Klimatske promene

Albanija i Srbija jedine u regionu nisu odredile nove ciljeve za smanjenje emisija u skladu sa Pariskim sporazumom

Albanija i Srbija jedine u regionu nisu odredile nove ciljeve za smanjenje emisija u skladu sa Pariskim sporazumom

Slika: Gerd Altmann from Pixabay

Objavljeno

05.08.2021.

Država

,

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

05.08.2021.

Država

,

Komentari

0

Podeli

Albanija i Srbija jedine su zemlje u regionu koje nisu zvanično definisale nove ciljeve za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte u skladu sa obavezama iz Pariskog sporazumom. Tako su se pridružile ne tako maloj grupi od 81 države koje smatraju da nije potrebno da postave više ciljeve za smanjenje emisija u okviru svojih nacionalno utvrđenih doprinosa (eng. nationally determined contributions), što je poražavajući podatak.

Novi ili ažurirani nacionalno utvrđeni doprinosi, koji u suštini predstavljuju nacionalne klimatske akcione planove, do 30. jula je trebalo da dostave sve potpisnice Pariskog sporazuma, ukupno 191, ali je Sekretarijat Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC) dobio odgovore od samo 110.

To je malo više od polovine potpisnica ili 58 odsto, kako je izračunao Sekretarijat, što je daleko od zadovoljavajućeg, izjavila je Patricia Espinosa, izvršna sekretarka UNFCCC.

Nacionalno utvrđeni doprinosi predstavljaju ciljeve za smanjenje emisija i nacionalne klimatske akcione planove koje svaka zemlja osmišljava za rešavanje problema klimatskih promena

Novi i ažurirani doprinosi poslati do 30. jula biće deo izveštaja koji će biti objavljen kasnije u toku godine, uoči 26. Konferencije strana ugovornica Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama (COP26) koja će se održati u Glazgovu od 31. oktobra do 12. novembra.

Nacionalni planovi, kako je naveo Sekretarijat, pružaju najopsežniji i najtačniji pregled globalnih klimatskih akcija. Prvi planovi dostavljeni su posle potpisivanja Pariskog sporazuma 2015, sa idejom da sve potpisnice to rade na svakih pet godina (2015, 2020, 2025…).

BiH, Crna Gora i Severna Makedonija povećale su ciljeve za smanjenje emisija u svojim ažuriranim nacionalnim doprinosima

Što se tiče 11 zemalja u regionu, koji prati Balkan Green Energy News, sve članice EU: Bugarska, Grčka, Hrvatska, Kipar, Rumunija – predale su svoje nacionalne doprinose zajedno sa drugim članicama jer se to radi na nivou EU. Turska koja nije članica EU nije ni ratifikovala Pariski sporazum.

Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija su to uradile u aprilu, a Crna Gora u junu ove godine. Ažurirani nacionalni doprinosi sadrže veće ciljeve za smanjenje emisija.

Severna Makedonija je povećala cilj za smanjenje emisija sa 30 na 51 odsto

Bezuslovni cilj smanjenja emisija u BiH za 2030. je 12,8 odsto u odnosu na 2014. ili 33,2 odsto u odnosu na 1990. Uslovni cilj (uz intenzivniju međunarodnu pomoć za dekarbonizaciju rudarskih područja) za 2030. je 17,5 odsto odnosno 36,8 odsto, navodi se u nacionalnom doprinosu BiH.

Prvi nacionalni odprinos BiH bio je vrlo skroman, na nivou smanjenja od nekoliko procenata.

Crna Gora je povećala svoj cilj sa 30 na 35 odsto do 2030. u odnosu na 1990. godinu, a Severna Makedonija sa 30 odsto (samo iz sagorevanja fosilnih goriva) na 51 odsto (iz svih izvora).

Skromni ciljevi u novim i ažuriranim doprinosima 110 zemalja

Patricia Espinosa, izvršna sekretarka UNFCCC-a, rekla je da ambicije izražene u dostavljenim novim i ažuriranim nacionanalnim doprinosima takođe treba povećati.

Jedan od ključnih nalaza u inicijalnoj verziji izveštaja je da kolektivni napori nisu dovoljni za ono što traži nauka da bi se ograničio globalni porast temperature do kraja veka na ispod dva stepena Celzijusa, a kamoli za željeni cilj ispod 1,5 stepeni, istakla je Espinosa i dodala da se nada da će revizija kolektivnih napora pokazati bolju sliku.

Da bi se zaustavilo globalno zagrevanja emisije moraju biti smanjene 45 odsto do 2030.

Da bi se postigao željeni cilj do kraja ove decenije, kako je to navelo Međuvladino veće za klimatske promene, emisije se moraju smanjiti najmanje 45 odsto u odnosu na nivo iz 2010.

Nedavni ekstremni toplotni talasi, suše i poplave širom sveta ogromno su upozorenje da je potrebno učiniti mnogo više i mnogo brže da se promeni put kojim trenutno idemo, a to se može postići samo kroz ambicioznije nacionalno utvrđene doprinose, dodala je Espinosa.

Ona je pozvala zemlje koje nisu mogle da ispoštuju rok da udvostruče napore i ispoštuju svoju obavezu prema Pariskom sporazumu.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar

Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Naftne kompanije tuze drzave jer su im brigom o klimatskim promenama smanjile profit

Naftne kompanije širom sveta tuže vlade zbog manjeg profita

20 September 2021 - Pet naftno-gasnih kompanija tužilo je Holandiju, Italiju, Sjedinjene Američke Države i Sloveniju jer su im...

Zorana Mihajlovic prva aukcija za premije za vetroparkove i solarne elektrane u decembru

Mihajlović: prve aukcije za solar i vetar u decembru

15 September 2021 - Ministarstvo rudarstva i energetike je najavilo da će do februara sledeće godine Srbija objaviti trogodišnji plan aukcija.

Termoelektrana-Sostanj-TES-trazi-drzavnu-pomoc-jer-je-cene-CO2-guraju-u-bankrot.jpg

Cene CO2 guraju slovenačku termoelektranu u bankrot

13 September 2021 - Termoelektrarna Šoštanj je u finansijskim problemima izazvanim visokim troškovima za emisije CO2, zbog čega traži državnu pomoć.

Massive-Attack_Climate-report

Massive Attack za smanjenje emisija CO2 tokom turneja i koncerata

10 September 2021 - Massive Attack radi na koncepciji turneja i koncerata sa što manjim emisijama CO2 za celu muzičku industriju, a testiraće rešenja na svojoj turneji.