

Plutajuće fotonaponske elektrane su, takođe, opcija, koja bi, kako kaže, donela nove količine električne energije. Računica je pokazala da bi se instaliranjem solarnih panela na samo pet odsto površina na većim veštačkim jezerima u BiH dobilo 1.215 GWh, što je više od deset odsto ukupne potrošnje u zemlji.

Mirza Kušljugić, profesor na Fakultetu elektrotehnike u Tuzli i ekonomista Damir Miljević nemaju dilemu da se razvoj prozjumera na svaki način otežava i to kašnjenjem regulative, komplikovanjem procedura u elektrodistribucijama, ali i otporom u elektroprivredama.

Ceh toga će na kraju platiti građani, poručuju Kušljugić i Miljević, predsednik i član Upravnog odbora Centra za održivu energetsku tranziciju (RESET).

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

CGES cene struje prihodi

CGES vraća potrošačima skoro 35 miliona evra zbog viška prihoda

1. mart 2024. - Oko 9,5 miliona evra će biti vraćeno tokom 2025. kroz umanjenje računa, dok će preostali iznos biti vraćan narednih godina

Zavrsen Kostolac B3 EPS ova prva elektrana vise od tri decenije

Završen je Kostolac B3, EPS-ova prva elektrana posle više od tri decenije

1. mart 2024. - Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da se završava dokumentacija za preuzimanje postrojenja Kostolac B3

srbija pilot projekat vodonik HyDSerbia nemacka

Srbija sprovodi pilot projekat za zeleni vodonik sa Nemačkom

1. mart 2024. - O projektu HyDSerbia za zeleni vodonik u Srbiji zvanično dosad nije bilo puno podataka, a finansiranje je obezbedila nemačka vlada

crna gora pravedna tranzicija te pljevlja eko tim inicijativa

Eko-tim traži osnivanje namenskog programa za pravednu tranziciju u Pljevljima

1. mart 2024. - Nevladina organizacija Eko-tim podnela je inicijativu Eko-fondu i Ministarstvu ekologije, održivog razvoja i razvoja sjevera...