Električna energija

Analiza politika EU za dekarbonizaciju Zapadnog Balkana: Ako se nešto ne promeni nastaviće se haotična dekarbonizacija

reset lazna haoticna dekarbonizacija analiza zapadni balkan kusljugic miljevic rajakovic

Foto: RESET

Objavljeno

23.11.2023.

Država

Komentari

1

Podeli

Objavljeno

23.11.2023.

Država

Komentari

1

Podeli

Energetski stručnjaci u regionu Zapadnog Balkana jedinstveni su u oceni da postojeće politike Evropske Unije za realizaciju energetske tranzicije i ostvarenje ciljeva Energetske zajednice za dekarbonizaciju do 2030. i 2050. godine neće dati očekivane rezultate i osigurati da te promene budu održive. Ako se te politike ne promene, stručnjaci smatraju da će se desiti upravo suprotno, i nastaviće se trend haotične dekarbonizacije u kojoj vlade u regionu samo formalno podržavaju politike dekarbonizacije. To je zaključak analize pod nazivom Haotična i lažna dekarbonizacija elektroenergetskih sektora na Zapadnom Balkanu. Analiza je rezultat istraživanja u kojem je učestvovalo više od 100 stručnjaka iz Albanije, Bosne i Hercegovine (BiH), Crne Gore, Kosova*, Severne Makedonije i Srbije.

Cilj istraživanja bio je da se proceni kako stručnjaci vide efektivnost aktuelnih energetskih i klimatskih politika Evropske Unije na Zapadnom Balkanu i da se identifikuju izazovi i uska grla u dekarbonizaciji elektroenergetskog sektora.

Istraživanje je koordinirao Centar za održivu energetsku tranziciju – RESET iz Sarajeva, u okviru realizacije projekta „REPower Western Balkans“, koji je finansijski podržala Evropska klimatska fondacija.

Autori analize politika Haotična i lažna dekarbonizacija elektroenergetskih sektora na Zapadnom Balkanu su Mirza Kušljugić, profesor Fakulteta elektrotehnike Univerziteta u Tuzli i predsednik RESET-a, Damir Miljević, konsultant u oblasti energetske tranzicije i član RESET-a, i Nikola Rajaković, profesor Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i predsednik srpskog Saveza energetičara.

Novi dogovor je preduslov za promene

Energetski stručnjaci konstatuju da ostvarenje vizije evropske klimatske neutralnosti do 2050. godine nije moguće bez sprovođenja zelene tranzicije svuda na kontinentu, uključujući i Zapadni Balkan. Ali, s obzirom da je ovaj region ekonomski najnerazvijeniji region u Evropi, neophodno je da EU pruži tehničku i finansijsku pomoć za dekarbonizaciju elektroenergetskog sektora.

Neophodan je plan REPowerWB – REPower Western Balkans

Regionalni eksperti za energetiku, kao najbolji poznavaoci prilika u regionu, definisali su preporuke kako da se izmene i poboljšaju energetske i klimatske politike EU za region Zapadnog Balkana, ali su pre svega naglasili da je dijalog preduslov za promene.

„Glavna preporuka istraživanja je prijedlog za pokretanje dijaloga između predstavnika EU i glavnih lokalnih aktera – vlada, stručne zajednice, predstavnika regiona uglja, lokalnih zajednica i nevladinih organizacija – kako bi se definisala sveobuhvatna i izvodljiva dugoročna strategija i plan energetske tranzicije elektroenergetskog sektora Zapadnog Balkana, u okviru šireg procesa stabilizacije i pridruživanja EU. Stručnjaci predlažu naziv takvog plana – REPowerWB (REPower Western Balkans)“, kaže Mirza Kušljugić za Balkan Green Energy News.

Pet razloga zašto stvari ne idu kako bi trebalo

haoticna i lazna dekarbonizacija elektroenergetskih sektora na zapadnom balkanu reset

Eksperti smatraju da postoji pet glavnih razloga zašto stvari ne idu kako bi trebalo: ugovor o Energetskoj zajednici, prekogranična taksa na CO2 (eng. carbon border adjustement mechanism – CBAM), energetska politika regionalnih vlada, politika EU i finansijska pomoć.

1. Ugovor o osnivanju Energetske zajednice ne odgovara trenutku

Za Ugovor o osnivanju Energetske zajednice (EnZ) kažu da je bio „najsjajniji trenutak u novijoj istoriji regionalnog energetskog sektora“, ali sada ne odgovara složenosti tematike tranzicije.

Netransparentan, nedemokratski i neinkluzivni mehanizam uspostavljen ovim međunarodnim Ugovorom ne pruža široku javnu podršku energetskoj tranziciji na Zapadnom Balkanu, što je neophodan preduslov za održivost i ubrzanje ovog procesa, navodi se u Analizi.

Kao primer se navodi da koncentracija ovlašćenja za donošenje odluka u okviru Ministarskog veća nikada nije imala za cilj da naruši ustavna ovlašćenja nacionalnih parlamenata i vlada. Međutim, u praksi su, kako se dodaje, mnoge odluke Saveta donete i pre nego što je pokrenut proces konsultacija unutar ugovornih strana.

Na taj način se, kako ističu, umnožavaju aspekti diskriminacije i nedemokratske prakse odlučivanja prema građanima članica EnZ, budući da su nacionalni parlamenti isključeni iz postupka donošenja odluka.

„Ovaj aspekt postaje posebno važan kada se očekuje da građani i firme snose najveći dio tereta odnosno troškova i društveno-ekonomskih promjena usled ubrzane energetske tranzicije”, ističe Damir Miljević, jedan od autora Analize.

2. Prekogranična taksa na CO2 neće doneti očekivane rezultate

U EU vlada mišljenje da će prekogranična taksa na CO2 (CBAM), koju su uveli, podstaći i ubrzati dekarbonizaciju na Zapadnom Balkanu, ali u Analizi se navodi da ova mera neće ozbiljno ubrzati dekarbonizaciju elektroenergetskog sektora Zapadnog Balkana, niti će podstaći uvođenje sistema plaćanja za emisije CO2.

Naime, sve zemlje Zapadnog Balkana mogu direktno da izvoze energiju u EU iz obnovljivih izvora, uglavnom iz hidroelektrana, čime izbegavaju primenu CBAM-a, i da nastave snabdevanje lokalnih tržišta iz termoelektrana na bazi fosilnih goriva. Time se, kako se ističe, povećava zavisnost domaće potrošnje Zapadnog Balkana od fosilnih goriva i usporava energetska tranzicija.

Primena CBAM-a neće podstaći dekarbonizaciju

Autori kritikuju predlog EU i Sekretarijata Energetske Zajednice prema kojem se očekuje se da će zemlje Zapadnog Balkana u kratkom roku uvesti mehanizme plaćanja za emisije CO2, koji bi bio potpuno kompatibilan sa Sistemom za trgovanje emisijama EU (eng. Emissions Trading System – EU ETS) do 2030. bez mogućnosti besplatne alokacija prava na emisije u dužem periodu, što je, inače, bila praksa u EU, i bez finansijske podrške za ublažavanje socijalnih posledica tranzicije.

„U situaciji kada gotovo sve elektroprivrede u regionu posluju sa veoma niskom profitnom maržom ili finansijskim gubicima, teret plaćanja emisija CO2 bi se kroz povećane cene električne energije prenosio na krajnje potrošače, građane i privredu, što je scenario koji kreatori politika u ovako krhkim sredinama ne bi podržali“, upozorava Mirza Kušljugić.

3. Energetska politika vlada u regionu je pogrešna

Isti ti kreatori politika, oličeni u vladama, sprovode pogrešnu energetsku politiku jer smatraju da će državne elektroprivrede biti glavni stubovi energetske tranzicije i da će voditi razvoj sektora obnovljive energije.

Međutim, ove kompanije, kako se navodi, nemaju potrebne finansijske i stručne kapacitete za takav zadatak s obzirom da prvo moraju da prođu restrukturiranje i vlastitu tranziciju.

Energetska politika vlada prvenstveno je fokusirana na položaj ovih kompanija na budućem dekarbonizovanom tržištu električne energije, dok su drugi aspekti, akteri i mogućnosti za održivu energetsku tranziciju uglavnom zanemareni. To je i glavni uzrok spore liberalizacije i dekarbonizacije elektroenergetskog sektora, koji se odlikuje otporom promenama u elektroprivredama, jer im nedostaje vizija i kompetencije uprava da vode energetsku tranziciju.

Vlade razmišljaju samo o elektroprivredama, a zaboravljaju građane, domaću privredu, investitore

Na drugoj strani, razvoj projekata za obnovljivu energiju pokreću mnogi privatni investitori, ali prilično je neizvesno kako će biti realizovani, dok je učešće lokalnih aktera – građana, lokalnih zajednica i preduzeća ili građanska energija potcenjeno od strane vlada. Na sve to, kasne investicije u prenosne i distributivne mreže.

„Posljedica ovog haotičnog procesa energetske tranzicije, uglavnom izazvanog inercijom vlada i otporom sprovođenju reformi, jeste da je dekarbonizacija prvenstveno tržišno vođena, uz izuzetan pritisak privatnih investitora da „zauzmu“ raspoložive kapacitete mreža, što prijeti da potkopa razvoj građanske energije, obeshrabri aktivnosti ozbiljnih investitora i stvori jak front i otpor javnog mijenja tranziciji“, zaključuje Damir Miljević.

Osim toga, dodaje, postoji opasnost i da dođe do neokolonijalizacije u energetskom sektoru, što mislim da nikome normalnom nije u interesu.

4. Politika EU je pogrešna

Pogrešnu politiku vodi i EU, smatraju eksperti. Naime, dok u svom dvorištu insistira na pravednoj tranziciji i obezbeđuje tehničku i finansijsku pomoć regionima uglja, EU u regionu insistira na sprovođenju iste tranzicije, iako osnovni preduslovi za ovaj proces nisu stvoreni.

Regioni uglja u zemljama Zapadnog Balkana nisu ravnopravno i adekvatno zastupljeni u planiranju programa pravedne tranzicije, pa se, kako ističu, trenutno uglavnom tretiraju kao objekti, a ne subjekti pravedne tranzicije.

Zbog svega toga, ne iznenađuje ih to što su lokalne zajednice u regionima zavisnim od uglja trenutno glavni protivnici energetske tranzicije.

5. Finansijska podrška EU je neophodna

Regionima uglja je potrebna pomoć jer, kako se navodi u Analizi, sprovođenje održive dekarbonizacije elektroenergetskog sektora nije moguće ukoliko nisu dostupna povoljno sredstva javnog finansiranja za građansku energiju, ublažavanje energetskog siromaštva i socioekonomsko restrukturiranje regiona zavisnih od uglja.

„Neće biti moguće sprovesti održivu energetsku tranziciju u zemljama Zapadnog Balkana – ekonomski najsiromašnijem evropskom regionu, bez značajne finansijske podrške EU i drugih razvijenih zemalja, na što su se obavezali u okviru Pariškog klimatskog sporazuma“, ističe Mirza Kušljugić.

Nema održive i pravedne tranzicije bez finansijske podrške EU i drugih zemalja

Ekspert iz Bosne i Hercegovine takođe priznaje da je EU pripremila devet milijardi evra u Ekonomskom i investicionom planu za Zapadni Balkan za podršku dugoročnom oporavku ekonomija regiona, zelenoj i digitalnoj transformaciji, ali ukazuje nije jasno naznačena raspodela sredstava za zelenu tranziciju, a kriteriji za odabir predloženih projekata su problematični.

Zbog toga se, kako dodaje, finansira i infrastruktura za fosilna goriva, dok su sredstva za obnovljivu energiju prebačena državnim elektroprivredama.

Kako do svetla u tunelu?

haoticna i lazna dekarbonizacija elektroenergetskih sektora na zapadnom balkanu analiza reset

Autori Analize institucijama EU predlažu osam preporuka kako bi se otklonili nedostaci pristupa EU za dekarbonizaciju energetike Zapadnog Balkana, razotkrili mitovi o razvoju obnovljivih izvora energije u regionu i ostvarila održiva, pravedna, demokratski i lokalno vođena energetska tranzicija:

  1. Redovno ocenjivanje rada i rezultata Energetske zajednice u Evropskom parlamentu i parlamentima u regionu Zapadnog Balkana;
  2. Izmena Ugovora o osnivanju Energetske zajednice kako bi se nacionalni parlamenti članica uključili u donošenje odluka;
  3. Olakšati uključivanje nevladinih organizacija i predstavnika stručne zajednice u kreiranje, implementaciju, praćenje i evaluaciju politika energetske tranzicije;
  4. Povećan i dugoročan program tehničke i finansijske pomoći decentralizovanoj energetskoj tranziciji (razvoj građanske energije);
  5. Podršku unapređenju profesionalnih kapaciteta u zemljama Zapadnog Balkana radi povećanja sposobnosti za usvajanje novih tehnologija i poslovnih modela;
  6. Priprema plana za integraciju zemalja Zapadnog Balkana u EU ETS i prestanak promovisanja regionalnog ETS sistema, uz besplatne alokacije CO2 sertifikata prilikom ulaska u EU ETS;
  7. Dugoročna tehnička i finansijska potporu programima za ublažavanje energetskog siromaštva, koji će doneti održiva umesto palijativnih rešenja;
  8. Osnivanje namenskog EU fonda za sufinansiranje tehničke pomoći i projekata socioekonomskog restrukturiranja u regionima uglja u tranziciji, slično fondu za pravednu tranziciju u EU.
Komentara: (1)
Tarik / 29.11.2023.

Bravo, poštovani i dragi Mirza, Damire i Nikola! Sve jasno …

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

bih berza elektricne energije djokic lakic ministri sastanak

BiH konačno dobija berzu električne energije – dva ministra energetike saglasna da je to prioritet

23. novembar 2023. - Federacija Bosne i Hercegovine i Republika Srpska dogovorile su se da formiranje berze električne energije bude prioritet

eps cena struje privreda dusan stanar

Hoće li EPS smanjiti cene električne energije za privredu?

23. novembar 2023. - Dušan Stanar piše o tome šta čeka privredu od 1. maja, do kada važi trenutna cena struje od 120 evra po megavat-satu

Severnomakedonski ESM milijardu evra dekarbonizaciju

Viktor Andonov učestvuje na konferenciji BEF 2024 i poručuje: ESM investira milijardu evra u dekarbonizaciju

23. novembar 2023. - Jedan od učesnika na Beogradskom energetskom forumu (BEF 2024) biće ESM-ov direktor za razvoj i investicije Viktor Andonov

epcg novi odbor direktora milutin djukanovic

EPCG dobio novi Odbor direktora, Đukanović reizabran za predsednika

23. novembar 2023. - Na konstitutivnoj sednici Odbora direktora za predsednika je imenovan Milutin Đukanović, koji je i do sada obavljao tu funkciju