Potencijal zelene ekonomije u Crnoj Gori – 17.500 radnih mesta do 2020

Prema studiji Programa za zaštitu životne sredine i Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNEP/UNDP), Crna Gora u narednih nekoliko godina može da otvori i do 17,5 hiljada radnih mesta investicijama u oblasti zelene ekonomije.

Samo u sektoru turizma i pratećim delatnostima, prema proračunima, može da se otvori 16,000 radnih mesta. Najveći broj poslova bio bi kreiran uvođenjem mera energetske efikasnosti u građevinarstvu i saobraćaju.

Crna Gora je već je integrisala koncept zelene ekonomije kroz Nacionalnu strategiju održivog razvoja do 2030. godine koja je nedavno usvojena. Ivana Vojinović, generalna direktorka Direktorata za životnu sredinu, kao ključne oblasti za uvođenje koncepta zelene ekonomije ističe energetiku, građevinarstvo, poljoprivredu i uslužni sektor, to jest turizam.

„Potencijali za stvaranje zelenih poslova nalaze se u obnovljivim izvorima energije, reciklaži, javnom i železničkom saobraćaju, energetskoj efikasnosti u građevinarstvu, organskoj poljoprivredi i održivim malim farmama, kao i u održivom upravljanju šumama i poslovima u turizmu“, rekla je ona za podgoričke Vijesti.

Daliborka Pejović, državna sekretarka u Ministarstvu turizma i održivog razvoja istakla je da je u Crnoj Gori u funkciji već 15 malih hidroelektrana, a da je „još nekoliko u procesu izgradnje“. Dodala je da Crna Gora, zbog velike količine padavina i relativno dobre očuvanosti vodnih resursa, ima veliki vodni potencijal od kog trenutno koristi svega oko 20 odsto.

Međutim, Milan Kastratović i Kočo Kočanović iz nevladine organizacije Perućica ne slažu se sa ovom ocenom i smatraju da ovi projekti imaju preveliki negativan uticaj na životnu sredinu i državne finansije:

„Država će za subvencije za male hidoelektrane izdvajati desetine miliona evra, kupovaće skupu struju, a gubitak prirodnih resursa je nemerljiv – ono što se jednom uništi nije moguće obnoviti“, podsećaju oni, a u stavu im se pridružuju i meštani područja gde je planirana ili započeta izgradnja ovih postrojenja.

Drugi potencijal Crne Gore jeste i solarna energija s obzirom da država ima oko 260 sunčanih dana godišnje.

Reciklaža, otpad i upravljanje otpadnim vodama

Crna gora je izgradila reciklažne centre u Podgorici i Herceg Novom, dva postrojenja za tretman otpadnih vozila u Podgorici, kao i po jedno postrojenje u Beranama, Cetinju i Nikšiću, zatim transfer stanice u Kotoru i Žabljaku i tri reciklažna dvorišta u Podgorici, i po jedno u Herceg Novom, Kotoru i Žabljaku, podsećaju Vijesti.

Međutim, veliki problem jeste to što izostaje obrazovanje javnosti, pa neki prethodni pokušaji uvođenja 250 reciklažnih kontejnera u Podgorici nisu uspeli.

Sa druge strane, s obzirom da je Crna Gora u procesu priključivanja Evropskoj uniji, država je u obavezi da reciklira ili vraća u ponovnu upotrebu najmanje 70 odsto građevinskog otpada, što je daleko od trenutnog stanja na terenu. Zato je upravljanje otpadom oblast u kojoj Crna Gora najviše zaostaje u procesu prilagođavanja propisima EU.

Država sada planira da do 2020. godine uspostavi sistem selekcije, prevencije, reciklaže i ponovne upotrebe otpada.

Ekologija i šumarstvo

Oko 13 odsto teritorije Crne Gore čine zaštićena područja, uključujući i pet Nacionalnih parkova. Prema navedenoj studiji UN, ekonomska kvantifikacija vrednosti ovih područja iznosi 68 miliona evra, odnosno 2,2 odsto crnogorskog BDP-a.

Pored toga, šume pokrivaju oko 60 odsto teritorije, uz još 10 odsto šumskog zemljišta, što predstavlja veliki potencijal za drvoprerađivačku industriju i biomasu.