Američka firma obustavila razvoj natrijumskih baterija – postao neisplativ

Bedrock Materials je u Sjedinjenim Državama osvojio poverenje investitora svojim radom na razvoju tehnologije natrijumskih baterija, ali je odlučio da odustane. Osnivači tog mladog startapa objašnjavaju da se situacija promenila zbog kraha cena litijuma, što ga čini mnogo isplativijim. Obeshrabrila ih je i neizvesnost oko podsticaja na tržištu električnih vozila. Međutim, glavni faktor turbulencija na tržištu su zapravo kineski konkurenti.

Natrijum više nema smisla, poručio je Spenser Gor, u čijoj su firmi Bedrock Materials donedavno tvrdili da će se tehnologija natrijumskih baterija omasoviti brže nego što su svi očekivali. Međutim, upravo su se zahvalili svojim ulagačima i i objavili da će im vratiti većinu kapitala. Isto tako i državne podsticaje. Rizici su previše porasli, naveo je suosnivač i generalni direktor startapa.

Na sveukupnom tržištu baterijskih sistema su pre nekoliko godina apetiti investitora u razvoj i proizvodnju eksplodirali usled projektovanog manjka, pa time i odličnih prinosa u perspektivi. Međutim, kao i posle svake druge jagme, došlo je do zasićenja.

Grozničava navala u investicije u sektoru baterija dovela je do zasićenja tržišta

Ponovni i ovog puta još jači preokret u klimatskoj politici SAD na početku drugog mandata predsednika Donalda Trampa dodatno je uzdrmao igrače u sektoru baterija. Startapi u domenu baterija trpe zbog promena na zakonodavnom planu, usporavanja tržišta električnih vozila i, pogotovo, nadmetanja sa jeftinijim kineskim litijum-jonskim baterijama.

Bedrock Materials je radio na materijalima za natrijum-jonske baterije. Prošlog maja je prikupio devet miliona dolara u početnoj, takozvanoj semenskoj (seed) rundi finansiranja. Firma je krenula u opremanje svog centra za istraživanje i razvoj u Čikagu.

Bedrock Materials od uzleta do kapitulacije za manje od dve godine

U startapu sada razmišljaju o prenameni iako su, kako navodi Gor, mogli da priušte da nastave u istom smeru više godina. Pokrenuli su ga 2023. godine. „Reagovali smo na veoma specifičan momenat. Cene litijuma su bile skočile više nego desetostruko,“ objasnio je.

Električna vozila su imala godišnju stopu rasta od 55 odsto, dodao je Gor. Zakon o obaranju inflacije (IRA) je tek bio usvojen, otvarajući pristup dotad daleko najvećim subvencijama za zelene tehnologije u industriji.

„U tom kontekstu, natrijum-jonske baterije su se činile odgovorom na prognoziranu deceniju oskudevanja u litijumu. Zasnovane su na domaćim sirovinama kojih je u izobilju. Mogu da se proizvode u postojećim gigafabrikama. A iako su blago manje energetski guste nego litijum-jonske, takav kompromis je imao savršenog smisla u svetu u kojem je litijuma u manjku, a rasla je potražnja za EV-ovima“, električnim vozilima, izjavio je Gor i dodao: „A onda se svet promenio.“

Tehnologija natrijumskih baterija ni u najboljem scenariju ne pobeđuje litijum

Cene litijuma su u međuvremenu krahirale više od 85 odsto. Cene baterijskih uređaja su na putu da se prepolove, napominje šef Bedrock Materialsa.

„A vetar u leđa od propisa i zakona na koji smo računali je promenio smer, kako je podrška za električna vozila na saveznom nivou sve neizvesnija. Naše modeliranje je ukazalo na jasan ishod: u svetu gde je litijuma i dalje u izobilju, današnje natrijum-jonske baterije ne mogu da se nadmeću u pogledu troškova – čak ni na komercijalnom nivou. Nezavisni istraživači na Stanfordu su došli do istog zaključka, zabeleživši da je za natrijum-jonske, da bi uspele, potreban ili proboj kod energetske gustine ili da nađu sebi niše za primenu, s osloncem na jedinstvenost svojih performansi“, istakao je Gor.

Za uspeh natrijum-jonskih baterija potreban je ili proboj u domenu energetske gustine ili da se nađu niše za primenu

Firma je došla do zaključka da, kad je reč o energetskoj gustini, na tom putu predstoji previše tehničkih, tržišnih i kompromisa koji se tiču životne sredine. Ni u najboljem slučaju nije viđen proizvod koji bi bio značajno bolji od najaktuelnije tehnologije za baterije: litijum-gvožđe-fosfat (LFP).

U drugom pravcu, mnoge pretpostavljene prednosti natrijumskih baterija mogu da se dostignu skromnim prepravkama postojećih litijum-jonskih hemija, izračunao je Bedrock Materials.

Firma je do sada naglašavala da su za proizvodnju natrijumskih baterija najpotrebniji još i mangan, gvožđe i aluminijum, koji mahom nemaju strateški značaj. Nasuprot tome, savremene litijum-jonske baterije sadrže nikl, kobalt i litijum, koji su izuzetno traženi i energetski intenzivni za proizvodnju.

Kada se energetska gustina gleda po zapremini, u klasičnim varijantama premašuje 500 vat-sati po litru. Kod natrijumskih baterija je iznad tri stotine vat-sati po litru, po podacima koje ima Bedrock Materials.

Tržište na putu da se upetostruči za devet godina

Firma Astute Analytica je procenila prošlogodišnje globalno tržište natrijumskih baterija na 438 miliona dolara. Dala je projekciju da će nivo od 2,1 milijarde dolara biti premašen najkasnije 2033. godine.

Natrijum-jonskih rešenja ima sa tečnim elektrolitom i u čvstom stanju, uz još nekoliko podvrsta.

Azijski proizvođači automobila i dalje testiraju novu tehnologiju. Najveći proizvođač baterija, kineski Contemporary Amperex Technology Co. Ltd (CATL), postigao je s prvom generacijom energetsku gustinu od 160 vat-sati po kilogramu. Cilj mu je da je poveća na dve stotine vat-sati. Kilo LFP baterije dostiže i 300 vat-sati.

Najveći svetski proizvođač električnih vozila BYD otpočeo je u januaru 2024. izgradnju svoje prve fabrike natrijum-jonskih baterija. Partner mu je Huaihai Group. Investicija od 10 milijardi juana ili 1,4 milijarde dolara je za mikrovozila i skutere. Predviđeni kapacitet je 30 gigavat-sati godišnje.

Northvolt, bankrotirani švedski proizvođač baterija, premašio je 160 vat-sati po kilogramu.

Celokupni sektor baterija na Zapadu bi morao da se konsoliduje zbog kineske konkurencije

Navedena analitička firma je objavila da natrijum-karbonat, osnovna sirovina, košta nekih 290 dolara po toni. Litijum-karbonat čistoće 99,5 odsto ide za 35.000 dolara po toni.

Prosečna cena natrijum-jonskih ćelija je prošle godine iznosila 87 dolara po kilovat-satu, samo dva dolara manje nego litijumskih varijanti. Međutim, troškovi proizvodnje su 50 prema 70 dolara po kilovat-satu.

Sve u svemu, gotovo celokupna industrija baterija na Zapadu se trenutno muči da održi korak sa Kinom. Situacija je takva u skoro svim segmentima tehnologije za zelenu energetsku tranziciju.