Alexandroupolis LNG Terminal ostaje van funkcije bar do kraja marta

Na dan kada je Alexandroupolis LNG Terminal trebalo da ponovo počne da radi, njegov operator Gastrade je objavio da će postrojenje ostati neaktivno još čitavih mesec dana. Kompanija od inicijalnog isključenja krajem januara nije objavila kakav je kvar.

Nivo popunjenosti skladišta gasa u Evropskoj uniji je skliznuo ispod 40 odsto, a Alexandroupolis LNG Terminal ostaje van funkcije još mesec dana. Izgrađeno kod grčke severoistočne jonske obale, to postrojenje može imati veliku ulogu u razvoju tržišta plavog goriva u drugim zemljama Jugoistočne Evrope i dobavljanju potrebnih količina.

Nakon nekoliko uzastopnih, a kraćih odlaganja, operator Gastrade je ovog puta znatno pomerio ciljani datum vraćanja u rad, do 31. marta. Ta firma je 23. januara prijavila tehničku smetnju. Zatim je objavila da će usluga biti dostupna u ograničenom obimu, ali u tih par dana zapravo uopšte nije bilo isporuka na kopno. Kompanija je 28. januara kratko saopštila da njen sistem za prijem, skladištenje i regasifikaciju tečnog prirodnog gasa ne radi.

Gastrade je najnoviji LNG terminal u Evropi trebalo da vrati u funkciju 28. februara. Međutim, tog dana je gotovo udvostručio pauzu. Tim potezom je pojačao zabrinutost na tržištu oko ozbiljnosti kvara i pritom potpalio spekulacije o uzroku.

Informaciju su prenele asocijacija operatora Gas Infrastructure Europe i Evropska mreža operatora sistema prenosa gasa (ENTSOG).

Alexandroupolis LNG Terminal je bio relativno slabo aktivan

Postrojenje pušteno u rad na početku oktobra kod grada Aleksandrupolisa moglo je da isporuči do 5,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Kapacitet plutajućeg postrojenja za skladištenje i regasifikaciju (FSRU) – tankera za LNG iznosi 153.500 kubika.

Objava kompanije Gastrade je pojačala zabrinutost oko ozbiljnosti havarije kao i spekulacije o uzroku

Treba napomenuti da je Alexandroupolis LNG Terminal dosad dobio tek nekoliko ugovora. Tako kontroverzni kvar ne ugrožava direktno snabdevanje gasom na Balkanu u velikoj meri. Osim toga, Bugarski Bulgargaz je obezbedio dovoljne količine iz Turske.

Osnivačica i akcionarka Elmina Kopeluzu drži 20 procenata mešovite firme Gastrade, koliko imaju i GasLog, operator postrojenja, zatim grčki državni snabdevač, uvoznik i trgovac gasom DEPA Commercial i bugarski i grčki operatori sistema prenosa gasa Bulgartransgas (Bulgartransgaz) odnosno DESFA.

U Evropskoj uniji je u razmatranju mogućnost da se obavezni nivo popunjenosti skladišta gasa svakog 1. novembra vrati sa 90 na 80 odsto. Ta mera očigledno neće doprineti bezbednosti snabdevanja sledeće zime, ali bi potražnja bila manja, pa bi i cene onda trebalo da budu umerenije.

Balkanski tok je trenutno jedina direktna trasa za ruski gas

Baš pre kraha terminala kod Aleksandrupolisa, havarija na azerbejdžanskom gasnom polju Shah Deniz je poremetila isporuke u Evropu kroz Južni gasni koridor ka Transjadranskom cevovodu – TAP.

Ukrajina je ranije odustala od obnavljanja ugovora s Rusijom i na početku godine obustavila protok gasa ka Centralnoj Evropi. Tako su cevovodi Turski tok i Balkanski tok ostali jedini aktivni koridor za dopremanje ruskog gasa.

Srbija, Mađarska, BiH i Severna Makedonija sve više računaju na Alexandroupolis LNG Terminal, nove interkonektore između Grčke i Bugarske (IGB) i Bugarske i Srbije, kao i na isporuke gasa iz Azerbejdžana. U planu su i gasovodi između Severne Makedonije i Grčke i Srbije i gasne elektrane.

Pritom, Srbija i Rumunija planiraju gasnu vezu od 1,6 milijardi kubnih metara godišnje. Ministar energetike Sebastijan Burduža izjavio je prošle godine da je Rumunija postala najveći proizvođač gasa u EU. Pritom očekuje da će gasno polje Neptun Deep ispod Crnog mora početi s radom 2027. godine.